Evo ovako, zatvorite oči. Stisnite ih jako, sunce je, osećate kako vam kapi znoja mile po celom telu. Vazduh je vreo, peče vas po celom telu njegov dodir .............grlo je suvo i željno je hladne tekućine, vode je željno.
Sada, otvorite oči. Tu ispred vas na pesku stoji flaša oznojana puna hladne vode i dok pružate svoju ruku i izvijate gotovo celo telo ka njoj preklapa vas senka nečije siluete, ona je ogromna celi ste u njoj. Ne stižete da dosegnete do flaše a ona je već u ruci ogromnog čoveka. Bacate pogled ka njemu…
.............jedan čovek bi trebao sa jednom litrom vode sa tog mesta uspeti dosegnuti do oaze, uspeo bi drugim rečima da preživi, dvojica već ne.
Užasno vas jebu dve stvari od tog trenutka, prva je da savršeno dobro znate koji će čovek da preživi a druga je " nada " neverovatna je spoznaja da u tim trenucima isto važi kako ona zadnja " umire ". Ironično se nasmejete toj konstataciji u sopstvenoj glavi pa pomislite kako bi nada trebala da izgleda. Bila bi opako vlažna i drsko odbojna sa svom svojom neudešenošću i svojim ponašanjem prema vama. Ona bi vas šibala vetrom i zalivala kišom ...........ali dok leluja slika pred vama vi nekontate da je nada jedna opaka gospođa izmišljena kao jedan vid pokajanja onog ogromnog lika što sa onom oznojanom flašom korača ka realnom životu bez nadanja i želja već ka nećemu što je golim rukama prosto rečeno — oteo nekome drugom pred nosom.
Dobro, znači ovako. Zatvorite opet oči. Zamislite da na svetu ima ograničena količina pijaće vode, ograničeni resursi hrane, energenata ..................i da — fosilnih goriva.
E sada, setite se parola: demokratija, ravnopravnost, tržišna utakmica, konkurencija, štednja, deficit, suficit, evropska unija, standard, industrijski rast, boljitak, ........................zamislite u tom moru parola da sve zemlje na svetu mogu da dosegnu standard jedne Amerike ili Nemačke
zamislite da smo svi u pustinji, zamislite da dve zemlje mogu dokopati se izlaska iz nje ...............zamislite da vidite pred vama dve flaše vode ...............interesantno, ja gotovo pa uvek znam i bez zamišljanja u čijim rukama će biti
e mene mnogo hebe unazad podosta godina što svi ljudi oko mene veruju kako će neko mnogo jači od njih umreti zajedno sa njima u onoj pustari deleći vodu
Sada, otvorite oči. Tu ispred vas na pesku stoji flaša oznojana puna hladne vode i dok pružate svoju ruku i izvijate gotovo celo telo ka njoj preklapa vas senka nečije siluete, ona je ogromna celi ste u njoj. Ne stižete da dosegnete do flaše a ona je već u ruci ogromnog čoveka. Bacate pogled ka njemu…
.............jedan čovek bi trebao sa jednom litrom vode sa tog mesta uspeti dosegnuti do oaze, uspeo bi drugim rečima da preživi, dvojica već ne.
Užasno vas jebu dve stvari od tog trenutka, prva je da savršeno dobro znate koji će čovek da preživi a druga je " nada " neverovatna je spoznaja da u tim trenucima isto važi kako ona zadnja " umire ". Ironično se nasmejete toj konstataciji u sopstvenoj glavi pa pomislite kako bi nada trebala da izgleda. Bila bi opako vlažna i drsko odbojna sa svom svojom neudešenošću i svojim ponašanjem prema vama. Ona bi vas šibala vetrom i zalivala kišom ...........ali dok leluja slika pred vama vi nekontate da je nada jedna opaka gospođa izmišljena kao jedan vid pokajanja onog ogromnog lika što sa onom oznojanom flašom korača ka realnom životu bez nadanja i želja već ka nećemu što je golim rukama prosto rečeno — oteo nekome drugom pred nosom.
Dobro, znači ovako. Zatvorite opet oči. Zamislite da na svetu ima ograničena količina pijaće vode, ograničeni resursi hrane, energenata ..................i da — fosilnih goriva.
E sada, setite se parola: demokratija, ravnopravnost, tržišna utakmica, konkurencija, štednja, deficit, suficit, evropska unija, standard, industrijski rast, boljitak, ........................zamislite u tom moru parola da sve zemlje na svetu mogu da dosegnu standard jedne Amerike ili Nemačke
zamislite da smo svi u pustinji, zamislite da dve zemlje mogu dokopati se izlaska iz nje ...............zamislite da vidite pred vama dve flaše vode ...............interesantno, ja gotovo pa uvek znam i bez zamišljanja u čijim rukama će biti
e mene mnogo hebe unazad podosta godina što svi ljudi oko mene veruju kako će neko mnogo jači od njih umreti zajedno sa njima u onoj pustari deleći vodu
Pošalji komentar
Komentari:E moj gulanferu,mnogima je vid selektivan ,vazda bilo....
imam ja tričetvrt flaše firnajza, zatvorim oči, nategnem i zamišljam da sam na tavanu
Poslao
Anoniman
u 16:37, 3/3/2010 | Link | |
*tajvanu. al isto mu to. jebiga
Poslao
Anoniman
u 16:37, 3/3/2010 | Link | |
bilo bi dobro piti firnajz na tavanu negde na Tajvanu ..........al oni nemaju tavane jbga , to ti je sve od nekog pruća il čega već . A i nema tamo firnajza , neće gamad u bambus , tamo neka druga špekcija mora da se loče , odnosno maže na građevinski materijal :-)