Nakrivljena polutrula kapija , podmetnuta cigla služi da se ne otvara ka unutra već da stoji zatvorena i kao tako podupreta bude nemoguće da se otvori , iluzija ...
kuća trošna , vlaga je pojela , oronula zarasla u travu . Niska streja . Moram da sagnem glavu da bi podišao pod nju . Iščupana vrata od ormana za strujno merno mesto vise nakrivljena . U ormanu kao i obično hrpa kojekakvih besptrebnih sitnica . Ispružen šrafciger povlačim ujednačenim pokretom sklanjajući sve naspram brojila , Cak , pukla je plomba - žica odvrćem šraf sa poklopca izvlačim žice iz brojila vraćam poklopac postavljam crvenu plastičnu plombu . A ona onako jarko crvena prosto se ceri jednom nemoćnom životu u sutonu
Ona samo stoji na pragu vrata od kuće koja tek što se nesruči na ta nemoćna ramena kao što se još jednom po koj zna koji put zaleteo ceo njen život .
čujem reči , .......
ja mora da nisam normalna žena ,
cenim da ima bliže osamdeset , sama je i nema ko da brine o njoj . U sobu nemam hrabrosti da zavirim , struju da isključim izgleda da imam .
ja sigurno nisam normalna žena , drma glavom i pokušava da mi uhvati pogledom samo dno zenice , ja ne osećam ama baš ništa .
...............ne osećaju ništa ni narednih petnaest porodica , kao ovce pred klanje , mirno kao u stroju čekaju neizbežno .
......................................................................
kraj je počeo odavno , samo niko neće da ga vidi
kuća trošna , vlaga je pojela , oronula zarasla u travu . Niska streja . Moram da sagnem glavu da bi podišao pod nju . Iščupana vrata od ormana za strujno merno mesto vise nakrivljena . U ormanu kao i obično hrpa kojekakvih besptrebnih sitnica . Ispružen šrafciger povlačim ujednačenim pokretom sklanjajući sve naspram brojila , Cak , pukla je plomba - žica odvrćem šraf sa poklopca izvlačim žice iz brojila vraćam poklopac postavljam crvenu plastičnu plombu . A ona onako jarko crvena prosto se ceri jednom nemoćnom životu u sutonu
Ona samo stoji na pragu vrata od kuće koja tek što se nesruči na ta nemoćna ramena kao što se još jednom po koj zna koji put zaleteo ceo njen život .
čujem reči , .......
ja mora da nisam normalna žena ,
cenim da ima bliže osamdeset , sama je i nema ko da brine o njoj . U sobu nemam hrabrosti da zavirim , struju da isključim izgleda da imam .
ja sigurno nisam normalna žena , drma glavom i pokušava da mi uhvati pogledom samo dno zenice , ja ne osećam ama baš ništa .
...............ne osećaju ništa ni narednih petnaest porodica , kao ovce pred klanje , mirno kao u stroju čekaju neizbežno .
......................................................................
kraj je počeo odavno , samo niko neće da ga vidi
Pošalji komentar
Komentari:ona priča o veličini križa...svatko ima onolik kolika je njegova snaga da ga nosi...baš takav...budi hrabar i jak....
Poslao
nurlisoul
u 21:44, 13/4/2011 | Link | |
.....
Poslao
Y
u 23:14, 13/4/2011 | Link | |
uaaa Gule
uaaaa
secižicooo
plombiraču
uaaa
ps
maaa zezam se
nije ti lako
au to ime jedno pivce
hik
i šta sad, poseko si nesrećnoj babi struju, moro si da braniš svoju egzistenciju. moj đoša kaže da čovek mora samo da umre i da se rodi go. bajdvej, jebeš čak norisa kad sunđer bob peče pljeskavice pod vodom. ; )
Poslao
Anoniman
u 02:59, 15/4/2011 | Link | |