..............ova vlaga oko mene
staza što se završava pred drvenom kapijom , staza od betonskih ploča sa travom što niče između spojeva na njima . Pogled odozdole na onu kapiju još uvek me vraća u neko rano detinjstvo , čini mi se da neznam dobro ni da pričam , onako gegajući se krećem prstićima, pokušavam da dohvatim onu metalnu kvaku stare brave na kapiji . Nemogu ali zato to čini moj deda što me nekim čudnim pogledom prati ispred sebe , nije to neki strašan pogled već samo neko nesnalaženje u životu nesnalaženje jer nije navikao na krhke i nežne stvari u njemu , već samo rad i muku sa kojom je znao da se nosi dok ovo malo žgepče , ........ malo nemira unosi u njega
i dok se otvara drvena kapija pogled se širi u dubinu paorskog dvorišta , negde dole se diže u visinu kamara sena a pored snopovi poređani od tulaja spremni da dočekaju zimu i završe u paorske peći . Zatim tu je i obavezni bunar sve sa đermom u sklopu njega , kantom savršeno bistre vode i jednim olupanim plavim lončetom okačenim o klin
Eh a sada malo teži deo , onako mali na sve četri noge pentram se na stepenice što vode u kong ispred same kuće pod prstićima osećajući uglačane cigle pa se na sam vrh ispravljam i zalećem babi da zagnjurim glavicu u suknju . A ona stoji na vratima od kujne i čeka dva derana da se vrate , suknja stara sve do članaka što seže preko nje neka teget kecelja sa tri džepa sa prednje strane , i kožuh preko leđa . No jedno je bilo uvek vredno pažnje , njena marama povezana preko glave koja ističe njene crte lica , baba moja draga ........... sećam se njene duge sede kose što pod maramu smota ispletenu u punđu , sećam se rituala što bio je svako veče , kako rasplete i raščešlja toliko dugu kosu ............... sećam se jedne stare žene
a onda kada te baba za ručicu uvede u kujnu nastaju sve draži ovoga sveta . Pod koji pamtim od tvrde zemlje , onaj što se " pomaže" svako jutro , preko kojeg se meću živahnih boja krpare neke , drveni astal priljubljen uz zid a na njemu tučana podloška za vreli tiganj isto od tuča u kojem još cvrči vrelo ulje i blistaju sveže ispečeni krompirići . I da , nesmem vređati ono glavno , kultno jelo što godinama tražim gibančice prave , one što namazane sa pekmezom od kajsija mame sve da ih smažeš bez obzira na stomak i bolove u njemu , .............
a kada se ručak svrši deda značajno kaže , "svako jelo kune telo što nelegne da se slegne "
pa nakon tih reči krene put "velike " prednje sobe , one što na avliju gleda s'jednim oknom a sa dva na šor ispred kuće . Pa i ti ko njegov potrčko zanjim krećeš . Baba je već namestila veliki krevet uvlačiš se u njega zavlačiš glavu u perjani jastuk tako da ti samo nosić viri , meškoljiš dok ljuštike pod tobom šušte sve dok telo ne namesti pravo mesto a ona ogromna dunja nezagreje se nad tobom .................
i dok ova vlaga spolja u kosti uvlači se , maštam kako bi bilo lepo da mi krevet sada šuška , ............ a gibančice nemoj da neko pomisli da se fali kako zna peći ............ to dokazati odmah mora jer tražim ih od onda i niko dosada nije znao ispeći one prave
staza što se završava pred drvenom kapijom , staza od betonskih ploča sa travom što niče između spojeva na njima . Pogled odozdole na onu kapiju još uvek me vraća u neko rano detinjstvo , čini mi se da neznam dobro ni da pričam , onako gegajući se krećem prstićima, pokušavam da dohvatim onu metalnu kvaku stare brave na kapiji . Nemogu ali zato to čini moj deda što me nekim čudnim pogledom prati ispred sebe , nije to neki strašan pogled već samo neko nesnalaženje u životu nesnalaženje jer nije navikao na krhke i nežne stvari u njemu , već samo rad i muku sa kojom je znao da se nosi dok ovo malo žgepče , ........ malo nemira unosi u njega
i dok se otvara drvena kapija pogled se širi u dubinu paorskog dvorišta , negde dole se diže u visinu kamara sena a pored snopovi poređani od tulaja spremni da dočekaju zimu i završe u paorske peći . Zatim tu je i obavezni bunar sve sa đermom u sklopu njega , kantom savršeno bistre vode i jednim olupanim plavim lončetom okačenim o klin
Eh a sada malo teži deo , onako mali na sve četri noge pentram se na stepenice što vode u kong ispred same kuće pod prstićima osećajući uglačane cigle pa se na sam vrh ispravljam i zalećem babi da zagnjurim glavicu u suknju . A ona stoji na vratima od kujne i čeka dva derana da se vrate , suknja stara sve do članaka što seže preko nje neka teget kecelja sa tri džepa sa prednje strane , i kožuh preko leđa . No jedno je bilo uvek vredno pažnje , njena marama povezana preko glave koja ističe njene crte lica , baba moja draga ........... sećam se njene duge sede kose što pod maramu smota ispletenu u punđu , sećam se rituala što bio je svako veče , kako rasplete i raščešlja toliko dugu kosu ............... sećam se jedne stare žene
a onda kada te baba za ručicu uvede u kujnu nastaju sve draži ovoga sveta . Pod koji pamtim od tvrde zemlje , onaj što se " pomaže" svako jutro , preko kojeg se meću živahnih boja krpare neke , drveni astal priljubljen uz zid a na njemu tučana podloška za vreli tiganj isto od tuča u kojem još cvrči vrelo ulje i blistaju sveže ispečeni krompirići . I da , nesmem vređati ono glavno , kultno jelo što godinama tražim gibančice prave , one što namazane sa pekmezom od kajsija mame sve da ih smažeš bez obzira na stomak i bolove u njemu , .............
a kada se ručak svrši deda značajno kaže , "svako jelo kune telo što nelegne da se slegne "
pa nakon tih reči krene put "velike " prednje sobe , one što na avliju gleda s'jednim oknom a sa dva na šor ispred kuće . Pa i ti ko njegov potrčko zanjim krećeš . Baba je već namestila veliki krevet uvlačiš se u njega zavlačiš glavu u perjani jastuk tako da ti samo nosić viri , meškoljiš dok ljuštike pod tobom šušte sve dok telo ne namesti pravo mesto a ona ogromna dunja nezagreje se nad tobom .................
i dok ova vlaga spolja u kosti uvlači se , maštam kako bi bilo lepo da mi krevet sada šuška , ............ a gibančice nemoj da neko pomisli da se fali kako zna peći ............ to dokazati odmah mora jer tražim ih od onda i niko dosada nije znao ispeći one prave
Pošalji komentar
Komentari:pogled u detinjstvo uvek otvara neku setu...
nekako mi i ovaj post deluje tako...
nekako mi i ovaj post deluje tako...
Svi imamo takvih secanja i takvih zelja i neponovljenih gibanica, pita sa jabukama, mirisa perine. Ali to je u folderu secanja i ne treba ga traziti sada. Ponekad, bas kao ti ga malo otvoris, zaviris i opet, do nekog sledeceg puta zatvoris da bude tu kad ga se uzelis.Sada se uziva u slasti koja mirise pored tebe...
Poslao
Lady
u 13:26, 21/10/2007 | Link | |
toplo je bilo u detinjstvu
Poslao
yin
u 13:38, 21/10/2007 | Link | |
Detinjstvo???
Sta je to???
Mora da je neki predivan san...
kad su nas svi voleli, cuvali, nismo morali o nicemu da brinemo...i mislili smo da ce uvek biti tako...san...
bar tako je na nasoj planeti
Sta je to???
Mora da je neki predivan san...
kad su nas svi voleli, cuvali, nismo morali o nicemu da brinemo...i mislili smo da ce uvek biti tako...san...
bar tako je na nasoj planeti
Poslao
Belladonna
u 13:43, 21/10/2007 | Link | |
Predivno, Oli!
Povratak u detinjstvo uvek mi izmami neki čudan osmeh, pomešan sa setom...
A, gibančice... Eh, nema više ko da pravi BAŠ takve
Povratak u detinjstvo uvek mi izmami neki čudan osmeh, pomešan sa setom...
A, gibančice... Eh, nema više ko da pravi BAŠ takve
Lady - he he he pa te dva slasti se nadopunjiju , nemora da znači da je kuhinja moje supruge recimo loša jer ja patim za nekim gibančicama . Ona zato ima punjene paprike sa sirom pa zapečene ......... neuporedive dve stvari a opet vrhunske svaka za sebe . Ili bilo koja druga relacija: prošlost - sadašnjost.
Belladonna - otprilike stvarno kao san deluje sa današnjeg gledišta detinjstvo
BIBA - probala Nenina mama da mi napravi ali kao što možeš i da predpostaviš ..... nije to to