Klopa , da . Al se nekad dobro jelo , baš

                Biće ovo što nerazumniji post što budem  mogao da napišem ,  trudiću se što više budem mogao u slavu gluposti drskosti da uzdignem poslednje udruženje preživelih prasića pogroma dvadeset devetog jedanaestog .
                                               A bili su tako pitomi lepi okrugli sve sa mašnama , minjđuša u po jedno uvo , kezom šeretskim sa poštovanjem u onom iskričavom i nalivenom pogledu u svoj svojoj neizmernoj zaostalosti ljubavi prema blagoj retardiranosti intelekta . Da bili su odabrani , rešeni da se prihvate kamena a ne hleba , rešeni da lupaju šamare i jednoj i drugoj polovini moga lica sve verujući kako se naslađuju mom neznanju ćutanjem ohrabrenom u tom mišljenju . Da bili su u svoj senci svetinje tog datuma i značaja ljubavi prema anđelima , pljuvali po nekim osnovnim načelima direktno potkopavajući godine i godine nekog vremena u kojoj priči su jedino oni bili sporedne uloge jer glumeli su aktere gubitnika . Propustili su jedini datum kada im je ceo univerzum i namenuo ulogu svoju , dvadeset deveti jedanaesti - šteta .
                           Jeste žao mi je promašenih prasica jer im koža nikada više neće hrskava  biti i neće služiti svrsi , ni jabuka im više ne stoji kako treba a i rep se malo podvio nakon debakla  ........................ kako je otužno biti promašena tema , bez svinjca i mesta u njemu ...................................

                                     Gledam ih danas kako slobodno pred salašem trče i raduju se što će šunke biti sve sa pitanjem : ima li života posle novembra .
                        Eh salaši ludi kako ih ne čuvate bolje malo pa da nebežu po poljani svuda , da neriju tuđu zemlju , da neseru u tuđu njivu
                                                                         Eh salaši

                               

                                        Izronulo iz mraka savlađujući zadnji stepen odbrane od neznanja pojavilo se lice
            nečije lice
                       Kada neznaš ništa o osobi pred tobom počinješ da analiziraš ono što govori , slušaš polako svaku reč svaku mimiku mu pratiš pa onda polako spušteš pogled na prste pa na ramena se vraćaš i samo gledaš.................

                         jer

              nema glasa nema pokreta pa ni treptaja tela , zar je moguće da analizira on to mene , pa to već nije ugodna misao , nije jer objekat nisi navikao biti

                          objekat

       pa korak jedan u nazad govori dosta o nepoverenju prema osobi iz mraka ili jednostavno pokazah malo i straha ?


                                   Ne , nebojim se osoba iz mraka !!!

                                                          Juče bila neka kišica pa pokvarila dogovor , al nemož ti uteći od reči pa tako danas dva drugara odradiše ovaj težak poso očas posla . Bilo je malo suza no dobro je prošlo , nije strašno kada se na kraju sedne za astal ............

                             Pa drugari naši gde čeljad nije besna ni kuća nije tesna stoga ko je za malo roštilja da premostimo do vikenda kada će mo praviti žurku

                           ajmo sada po parče pa na vruć lebac , pa mlada luka pa rotkvica ................pa u p......  mate.......i moja dijeta

                                    onda ko je prvi ?

                       ima piletine i svinskog mesa mož da se bira
                             slaninicu nenudim nemo da je neko prste guro za slaninu sam ustanju i u hag da završim
                                            

 ..................mangup bio
           Kuća mi je na kraj sela . Eh kraj ,  kakav je to kraj kada su sva čuda ovog mesta odatle potekla.
     Dvodelna , tj da budem iskren ima tu malo više delova i to čudnih po konstrukciji , ništa po propisu , jedno od devet svetskih čuda , još ne uknjiženo tj ne legalizovano ili bolje rečeno jedno prosto masonsko delo ( to je viđenje mog pokojnog ćalca jer je negde pročitao tumačenje masona u obliku slobodnih svetskih zidara )      
                   Da  da , bio je on talentovan mason i to prvog reda , majstor samo takav sa uvek te jednim odgovorom na ono famozno  : to ti je malo nakrivo.................... 
                                 ma da to tako treba i nebrini se ti ništa sve će to malter da pokrije 
            e sada što je površina plafona za kvadrat veća od poda to jeli spada u umeće slobodnog zidarstva , nego da se vratimo na temu manguparije
              jedan od dva dela je negde u srednjoj školi pripao samo meni , elem iz te polovine se iselio moj stariji burazer u novu kuću , kaže rešio je da mu bude dosadno i monotono okruženje , kaže još i da je on ipak malo više za neke varijante običnog zidarstva i običnih projektantskih rešenja . Naravno sve ovo je podrazumevalo da ovaj naš mason nije imao pristup bitnim građevinskim fazama sa svojom fanglom i mistrijopm u toj kući . Sve u svemu bio sam mu jako zahvalan  zbog rešenosti da se odseli i da ja budem najzad slobodan tj da se ukine ono američko kućno služenje robstva uz dozirano nadgledanje .


                                I tako je sve počelo ,  tako ste vi svi još uvek osuđeni na sva ova tehnološka zaostala rešenja iz el tehnike  jer da ja nisam postao samostalan tako rano  nebi ovi moji matorci jednog dana čuli ono moje  - ma nemogu više u školu oću malo da živim  - i vi bi imali jednog rešavača svih problema ovozemaljskih što se tiče energetike

                                             batali to idemo dalje ,
                            znači pivo je bilo u to vreme jeftinije neg danas voda za piće , moj džeparac veći i platežno sposobniji neg moja plata današnja što će jeli za ishod imati sledeće     . U proseku je svaki drugi vikend u mom carstvu prebivalo od sto do cirka sto pedeset duša , trošilo se od dvadeset do dvadeset i pet gajbi pive litara žestine litara vina litara soka ............... ( lažem soka nije bilo  ali ovo pišem zbog Karle jer je i to bilo ravno ratnom zločinu ) na početku sam ja njih zvao kod sebe na žurke da bi to na kraju preraslo na kultno mesto gde sam ja kod sebe bio pozivan od strane drugih , ma da ludilo opšte .....................................

                                                    I onda posle koliko godina mog mirovanja ili bar mirovanja u obliku koji je nakon onog života bio miran , pratim ja suprugu i ćerku na želježničku stanicu dolazimo na peron , ona i ona me gledaju i očima govore šta im je na pameti , budi dobar , pamet u glavu , mani se ćorava posla , nemo' da nam švrljaš , miran , aport , k'nozi,donesi.......................
                a ja ki čeda iz crtanog samo klimam glavom i govorim : da draga   a u sebi mislim samo ti da izvučeš nogu iz vrata pa kad društvo pozovem pa kada dim napuni gajbu , pa mi već oči štipa .
             Ma već osećam kako mi se osmeh navlači na facu , već vidim one karte kako lete po stolu ................onaj mali crveni na ramenu samo zvoca bodri hrabri navlači eh curi voda .

                                          ................................ dopire do mene glas poznat od negde , i dok drmam čedinski glavom i mumlam : "da draga" - razaznajem :    "ma ljudi jeste to je Guliver , guliveeeeeereeeeeeee !!!! ". Prepoznajem glas , skidam znači u momentu fejs 42  tj  čedu dobricu i u momentu se okrećem

                                gledam a ne verujem, koji će oni kur........ na mojoj želj stanici ? Osmeh mi je već od uva do uva , oni su već tu ,nismo se videli znači eto pa sigurno bar pet šest godina . Okrećem se prema supruzi i ćerci oni već kreću u voz širim ruke u znaku šta ja mogu  i sa Neninih usana čitam . " da da , i onda je došao mrmot i zavio čokoladu u celofan ............"

                               ..............................da i oni su samo ispratili nekoga na želj stanicu samo što su iz onog preko grada iz mog mladalačkog mesta izgnanstva , mesta gde su ostavili svoje supruge na dvadeset minuta ili svoje devojke

                                                                                                             kuća je znači već poprimila onaj stari šmek , piva je na stolu više no na bilo kom prosečnom mestu u ovom gradu a služi za noćni provod , Tekila se ni sam neznam kako stvorila , priča priču stiže dolazi društvo neko zajedničko , masa se širi , piće klizin . Prvi je telefon bacio najstariji ortak , vidra mu se zove radio neželi ni da čuje za probleme , drugi ortak mi nateriva suze  što od smeha što od neverice njegovog života  i kako ga sa lakoćom tako jebenog žvaće trećeg neznam , radi za onog najstarijeg ,nejmlađi je tu međ njima . Još veruje u onu frazu : "evo samo popijemo pa idemo "  prenosi već treći put supruzi u slušalicu :" maco vidimo se za dvadeset min ".
                     Heh , kako je izgledao opuštajući nakon tri i više sati kada joj je ugasio telefon sa rečima ma ljudi zbog vas se vredi i razvesti ..................................

             i nije se razveo , ortak je dobio valda dozvolu za radio vidru a treći , ma on je večiti jebivetar još je onakav kavog sam ispratio onog dana .....................................


                                                         I što sam sve ovo pisao , pa da kažem kako je opasno ostaviti i malo manevarskog prostora , može čovek da se razbole i da dobije ko zna kakvu gripčinu



                                                                     da da , i onda je došao mrmot i zavio čokoladu u celofan

                                                                        

ZENA: Sta da ja umrem? Da li bi se ponovo ozenio?

MUZ: Ne bih!

ZENA: Sto? Ne volis biti ozenjen?!

MUZ: Naravno da volim.

ZENA: Zasto se onda ne bi ponovo ozenio?

MUZ: Dobro, ozenio bih se.

ZENA: Bi? (s tuznim izrazom lica).

MUZ: (uzdise).

ZENA: Da li bi ziveli u nasoj kuci?

MUZ: Naravno, ova kuca je super.

ZENA: Da li bi spavali u nasem krevetu?

MUZ: A gde bi drugde spavali?

ZENA: Dao bi joj da vozi moj auto?

MUZ: Verovatno, nov je.

ZENA: Da li bi stavio njene slike, umesto mojih?

MUZ: Verovatno bih morao.

ZENA: Da li bi ona koristila moje palice za golf?

MUZ: Ne, ona je levoruka.

ZENA: Tisina

MUZ: E, jebi ga.

                             Krećem kući , u svlačionici se presvlačim i ostavljam alat u kasetu , zatvaram vrata od nje i gledam na potkovicu okačenu sa prednje strane , sećanja naviru ..............

            mlad , krećem na teren , kišica tek što je stala taman da vazduh očisti od koječega i da da onaj pravi svež filing pred put .
Stigli smo, prost zadatak staviti nešto na nešto , gluposti bre svakakve izmislili da se izbegne rutina ,da se predupredi  greška da se spase život .Radio veza se čuje sa druge strane javlja glas da je isključen visoki napon na tom delu , krećem gore provlačim se kroz žice , stajem na izolatore i sada pružam one štipaljke prema gornjim žicama da sprečim eventuoalno probijanje napona . Zadatak obavljen , ponovo se provlačim kroz one žice ,onako mršav ni da pipnem ,silazim dole .................

                   ..............negde dalje na drugom kraju radi se neka trafo stanica  , mi odlazimo na novi zadatak dok nejave da skinemo uzemljenje . Posle nekog izvesnog vremena ponovo veza , objavljen završetak radova dozvola za rad je vraćena , dolazim do famoznog stuba , .............

             nešto mi se steže u stomaku , razmišljam o tome sa koje strane penjati se na njega ko da je to bitno neznam kako , teške mi noge nikada neću zaboraviti kako su bile teške , krećem kao da sam celu noć ždero kao da sam ko sada sto kila težak . Provlačim se kroz "liniju " nesvestan šta je težina šta je mamurluk . Skidam ono "uzemljenje" i dok stojim na one izolatore ciljam da kroz mrežu i one žice ispod mene spustim ovo uzemljenje . Nisam pogodio štipaljka je pipnula onu žicu ova koju držim u ruci me zapekla , mišić mi se zgrčio , trnci kroz leđa prošli ............ prošlo .
                     Mislim dok vičem ovom dole : " ovde ima struje , jebo te " mislim kako sam već budala ispao  kakva struja budalo stojiš na izolatorima pa valjda bi i onaj dole nešto video ili osetio dok je motao uzemljenje .

                  Bacam sve dole i krećem , provlačim se , skroz sam već prošao , ruka mi ostala nenormalno izdužena , zakačila se rukavica za parče neke žice .
          I onda kao u usporenom filmu , pokreti postaju usporeni , prosto ih posmatraš kako kasne za realnim životom koji se odvija u tvojoj glavi . Pogled uprt visoko gore u šaku u tvoju polugolu šaku , vidiš kako ti je bluza otkrila poveliki deo tela na ruci , vidiš frajerski zavrnutu rukavicu i deo dlana i misliš :  "   sada će da se desi .........................

                 lete misli , ustao sam sa osećajem da mi se nejde danas na posao , non stop taj tup osećaj , bezvoljnost uznemirenost , triputa ............. Šta mi znači to tri puta ? boli sve me boli i to jako jako , pucaju mi mišići osećam samo osećam kako stežem onaj stub . Zašto ništa nevidim ? Nešto mi zuji jezivo stvarajući utisak odsutnosti svega što je realno oko tebe . Ma blješti mi sve ispred očiju , gde sam kako sam se našao u ovom . Jako me boli i steže me neko oko vrata , davi me već panika savladava onaj glas što čujem ............poginućeš poginućeš

                  Ma baba mani se moje glave , povezujem samo njen glas sa ovim , iste one babe što je tu negde celo pre podne na hoklici .........da stub i struja , ja sam znači
    i ono belo što sija i što te mami da se predaš .

                    počinjem da se plašim , to je korak manje od one panike ,misli budalo kako si tu gde jesi nepuštaj samo ruke , ne steži samo onaj stub jer ako te zgrči , pa puštaj stub budalo poginućeš bolje da padneš i slomiješ nešto ima šanse da preživiš . Da ona , da šta sve nisam još uradio u životu , kako baš ja i zbog čega i što već jednom ne prestane da boli.......

            .................kako je nestala tako je i došla , slika  sunce već sija nikada nije lepše , plavo nebo bez traga oblačka i naravno baba sedi . Neko me drži za ruku , gumene rukavice na njegovim rukama .............  beži budalo dole , ovde ima struje . Ja ću već nekako da se izborim . Vidiš da mi nije ništa . Gledam u njega a on nekako ima čudnu izobličenu grimasu : jel ti dobro , jel možeš da siđeš samnom dole ?

                   silazim , dolazim do kola svi me nekako čudno gledaju , skidam onaj opasač ............ajde da te nosimo do lekara .

                       Nemogu više da stojimm , prolaze mi tnci neka navlači magla na oči ............ ne neću da idem kod lekara samo malo da sednem , ma nije mi ništa zar ne vidite

                 budim se kod lekara pamtim da me i on nekako čudno gleda , ruku mi nešto čačkaju gledam u pravcu bola i vidim  .....rupa oko rupe sprženo meso u sredini se vidi ma gadno ne curi krv ni kapi nema samo jeziva rupa

               boli i noga , zašto nogu mi čačkaju nije da i ........i tamo zjapi rupa , ni tamo nema krvi nema ničega osim bola ...................bol je ono što je vrlo lep osećaj naspram trenutka kada si pomislio da ti spasa nema .
         Da život je kurva  nema ni malo sumnje  jer  stalno se pitam čime sam to zaslužio  da ostanem ovde  osim onim ...... a ne šta si ti mislio tako lako , ne ne ne  neće moći ima ti još mnogo toga da .......................

                                         na kaseti potkovica starog majstora on je lično okačio jer je bila njegova , njemu je neko dao kada ga je ostavila živog , svojom rukom napisao   BOŽIJE  DETE   

                             Nisam neki vernik ali da sam imao sreće jesam , dali ima boga neznam ali onog svetla milog se još uvek setim .....................po nekad

                        Tek da se zna , laže svaka Tv kuća koja uporno saopštava da nas vreme očekuje pravo prolećnje , elem ...........


                    nakon polu kriminalnog dana dolazim kući i odmah u dvorištu zapazim neku nelogičnost ali u svoj svojoj masovnoj ( ovo je izvedenica od mase ) zanesenosti ja prolazim
i kao nehajno ulazim u kuću . Sedam ispred Tv -a i naravno uključujem ga . Gledam neke izjave , pun ekran zabrinutih , kao vraćamo se u '90  kao sada je još gore , kao bole me za nemačkog ambasadora i njegove izjave , kao nesećam se šta je onako popišan izjavio o redosledu naš bivši i pokojni . I naravno šta ja lupam glavu ajd na B92 tamo su nezavisni tamo će mi sve lepo kažu a ja ću........ ,
                        i taman na prognozu kažu biće lepo vreme .
              A ja znam da nebi trebalo da im išta verujem , što , seti se budalo , seti se ......... 
                                  i istrčim u dvorište .
       Nađem ja tamo ono što mi je podsvest okupiralo , nađem moju Nenu sve sa šrafcigerom i špic klještima kako nešto čerupa onu moju jadnu kosačicu . Pogledam napolje ono pola travnjaka pokošeno , češkam se po glavi ulazim unutra ona me značajno gleda i sve joj oči onako ............ma neumem da objasnim ali nikada nije na dobro izašao taj pogled .
    Mislim ja doće mojih pet minuta kada se umoriš i odustaneš od dokazivanja meni kako ti sve možeš isto što i ja , i uđem ponovo unutra stiže poruka na nenin telefon -klasika kafa                Gle prvi Koljčicki se javio : mužiću moj  , izađi malo napolje  - ja reko tu sam te čeko  pa sve  požurih da što duže likujem dok nije mungi došla   na vrata ........

                     kako lepo prede kosačica , i nema viška delova . Mislim nije mi jasno stvarno , zbunjen  ulazim unutra da jeli stavim kafu  jerbo ako neko radi moj poso  bolje oma da pristavljam vodu i bez išta da pitam

               i dolazi ti mungi i trala la i ko je šta i ko je kome i šta je samnom i što me nema ............ i ja bolan i zamišljen za jutrašnji provod u firmi  , i kao kroz maglu čujem da je vrisno avto i kroz prozor vidim bajs i izađem napolje i mislim :

               moja žena popravila nešto u ovu kuću ( kosačica ) mungi ide bajsom , pa molim lepo pa laže taj B92 sve zvoni kakvo proleće bajo ...........  slote će da bude i to kakve

                                    Jedno prosto pitanje   jedan prost odgovor , ko zna "šta" ga pitam još bolje . Neka da pravi odgovor onakav kakav bi iz prve  rekao .  Ko želi bez mnogo razmišljanja neka kao iz topa prosto kaže odgovor na pitanje :

                            Da li je čaša po vama , do pola

                                        PUNA

                                          ili

                                         PRAZNA ?

                                    Još jednom  molim samo proste definicije ili ili

             Neću mnogo da drvim , rešio sam . Odlazim , dosta je bilo , pa i od mene al dosta ...........NEMOGU VIŠE da pišem i da šaljem komentare ............................