Graška znoja se spušta niz kičmu , ledena skroz , kao da ima naum da ti stavi do znanja svaki milimetar pređenog rastojanja
Mrak , ne prolazi niti jedan tračak svetlog sečiva , niti se jedna mrvica prašine može presijavati niti smeš pričati , a kamoli vikati jer ravnoteža tišine je apsolutno nametnula dominaciju.
A u mraku sto , izglačan od starosti zacepljenih ivica i imaš utisak masivnosti te se suviše ni nepitaš kako ga do sada niko nije pomerio iz mraka. A i zašto bi , njegova osnovna namena i jeste da bude tu u mrklome mraku koji će ga upiti u sebe sa svom svojom masivnošću , obaviti ogrtačem i lako utopiti jer boja mahagonija je samo još razlog više zašto on tako dobro stoji tu gde jeste
za stolom stolica , ona stara kafanska , rasušena sa svojim nekim zvucima koji su posledica vremena koje ona već koliko provodi u društvu onog jačeg stola .
Valjda je poruka u tome jasna dok razmišljaš o tome šta te je postavilo na nju . I svataš da dalje nema više .....................
vataš vazduh , kojeg kao da nema jer je neko izneo sve suvišno iz sobe , panično se trzaš i pokušavaš osloboditi od nevidljivih konopaca što ti zglobove vezivaju za klimavu stolicu , proizvodiš jezivu škripu , panika , strah , neznanje , suočenje .............................
Bol .............. svetlo pravo u zenicu , čuješ kako diše neko u uglu , tamo gde je najdeblji mrak . Srce sve brže kuca , glava bubnji , misliš
"sada će da se desi "
Koraci , patos istrulelih dasaka škripi , neostavljajići mogućnost prikradanja , mada izgleda to i nije bila namera jer osećaš kako sve odiše surovom realnošću stvaranja svojevoljne podređenosti i pre samog suočavanja sa režiserom situacije . I kada si pomislio da si povratio samopouzdanje jer te ništa od ovoga nije slomilo .......iz senke izlaziš TI .
Kako se glupo osećaš , kako je glupo očekivati besnu frazu : " priznaj ! " kako je sve bezveze , ogoljeno , kako je nemoć glup osećaj , kako je teško nemoći lagati , izvlačiti se , folirati ...............
On , tojest TI stojiš naspram sebe i vidiš jedno poplašeno stvorenje , zakovano grehom dotadašnjim na onoj stolici , vezano , savešću , skrhano saznanjem , suočeno samim sobom . Gledaš i ništa ne govoriš jer dovoljno si i ovako poplašio sam sebe neostavljajući mnogo prostora za neko ..........
ALI ...............................
dobro je po nekada pretresti SEBE
živite život , onako kako treba :))))
Mrak , ne prolazi niti jedan tračak svetlog sečiva , niti se jedna mrvica prašine može presijavati niti smeš pričati , a kamoli vikati jer ravnoteža tišine je apsolutno nametnula dominaciju.
A u mraku sto , izglačan od starosti zacepljenih ivica i imaš utisak masivnosti te se suviše ni nepitaš kako ga do sada niko nije pomerio iz mraka. A i zašto bi , njegova osnovna namena i jeste da bude tu u mrklome mraku koji će ga upiti u sebe sa svom svojom masivnošću , obaviti ogrtačem i lako utopiti jer boja mahagonija je samo još razlog više zašto on tako dobro stoji tu gde jeste
za stolom stolica , ona stara kafanska , rasušena sa svojim nekim zvucima koji su posledica vremena koje ona već koliko provodi u društvu onog jačeg stola .
Valjda je poruka u tome jasna dok razmišljaš o tome šta te je postavilo na nju . I svataš da dalje nema više .....................
vataš vazduh , kojeg kao da nema jer je neko izneo sve suvišno iz sobe , panično se trzaš i pokušavaš osloboditi od nevidljivih konopaca što ti zglobove vezivaju za klimavu stolicu , proizvodiš jezivu škripu , panika , strah , neznanje , suočenje .............................
Bol .............. svetlo pravo u zenicu , čuješ kako diše neko u uglu , tamo gde je najdeblji mrak . Srce sve brže kuca , glava bubnji , misliš
"sada će da se desi "
Koraci , patos istrulelih dasaka škripi , neostavljajići mogućnost prikradanja , mada izgleda to i nije bila namera jer osećaš kako sve odiše surovom realnošću stvaranja svojevoljne podređenosti i pre samog suočavanja sa režiserom situacije . I kada si pomislio da si povratio samopouzdanje jer te ništa od ovoga nije slomilo .......iz senke izlaziš TI .
Kako se glupo osećaš , kako je glupo očekivati besnu frazu : " priznaj ! " kako je sve bezveze , ogoljeno , kako je nemoć glup osećaj , kako je teško nemoći lagati , izvlačiti se , folirati ...............
On , tojest TI stojiš naspram sebe i vidiš jedno poplašeno stvorenje , zakovano grehom dotadašnjim na onoj stolici , vezano , savešću , skrhano saznanjem , suočeno samim sobom . Gledaš i ništa ne govoriš jer dovoljno si i ovako poplašio sam sebe neostavljajući mnogo prostora za neko ..........
ALI ...............................
dobro je po nekada pretresti SEBE
živite život , onako kako treba :))))
Pošalji komentar
Komentari:.......u miru sa sobom i svijetom ili u nemiru sa sobom...izabiremo uvijek sami...a lijepo nam je dato da znamo....sta ces...peace brother!!..
Poslao
Nurlisoul
u 14:03, 30/8/2007 | Link | |
Tay - ili da je šumar Jozo došao ranije i oterao sve u tri lepe ..........
AnaM - za mene nemoj , to je kod mene redovna pojava . Sa vremena na vreme se suočim sam sa sobom čisto da vidim gde sam to ja i kuda to idem
takva su suocavanja neophodna.i da,najstrasnija su od svih.
Poslao
yin
u 23:39, 30/8/2007 | Link | |