..................mangup bio
           Kuća mi je na kraj sela . Eh kraj ,  kakav je to kraj kada su sva čuda ovog mesta odatle potekla.
     Dvodelna , tj da budem iskren ima tu malo više delova i to čudnih po konstrukciji , ništa po propisu , jedno od devet svetskih čuda , još ne uknjiženo tj ne legalizovano ili bolje rečeno jedno prosto masonsko delo ( to je viđenje mog pokojnog ćalca jer je negde pročitao tumačenje masona u obliku slobodnih svetskih zidara )      
                   Da  da , bio je on talentovan mason i to prvog reda , majstor samo takav sa uvek te jednim odgovorom na ono famozno  : to ti je malo nakrivo.................... 
                                 ma da to tako treba i nebrini se ti ništa sve će to malter da pokrije 
            e sada što je površina plafona za kvadrat veća od poda to jeli spada u umeće slobodnog zidarstva , nego da se vratimo na temu manguparije
              jedan od dva dela je negde u srednjoj školi pripao samo meni , elem iz te polovine se iselio moj stariji burazer u novu kuću , kaže rešio je da mu bude dosadno i monotono okruženje , kaže još i da je on ipak malo više za neke varijante običnog zidarstva i običnih projektantskih rešenja . Naravno sve ovo je podrazumevalo da ovaj naš mason nije imao pristup bitnim građevinskim fazama sa svojom fanglom i mistrijopm u toj kući . Sve u svemu bio sam mu jako zahvalan  zbog rešenosti da se odseli i da ja budem najzad slobodan tj da se ukine ono američko kućno služenje robstva uz dozirano nadgledanje .


                                I tako je sve počelo ,  tako ste vi svi još uvek osuđeni na sva ova tehnološka zaostala rešenja iz el tehnike  jer da ja nisam postao samostalan tako rano  nebi ovi moji matorci jednog dana čuli ono moje  - ma nemogu više u školu oću malo da živim  - i vi bi imali jednog rešavača svih problema ovozemaljskih što se tiče energetike

                                             batali to idemo dalje ,
                            znači pivo je bilo u to vreme jeftinije neg danas voda za piće , moj džeparac veći i platežno sposobniji neg moja plata današnja što će jeli za ishod imati sledeće     . U proseku je svaki drugi vikend u mom carstvu prebivalo od sto do cirka sto pedeset duša , trošilo se od dvadeset do dvadeset i pet gajbi pive litara žestine litara vina litara soka ............... ( lažem soka nije bilo  ali ovo pišem zbog Karle jer je i to bilo ravno ratnom zločinu ) na početku sam ja njih zvao kod sebe na žurke da bi to na kraju preraslo na kultno mesto gde sam ja kod sebe bio pozivan od strane drugih , ma da ludilo opšte .....................................

                                                    I onda posle koliko godina mog mirovanja ili bar mirovanja u obliku koji je nakon onog života bio miran , pratim ja suprugu i ćerku na želježničku stanicu dolazimo na peron , ona i ona me gledaju i očima govore šta im je na pameti , budi dobar , pamet u glavu , mani se ćorava posla , nemo' da nam švrljaš , miran , aport , k'nozi,donesi.......................
                a ja ki čeda iz crtanog samo klimam glavom i govorim : da draga   a u sebi mislim samo ti da izvučeš nogu iz vrata pa kad društvo pozovem pa kada dim napuni gajbu , pa mi već oči štipa .
             Ma već osećam kako mi se osmeh navlači na facu , već vidim one karte kako lete po stolu ................onaj mali crveni na ramenu samo zvoca bodri hrabri navlači eh curi voda .

                                          ................................ dopire do mene glas poznat od negde , i dok drmam čedinski glavom i mumlam : "da draga" - razaznajem :    "ma ljudi jeste to je Guliver , guliveeeeeereeeeeeee !!!! ". Prepoznajem glas , skidam znači u momentu fejs 42  tj  čedu dobricu i u momentu se okrećem

                                gledam a ne verujem, koji će oni kur........ na mojoj želj stanici ? Osmeh mi je već od uva do uva , oni su već tu ,nismo se videli znači eto pa sigurno bar pet šest godina . Okrećem se prema supruzi i ćerci oni već kreću u voz širim ruke u znaku šta ja mogu  i sa Neninih usana čitam . " da da , i onda je došao mrmot i zavio čokoladu u celofan ............"

                               ..............................da i oni su samo ispratili nekoga na želj stanicu samo što su iz onog preko grada iz mog mladalačkog mesta izgnanstva , mesta gde su ostavili svoje supruge na dvadeset minuta ili svoje devojke

                                                                                                             kuća je znači već poprimila onaj stari šmek , piva je na stolu više no na bilo kom prosečnom mestu u ovom gradu a služi za noćni provod , Tekila se ni sam neznam kako stvorila , priča priču stiže dolazi društvo neko zajedničko , masa se širi , piće klizin . Prvi je telefon bacio najstariji ortak , vidra mu se zove radio neželi ni da čuje za probleme , drugi ortak mi nateriva suze  što od smeha što od neverice njegovog života  i kako ga sa lakoćom tako jebenog žvaće trećeg neznam , radi za onog najstarijeg ,nejmlađi je tu međ njima . Još veruje u onu frazu : "evo samo popijemo pa idemo "  prenosi već treći put supruzi u slušalicu :" maco vidimo se za dvadeset min ".
                     Heh , kako je izgledao opuštajući nakon tri i više sati kada joj je ugasio telefon sa rečima ma ljudi zbog vas se vredi i razvesti ..................................

             i nije se razveo , ortak je dobio valda dozvolu za radio vidru a treći , ma on je večiti jebivetar još je onakav kavog sam ispratio onog dana .....................................


                                                         I što sam sve ovo pisao , pa da kažem kako je opasno ostaviti i malo manevarskog prostora , može čovek da se razbole i da dobije ko zna kakvu gripčinu



                                                                     da da , i onda je došao mrmot i zavio čokoladu u celofan