meni nije
meni nije sramota pričati o tome
Njene ruke su se spustile i previše nežno na moj obraz . Neverovatno kako je uvek precizno pratila formu moga lica svojim dlanom ispruženih prstiju ka gore a ja sam uživao u tome izvijajući svoj vrat i gurajući glavu još dublje u njen dlan . Željan majčinske toplote i danas nesvatajući ikada da može iko biti ljubomoran na te čini , nedopuštajući da mi iko oduzme njeno prisustvo još ovo malo
osećam svaku brazdu na šaci čitajući to brajovo pismo što je život pisao po njenim rukama osećam sav bol i nemoć a opet neku smirenost u svoj muci koja je prošla kroz te prste , tanke kao što je već i cela njena konstitucuja tanana , ispijena održiva samo na volji za propuštenim . Kad malo bolje razmislim tačno osećam život jer samo to je još ostalo na jednom mestu sve ostalo se razletelo istopilo pod uticajem koječega , život koji pulsira u sve slabijim intervalima
osećam kako bi on negde dalje da krene , kako se umorio na ovom mestu i po njemu odradio sve što je pred njega jednom davno postavio neko
A ja nedam i ona to zna pa iako rastrzana između želje da se opet spoji sa svojom drugom polovinom opstaje teškom voljom još jedan dan na ovom mestu
i onda osetim njene jagodice na korenu nosa kako steže taj pregib jer je celog života verovala da se sav bol skuplja u tom mestu pa valjda veruje da će i moj bol tim potezom eleminisati
Eh majko kada bi postojalo mesto za moj bol to bi bilo suviše prosto pa bi ga odstranio večno ovako saznanje o prolaznosti me razjeda svakoga dana održavajući volju koja tinja na braniku ovozemalskog postojanja iako znam da negde na kraju sledi poraz
još te nedam
JOŠ TE NEDAM
Sedajući pored tebe ovo veče
majko moja mila
pokušavam ukrasti još samo malo
bezbrižnosti tvoga krila
Odgnati crni misli
što me stežu
u glavi što pletu strašnu mrežu
Ja hoću da samo stane
da me duhovne prođu rane
da zasija sjaj u oku
da nemislim o nekom životnom roku
ja hoću još dugo da pored tebe sedam
jer te još uvek nikom nedam
molim te pokloni mi i sutrašnji dan
meni nije sramota pričati o tome
Njene ruke su se spustile i previše nežno na moj obraz . Neverovatno kako je uvek precizno pratila formu moga lica svojim dlanom ispruženih prstiju ka gore a ja sam uživao u tome izvijajući svoj vrat i gurajući glavu još dublje u njen dlan . Željan majčinske toplote i danas nesvatajući ikada da može iko biti ljubomoran na te čini , nedopuštajući da mi iko oduzme njeno prisustvo još ovo malo
osećam svaku brazdu na šaci čitajući to brajovo pismo što je život pisao po njenim rukama osećam sav bol i nemoć a opet neku smirenost u svoj muci koja je prošla kroz te prste , tanke kao što je već i cela njena konstitucuja tanana , ispijena održiva samo na volji za propuštenim . Kad malo bolje razmislim tačno osećam život jer samo to je još ostalo na jednom mestu sve ostalo se razletelo istopilo pod uticajem koječega , život koji pulsira u sve slabijim intervalima
osećam kako bi on negde dalje da krene , kako se umorio na ovom mestu i po njemu odradio sve što je pred njega jednom davno postavio neko
A ja nedam i ona to zna pa iako rastrzana između želje da se opet spoji sa svojom drugom polovinom opstaje teškom voljom još jedan dan na ovom mestu
i onda osetim njene jagodice na korenu nosa kako steže taj pregib jer je celog života verovala da se sav bol skuplja u tom mestu pa valjda veruje da će i moj bol tim potezom eleminisati
Eh majko kada bi postojalo mesto za moj bol to bi bilo suviše prosto pa bi ga odstranio večno ovako saznanje o prolaznosti me razjeda svakoga dana održavajući volju koja tinja na braniku ovozemalskog postojanja iako znam da negde na kraju sledi poraz
još te nedam
JOŠ TE NEDAM
Sedajući pored tebe ovo veče
majko moja mila
pokušavam ukrasti još samo malo
bezbrižnosti tvoga krila
Odgnati crni misli
što me stežu
u glavi što pletu strašnu mrežu
Ja hoću da samo stane
da me duhovne prođu rane
da zasija sjaj u oku
da nemislim o nekom životnom roku
ja hoću još dugo da pored tebe sedam
jer te još uvek nikom nedam
molim te pokloni mi i sutrašnji dan
Pošalji komentar
Komentari:suviše lepo da ne ostavim komentar a opet suvišan je svaki komentar
Poslao
svetlana
u 12:36, 3/10/2007 | Link | |
pokusati cu ne zvucati pateticno...moje mame vise nema... a opet,..svaki ispit, svaki jako sretan i jako tuzan tren uhvatim se da u mislima krenem i nazovem...i tocno znam upravo taj dodir i tu njeznost..prizovem u sjecanje i budem mala..i budem samo njeno dijete....sta bi se stidjeli ?mama je to!
Poslao
Nurlisoul
u 13:03, 3/10/2007 | Link | |
Ponekad sam jako ljuta na svoju majku..
a onda pomislim da joj jednog dana ni to neću moći reći..
i odljutim se
To valjda govori sve..
a onda pomislim da joj jednog dana ni to neću moći reći..
i odljutim se
To valjda govori sve..
lepo.
Poslao
yin
u 16:43, 3/10/2007 | Link | |
Nurlisoul - kod mene je to izmešano , dugo sam odrastao pored oca koji je bio tvrd i dosta zatvoren u svojim osećanjima . Preslikavajući model idealnog muškarca dopustio sam da učvrstim mišljenje kako imam vremena .......... za dva dana mi je nestao pred očima . Od jednog čoveka koji je trebao večno da bude tu do sećanja koje je neispunjeno samo zahvaljujući glupom odnosu između oca i sina ........... Majke neželim da se odreknem u budućnosti . Želim da upamtim svaki miris , pokret ...............
uf drvce sve si rekla , pa kad još imaš utisak da su svesne svoje prednosti zbog toga ..........pa vremenom i to prevaziđeš već samo kradeš njene poglede i misli ............. bez obzira šta radile i kako se ponašale
Yin - borba sa jedinim ishodom na kraju a ja neželim da ga priznam ............ volja samo volja i ništa više
Gul...pretpostavljam da je odnos izmedju oca i sina nesto zaista drugacije...(moja dva brata svjedoce to i cini mi se da nema mene kao posrednika jednog bi dana usutjeli..onako...muski..barem je moj otac cijepljen od komunkativnosti s emotivne strane )...mama-to mora biti drugacije, nosila nas je u sebi,(u istrijanskom govoru postoji izraz majke prema djetetu :tilo moje-tijelo moje) nije to nevazno (iskljucujem krajnosti svake vrste)
Poslao
Nurlisoul
u 20:15, 4/10/2007 | Link | |