Onaj prvi talas je prošao , svest se navikava ali podsvest...............
         


                                     Ustajem ujutro i krećem na posao , penjem se na kej da vidim opada li Tisa , da vidim jesu li još preko tamo gde je sada onaj moj pesak usidreni ispod krošnji oni tankeri od pre neki dan . Razmišljam opet vojnički , ako se dobro sećam kao član 118 PKOB -komandni vod izviđač , zauzimanje pozicije za ispaljivanje bi bilo na potezu  sever -  severoistok  elevacija bi bila  na putanji preko moje kuće , rezervna meta bi bila Brana na tisi sa iste pozicije sa istom putanjom  samo bi komanda glasila " više petsto "  Ma gluposti  imaju oni lasere i pametne bombe
                                    idem nogu pred nogu , neka ekipa koja je uranila lupa po nekom  lancu , negledam ih ni kraičkom , imam ja svoja posla ..................



                                        ZVrrrrrrrrrrrrr 
                                       " Alo"
                                       " Ej Oli , jesi to ti ?"
                                       " Ne , nisam "
                                       " znači jesi "
                                       " dobro jesam "

                                         "E , ukrali nam čamac "
                                          " kako ?"
                                          "ma razlupali kamenom onaj katanac ....................."
                                           " jutros ? "


                                                   "   pa da , jel si ti to skonto već pre posla ?"
                                                                  



         Ma da uvek treba gledati svoja posla ,a i bole me za čamac . Pa rat je jeboga ti , ljudi ginu a mene bole za čamac . Nego ..........



                                  19 : 00  palim satelitsku , uključujem se LIVE  na BBC   gledam onaj komentator  laprda kao da prenosi Mančester uživo a iza svetla reflektora dižu se u nebo  ................
                                                prebacujem RAI uno    Aviano ,  naravno komentator patriotski opredeljen prenosi Torino - Lacio  jerbo ga Mančester neinteresuje  a ono  F16 , crni soko , tomketi i kojekakve ostale divlje životinje  u hordama sa reflektorima  pravo pa u nebo ....................

                                   19 : 30    nekako nemogu da omanem , to vreme je rezervisano za WC šolju . Ma mogu da se stiskam da  jedem banane  i ostale prirodne preparate u stilu štavolja i koječega , u to vreme ja se  brate rezervišem za klonju  , i tako sedim ja i čekam onaj moj dulcolax  u vidu sirene za vazdušnu opasnost .....................



                                na vratima od predsoblja neka priča , razaznajem ja buraz , prekidam odmah onaj ritual . Znam da nije normalan od kada smo počeli Amere da pičimo po ušima pa mislim možda je rešio da krene , ko zna i deda nam je sva ratišta prošao pa možda je to nešto nasledno . Velim , e sada su se sjebali , e neću više kenjati u 19 : 30 e idemo da bude  " vašington kaput " ...........


                                  Upasivam se ja onako u stilu , saće da vidimo čija majka crnu vunu prede  a buraz odma sa vrata
                                               " našli smo čamac ! "

                                  Mislim , nije ovaj lud prvo će da im sjebemo aerodrome u Mađarskoj , kao desant na Segedin i tako to pa će infrastruktura da im se uruši zbog

                                    " jel ti čuješ mene , našli smo čamac "

                                     " ma kakav čamac , gumeni ili neki DTM  imaš u planu ?"

                                       "E nemoj da me jebavaš , jel ti ideš ili nejdeš "


                   Tu meni bi jasno da se Ameri opet izvukli , e kako ti imaju sreće pa to ti je
                            
                                         "  Čekaj alo stoj polako , o čemu ti pričaš "
                                        
                                         "   ma Pera sa brane   nam našao čamac vezan na nekih dvesta metara od prevodnice , ja poneo vesla , pa ako hoćeš ..............."


                        Sada sam strateg , Most na Dunavu - Srušen
                                                               Most na Dunavu drugi - srušen
                                                                    Varvarin , Beška , .........................

                                              Hm , večeras će mo  ovaj na Tisi . Baš je onako taman za jednu " krmaču " a ispalićemo i par krstarećih     . Ma jebala ih ona njihova baterija 20 mm  to ni čvorke iz kukuruza nemože da razjuri .......................



                                              "  I buraz ?   ................  Nemoraš ti ako nećeš "
                                

                                            u jebem ti lebac , kako taj skot zna da me jebe bez one stvari . Kako da ga manem da bude jedini poginuli prilikom bombardovanja našeg mosta . Kako da propustim priliku , sada ili nikada  , ovo je prilika za drugi dnevnik RTS .-a


                                                gledam ga u ono njegovo plavo oko ,  " Jel ti znaš burazeru kada sam bio mali
 keva mi je rekla  : ako pogineš nemoj da se vraćaš kući ? "

                                                 "  Ma znam Oli , pa meni je to pre no tebi govorila "




Vožnja je kratko trajala , možda i zato što sam gotovo siguran bio da onaj krst već obeležava kapije na brani . Stigli smo na branu silazimo i naravno stvarno naš čamac . Sedam u njega , burazer pored mene , u početku polako veslamo jer matica je jaka , pootvarali su sve " kapije " spuštaju vodostaj . Kažu da kada pogode branu imaju vremena  da buše dolmu i puštaju Tisu u atar ........... ej kada pogode branu

                                               I naravno Dulcolax , kasni nešto večeras , zatiče me na sred Tise

          bodem ono veslo sve brže i brže u vodu , u početku me prati onda se napreže , pa muči . Onda kod burazera proradi takmičarski duh pa zapne da prati ali ja ko TOMOS - ov motor od šest konja . Ma kakav motor  , olimpijsko zlato Ivaniševića i Karakaševića je potamnelo jer ih kačimo već za dve dužine ................Pristajemo na obalu nakon tri kilometara iskačem kao uigran desant sve izgleda čovek žaba , foke su pič.......dim za mene . Ulećem u dvorište i iznosim macolu od dvaes kila protrčavam pored burazera nazad u čamac , on me samo gleda ......................



                                        ovo leto me pita :   Znaš Oli nikada mi nisi rekao zašto si nam ono veče potopio čamac ?

                                                                                            Neću burazeru više ničega i nikoga da se bojim   !