..................................... male nogice upadaju do članaka u prašinu , onu finu meku i leti tako vrelu . Trčiš nogu pred nogu do one crne kapije , od dasaka premazanih prerađenim uljem da duže traju , da ne trune . Malim prstićima hvataš metalnu izlizanu kvaku ili šta je već predstavljalo ono parče šipke i onaj mehanizam koji je ta šipka pokretala . Ulaziš a ono dvorište veliko sa bunarom na sredini sa čekrkom i na ogradici ona zelena kanta pa kad je spustiš u bunar pa izvadiš vodu pa probaš da piješ , ma zubi ti trnu a vodaa aaa bistra čista , gasi žeđ ko ništa od onda što probao sam . U produžetku kamara sena , pa kotarka , pa kućica od Čojke i utabana zemlja oko nje i sve to bez i malo trave jer je keruša sa onim lancem stamanila i zadnji korov koji je poželeo da nikne ...................
Sa druge strane štala u štali konj i kobila oboje crni ko gar dlake sjajne negovane -timarene , a Kuća ma nema te slike nema tog kućerka ko dedina kuća , stara od naboja sa dugačkim tremom , duvanom nanizanim sve sa šunkama pored ,
eh šunke .....................
Kakve su to šunke bile one male al prave ko staklo kad ih sečeš pa baba uzbere paradajza pa domaćeg hleba pa ti pijace pravi pa soli pa ..................... i sve to deda gleda dok mu se brk smeši i oči cakle i kao da kaže eh sunce ti kalaisano , vidi nama malog bećara .
Pa kada se dobro nabucaš šunke i paradajza onako sa punim stomakom oči ti se same sklapaju onda te baba odvede u prednju sobu i kaže ajd malo da sada pajkiš pile moje
da ima takav jedan danas u simpu ja bi oma da ga kupim , ali nema nema tako nešto više nigde jar ko još danas puni posteljinu ljuštikama od kukuruza pa ih onako rastresa pred svako spavanje pa se uvučeš u krevet i meškuljiš namerno jer taj zvuk tako prija tako ti nekako milo da ti šušti oko ušiju dok toneš polako u san ......................................
onda se budiš na zvuk vode koju baba poliva po zemljanom podu i maže i vraća krpare i polako izlazi da se ti još malo leškariš a tvoje oči samo jednu tačku gledaju i o samo jednom misliš , kako do one dunsflaše na šifonjer onako mali da stigneš uto će deda u sobu da te budi .............. e ocov te tvoj oćeš već jedared , dedi treba pomoć . Oćemo li za kokoške kruniti kuruza ?
A u kong jedna korpa i dve hoklice jedno šilo pa deda šilom propara klip dva tri reda a ja se posle patim ono ostalo , zrno po zrno pa kad nakrunimo ja ideda punu korpu idemo pa redom hranimo kokoške i ostalu živinu , ...........................
................................................... da strašna kuća bila ta , naj lepša na ovom svetu , bila nekada na selu i ja često u njoj , onako mali ........................
sa nogicama što upadaju do članaka u prašinu ................
Sa druge strane štala u štali konj i kobila oboje crni ko gar dlake sjajne negovane -timarene , a Kuća ma nema te slike nema tog kućerka ko dedina kuća , stara od naboja sa dugačkim tremom , duvanom nanizanim sve sa šunkama pored ,
eh šunke .....................
Kakve su to šunke bile one male al prave ko staklo kad ih sečeš pa baba uzbere paradajza pa domaćeg hleba pa ti pijace pravi pa soli pa ..................... i sve to deda gleda dok mu se brk smeši i oči cakle i kao da kaže eh sunce ti kalaisano , vidi nama malog bećara .
Pa kada se dobro nabucaš šunke i paradajza onako sa punim stomakom oči ti se same sklapaju onda te baba odvede u prednju sobu i kaže ajd malo da sada pajkiš pile moje
da ima takav jedan danas u simpu ja bi oma da ga kupim , ali nema nema tako nešto više nigde jar ko još danas puni posteljinu ljuštikama od kukuruza pa ih onako rastresa pred svako spavanje pa se uvučeš u krevet i meškuljiš namerno jer taj zvuk tako prija tako ti nekako milo da ti šušti oko ušiju dok toneš polako u san ......................................
onda se budiš na zvuk vode koju baba poliva po zemljanom podu i maže i vraća krpare i polako izlazi da se ti još malo leškariš a tvoje oči samo jednu tačku gledaju i o samo jednom misliš , kako do one dunsflaše na šifonjer onako mali da stigneš uto će deda u sobu da te budi .............. e ocov te tvoj oćeš već jedared , dedi treba pomoć . Oćemo li za kokoške kruniti kuruza ?
A u kong jedna korpa i dve hoklice jedno šilo pa deda šilom propara klip dva tri reda a ja se posle patim ono ostalo , zrno po zrno pa kad nakrunimo ja ideda punu korpu idemo pa redom hranimo kokoške i ostalu živinu , ...........................
................................................... da strašna kuća bila ta , naj lepša na ovom svetu , bila nekada na selu i ja često u njoj , onako mali ........................
sa nogicama što upadaju do članaka u prašinu ................
Pošalji komentar
Komentari: eh ta nostalgija...lepa stara dobra vremena 
))
kako ti to samo lepo opises,prosto moze da se uzivi to)))
))
kako ti to samo lepo opises,prosto moze da se uzivi to
)))
gledao sam neke stare fotke , pa naišao na slike dedine kuće i tako sećanja krenula . Da takav utisak mi je bio i potreban , da još samo kao za kraj zakoračiš u dvorište ............ako sam bar malo bio blizu tom drago mi je
E, vala bas umes da "zajebes" stvar. Kad bi bilo srece da mogu nocas da sanjam bar, sve ovo sto si opisao.
Ti si opasan za nostalgicare, ne bi me iznenadilo da neko isece vene posle ovoga sto je procitao.
U svakom slucaju hvala ti.
Ti si opasan za nostalgicare, ne bi me iznenadilo da neko isece vene posle ovoga sto je procitao.
U svakom slucaju hvala ti.
Kloe - ja sam naj veći nostalgičar . Nema većih od mene , tako da neće niko vene da seče jer neverujem da su ovi mlađi dokučili spavanje u ljuštikama ili još lepše u sobi sa paorskom peći , napolje ciča zima , ljuštike šušte glava upala u perjani jastuk samo nosić viri a preko tebe dunja , velika bar ko planina na tebi a laka i paperjasta .................
yin - to je život , ali bio . Toga više nema bar za mene nema takvog mesta , ............... eh a kada bi još jednom mogo da se do dede i babe odnesem pa da u krevet legnem da se onako duhom odmorim od ovih bučnih naših kuća
Bas je nekad lepo bilo, ali ni sad nije lose
)
Samo kad bi mogla malo da virnem na neki salas, ali sve su mi dalji i dalji.....
)
Samo kad bi mogla malo da virnem na neki salas, ali sve su mi dalji i dalji.....
Anam - ma nigde nema više ljuštika . Nema više potrebe svima je dostupno ono što zovu " jogi dušek "
Jaoooooooooooo, dunja velika ko planina, ma ti me zajebavas burazeru, kud se i toga seti.
Uh!
Uh!
kloe - ma jok nije to namera , nego život kojeg više nema . Ubi me ova trka i jagma za novom svetskom verom .............. novac novac novac . sedim tako u nekom lokalu i izdvaja se samo jedna reč kako odzvanja ..........EVRA :::::::::::::::EVRA .........evra evra...............glupo . Ovo je bilo mnogo lepše vreme - kad sam bio mali
Nazalost, nema nista bez love, ni ica ni pica ni kafica... ni putovanja, ni zezanja, pa ako hoces ni ove igracke od kompjutera. Za sve je potrebna lova a nje je sve manje i manje i zato se ta rec tako cesto i pominje.
Šta li se to dešava sa nama?!
Žudnja za "običnim" životom nije tek puka nostalgija, već prerasta u prejaku potrebu da se vratimo u bezbrižno vreme svog detinjstva.. zar je moglo da nam se dogodi gore?
Lepa ti je priča guli..
Žudnja za "običnim" životom nije tek puka nostalgija, već prerasta u prejaku potrebu da se vratimo u bezbrižno vreme svog detinjstva.. zar je moglo da nam se dogodi gore?
Lepa ti je priča guli..
uf seko sjebo nas je neko gadno , ubacio nas u mašinu pa zavrteo na početku samo jedan krug a mi kao mala deca svi pred bioskop da gledamo slike . Ma neću tako ,........... što je više love sve sam manje sretan , ko je još video da se sreća može kupiti ali da se nesreća može stvoriti zarad neznanja " oče naš " nove svetske vere to već svako dete zna na ulici ......................samo da se okrenemo jedni drugima i eto propasti nove vere - lova je zlo koje nam se svima uvlači pod kožu ................eto ja sam napisao kada sam bio sretan vreme kada se nije merilo lovom gotovo ništa toliko bitno što je uticalo na sreću..................a ovo danas , ma sranje lova je sranje i ništa drugo
drvo - blago onom ko pameti nema , jer čim malo pogledaš oko sebe samo jad i tup pogled vidiš . Ljudi su se otuđili ne pričaju više nemaju vremena ni zašta ni zakoga . Sve znam kako valja i kako treba sve znam gde i kada samo što je sve to moguće samo kada sklopim oči --------samo samo samo
Da lepa priča , meni i tebi ali koliko je ljudi uopšte svesno da je ta priča nekada bila stvarna , da je imala svoj život da se nije prekidala zbog kredita , gradskog saobraćaja , mesta za parkiranje , reda kod lekara , lošeg kvaliteta vode , emulgatora , naduvane poluveštačke hrane , .............
da je ona šunka od manguljice svinje , prirodne hrane , bez koncentrata , da su supe bile žute jer su koke bile prave da je sve imalo ukus a ne ko danas da moraš da očima kažeš mozgu šta jedeš
da bilo je to vreme kada si bos išao po prašini , kada nije bilo smoga , kada se sisao med iz saća . Bilo je to vreme kojeg nema ............osim kada zatvorimo oči
Da lepa priča , meni i tebi ali koliko je ljudi uopšte svesno da je ta priča nekada bila stvarna , da je imala svoj život da se nije prekidala zbog kredita , gradskog saobraćaja , mesta za parkiranje , reda kod lekara , lošeg kvaliteta vode , emulgatora , naduvane poluveštačke hrane , .............
da je ona šunka od manguljice svinje , prirodne hrane , bez koncentrata , da su supe bile žute jer su koke bile prave da je sve imalo ukus a ne ko danas da moraš da očima kažeš mozgu šta jedeš
da bilo je to vreme kada si bos išao po prašini , kada nije bilo smoga , kada se sisao med iz saća . Bilo je to vreme kojeg nema ............osim kada zatvorimo oči