u mom životu je uvek bilo mesta za dobrog psa kraj mene , nekako od malih nogu sam se vezivao za njih , po nekad i oni za mene .Negde početkom devedesetih , igrom slučaja, dobio sam jednog strašnog psa i po prvi put na njega gledao na neki drugačiji način .
Prosto me je posedovao , on mene . 
Kakve titule je on osvajao u razredu mladih ,a ja ,- sve " firnajz piškam "
Svaku reč je sa usana skidao , naredbe bez pogovora izvršavao a kad ljut na njega sam bio ,na mene skakao i grickao mi uši . Nikakva dresura profesionalna ,samo vreme provadeno i
reči upućene njemu bile su dovoljne da razume .Prava dobrica u telu grubijana ,neverovatno izazivajući strah kod drugih i zbunjenost, kod sebe, reakcijom istih .
Moj ludi cakani Meda , kada on lane onako muški , meni nekako jako smešno
dođe razbežavanje meni bliske okoline.
.........................I onda se povredio , ustvari otkrili smo da je nekad davno povredio kuk pa je to došlo na naplatu .Prestali su treninzi i ishrana jaka , omršavio je ali nastavili smo to drugarstvo bez obzira na hendikep . Družili smo se do skoro kada je u naručiju gledajući me u oči zacvileo prvi put u njegiovom psećem životu .
Mislio sam nikad više , ne želim da kvarim uspomene na njega ,jer niti jedan može njemu sličan biti .Sve do ovg leta
Pojavio se niotkud , eto tako , ušao mi u dvorište i zagledao u oči .
Ko veli " ovo pali " A ja , ..........pecam se na oči pa makar bile i pseće .
PS Izvini Medo našao je on mene a ne ja njega
))
A kad pogledas u oci i vidis -nema duse...
a dobra guza, bataci...?