Neznam kako ali eto sećanja naviru ....................
jedne godine , leto , mi osvanemo u Petrovcu . Ulcinj smo izgustirali prošle godine , neko je valjda preporučio Petrovac pa tako mi po preporuci pravac ....
Bilo je to dosta pre zemljotresa . E onda je bilo sve nekako mnogo lepše , mala uzana uličica , sećam se kako je prolazila od pošte ka moru i završavala se na šetalištu . Sa desne strane otvorini bioskop koji je svako veče imao neku predstavu tu na otvorenom a sa leve neka oronula baraka , sećam se kako smo tu u njoj našli neku sobicu sa dva ležaja , jednokrilnim ormanom i jednm trulim prozorom što gleda u neki zid . A baraka na 50 m od mora , ćale , keva i ja kao klinja .
More ,
neznam kada se izgubila ta draž , ali ono nikada neću zaboraviti . Mali rešo i gotova jela , kafa za dvadeset minuta i neki komšiluk . A moji ko pravi , rad je stvorio čoveka čovekom , keva je večito pomagala nekoj komšinici da prave mekike a ćale nešto oko zidarstva , elektrike , vode , .............
i Tako , imalo se love nije da su oni to zbog para već iz navike , nisu uzimali ni dinara a ovi ko ludi , prijateljili se dolazili u goste kod nas , obavezivali da odlazimo kod njih ................
.............................. moji ( Sele i Nena ) uplatili jedne godine more u nekom privatnom motelu ( ako to može tako da se zove ) ja i moja firma baš onda našli da štrajkujemo , kasnim ti ja i negde kada su moji prekidali štrajk , ma šta to kod nas značilo , naiđe jedan ortak što negde tamo dole u tom kraju ima vikendicu
..............imam jedan problem , neznam kako da rešim pitanje vode tamo kod mene .
U momentu sećanja ova od početka teksta
sutra sam već pronašao malu cisternu od 1000 l natovarismo je u njegov kombi krenusmo za more moj gepek pun kojekakvog alata , .............. Tri dana sam proveo sa njim i još dvojicom njegovih radnika , tri dana ludog provoda za mene , nešto što nikada neću naći više jer vratio sam se u vreme kada sam bio mali , tamo u onu baraku i uživao gledajući ćaleta i kevu kako predaju sebe i svoje vreme nekim neznancima , kako postaju prijatelji bez obaveza i dužništva .................
Naravno , dolazim u onaj motel nakon tri dana i pozdravljam se sa mojima , uveče me već nervira što curi voda na ventilu za tuš kabinu , menjam isti , kao i polupani utikač u sobi , kao i grlo od lampe na stolu , .................
i dosta ,
neznam što sam ovo pisao ali nekako se setih onih vremena kada sam bio ponosan što svašta znam da prčkam .
Ustvari .......................................................
Sedi mi majka u prednjem dvorištu i plače
mama šta je bilo zašto plačeš ?
sine moj nemogu više da radim
jedne godine , leto , mi osvanemo u Petrovcu . Ulcinj smo izgustirali prošle godine , neko je valjda preporučio Petrovac pa tako mi po preporuci pravac ....
Bilo je to dosta pre zemljotresa . E onda je bilo sve nekako mnogo lepše , mala uzana uličica , sećam se kako je prolazila od pošte ka moru i završavala se na šetalištu . Sa desne strane otvorini bioskop koji je svako veče imao neku predstavu tu na otvorenom a sa leve neka oronula baraka , sećam se kako smo tu u njoj našli neku sobicu sa dva ležaja , jednokrilnim ormanom i jednm trulim prozorom što gleda u neki zid . A baraka na 50 m od mora , ćale , keva i ja kao klinja .
More ,
neznam kada se izgubila ta draž , ali ono nikada neću zaboraviti . Mali rešo i gotova jela , kafa za dvadeset minuta i neki komšiluk . A moji ko pravi , rad je stvorio čoveka čovekom , keva je večito pomagala nekoj komšinici da prave mekike a ćale nešto oko zidarstva , elektrike , vode , .............
i Tako , imalo se love nije da su oni to zbog para već iz navike , nisu uzimali ni dinara a ovi ko ludi , prijateljili se dolazili u goste kod nas , obavezivali da odlazimo kod njih ................
.............................. moji ( Sele i Nena ) uplatili jedne godine more u nekom privatnom motelu ( ako to može tako da se zove ) ja i moja firma baš onda našli da štrajkujemo , kasnim ti ja i negde kada su moji prekidali štrajk , ma šta to kod nas značilo , naiđe jedan ortak što negde tamo dole u tom kraju ima vikendicu
..............imam jedan problem , neznam kako da rešim pitanje vode tamo kod mene .
U momentu sećanja ova od početka teksta
sutra sam već pronašao malu cisternu od 1000 l natovarismo je u njegov kombi krenusmo za more moj gepek pun kojekakvog alata , .............. Tri dana sam proveo sa njim i još dvojicom njegovih radnika , tri dana ludog provoda za mene , nešto što nikada neću naći više jer vratio sam se u vreme kada sam bio mali , tamo u onu baraku i uživao gledajući ćaleta i kevu kako predaju sebe i svoje vreme nekim neznancima , kako postaju prijatelji bez obaveza i dužništva .................
Naravno , dolazim u onaj motel nakon tri dana i pozdravljam se sa mojima , uveče me već nervira što curi voda na ventilu za tuš kabinu , menjam isti , kao i polupani utikač u sobi , kao i grlo od lampe na stolu , .................
i dosta ,
neznam što sam ovo pisao ali nekako se setih onih vremena kada sam bio ponosan što svašta znam da prčkam .
Ustvari .......................................................
Sedi mi majka u prednjem dvorištu i plače
mama šta je bilo zašto plačeš ?
sine moj nemogu više da radim
Pošalji komentar
Komentari:znaš guli kada stignemo u neke godine shvatamo da nas vreem neumitno gazi, duh hoće ali telo ne može da prati
teško je to
teško je to
ala vera za tekst!
Poslao
VukMaslacak
u 19:11, 17/6/2007 | Link | |
Eh u tome jeste i poruka , nju je još samo duh držao , odavno ona nije mogla da radi ali neki unutrašnji motiv je imala pa se otimala , mislim da gledam ono što niko nebi voleo da vidi . Ostaje još samo da zaspi ................ to je teško , gledati a ne moći ništa da pomogneš , jer sve što možeš je samo da gledaš jer njoj pomoć nikad i nije bila pomoć ....................
srnče , ovako lakše podnosim očigledni poraz
a ja nevolim da gubim ...................hvala
a ja nevolim da gubim ...................hvala
lady samo malo da se olakšam pa ću ja opet onaj stari biti , drži me slika
grickanje okrajaka života.. uhh,
lepo bi bilo izmaći se.. ali ne ide.
lepo bi bilo izmaći se.. ali ne ide.
umori se covek.....
Poslao
yin
u 00:29, 18/6/2007 | Link | |
dobro veče yin
Poslao
Anoniman
u 00:46, 18/6/2007 | Link | |
Dragi moj Guli, da, dugo me nije bilo, pa onda prica jedna, druga, treca, danas!Seka u Beogradu! Ja, eto malo se raspisala! A pisem samo istinu, kao i ti. A istina, gola ko neikit gan, a boli, usta je bolela! Mozda bi smo se lakse na nju navikli, kad bi smo cesce imali prilike da citamo ovakve tekstove.Cestitam!
Poslao
katarina
u 21:42, 19/6/2007 | Link | |
gulii samo da tee pozdravim
Poslao
lazarica
u 22:02, 19/6/2007 | Link | |