meni nije
meni nije sramota pričati o tome
Njene ruke su se spustile i previše nežno na moj obraz . Neverovatno kako je uvek precizno pratila formu moga lica svojim dlanom ispruženih prstiju ka gore a ja sam uživao u tome izvijajući svoj vrat i gurajući glavu još dublje u njen dlan . Željan majčinske toplote i danas nesvatajući ikada da može iko biti ljubomoran na te čini , nedopuštajući da mi iko oduzme njeno prisustvo još ovo malo
osećam svaku brazdu na šaci čitajući to brajovo pismo što je život pisao po njenim rukama osećam sav bol i nemoć a opet neku smirenost u svoj muci koja je prošla kroz te prste , tanke kao što je već i cela njena konstitucuja tanana , ispijena održiva samo na volji za propuštenim . Kad malo bolje razmislim tačno osećam život jer samo to je još ostalo na jednom mestu sve ostalo se razletelo istopilo pod uticajem koječega , život koji pulsira u sve slabijim intervalima
osećam kako bi on negde dalje da krene , kako se umorio na ovom mestu i po njemu odradio sve što je pred njega jednom davno postavio neko
A ja nedam i ona to zna pa iako rastrzana između želje da se opet spoji sa svojom drugom polovinom opstaje teškom voljom još jedan dan na ovom mestu
i onda osetim njene jagodice na korenu nosa kako steže taj pregib jer je celog života verovala da se sav bol skuplja u tom mestu pa valjda veruje da će i moj bol tim potezom eleminisati
Eh majko kada bi postojalo mesto za moj bol to bi bilo suviše prosto pa bi ga odstranio večno ovako saznanje o prolaznosti me razjeda svakoga dana održavajući volju koja tinja na braniku ovozemalskog postojanja iako znam da negde na kraju sledi poraz
još te nedam
JOŠ TE NEDAM
Sedajući pored tebe ovo veče
majko moja mila
pokušavam ukrasti još samo malo
bezbrižnosti tvoga krila
Odgnati crni misli
što me stežu
u glavi što pletu strašnu mrežu
Ja hoću da samo stane
da me duhovne prođu rane
da zasija sjaj u oku
da nemislim o nekom životnom roku
ja hoću još dugo da pored tebe sedam
jer te još uvek nikom nedam
molim te pokloni mi i sutrašnji dan
meni nije sramota pričati o tome
Njene ruke su se spustile i previše nežno na moj obraz . Neverovatno kako je uvek precizno pratila formu moga lica svojim dlanom ispruženih prstiju ka gore a ja sam uživao u tome izvijajući svoj vrat i gurajući glavu još dublje u njen dlan . Željan majčinske toplote i danas nesvatajući ikada da može iko biti ljubomoran na te čini , nedopuštajući da mi iko oduzme njeno prisustvo još ovo malo
osećam svaku brazdu na šaci čitajući to brajovo pismo što je život pisao po njenim rukama osećam sav bol i nemoć a opet neku smirenost u svoj muci koja je prošla kroz te prste , tanke kao što je već i cela njena konstitucuja tanana , ispijena održiva samo na volji za propuštenim . Kad malo bolje razmislim tačno osećam život jer samo to je još ostalo na jednom mestu sve ostalo se razletelo istopilo pod uticajem koječega , život koji pulsira u sve slabijim intervalima
osećam kako bi on negde dalje da krene , kako se umorio na ovom mestu i po njemu odradio sve što je pred njega jednom davno postavio neko
A ja nedam i ona to zna pa iako rastrzana između želje da se opet spoji sa svojom drugom polovinom opstaje teškom voljom još jedan dan na ovom mestu
i onda osetim njene jagodice na korenu nosa kako steže taj pregib jer je celog života verovala da se sav bol skuplja u tom mestu pa valjda veruje da će i moj bol tim potezom eleminisati
Eh majko kada bi postojalo mesto za moj bol to bi bilo suviše prosto pa bi ga odstranio večno ovako saznanje o prolaznosti me razjeda svakoga dana održavajući volju koja tinja na braniku ovozemalskog postojanja iako znam da negde na kraju sledi poraz
još te nedam
JOŠ TE NEDAM
Sedajući pored tebe ovo veče
majko moja mila
pokušavam ukrasti još samo malo
bezbrižnosti tvoga krila
Odgnati crni misli
što me stežu
u glavi što pletu strašnu mrežu
Ja hoću da samo stane
da me duhovne prođu rane
da zasija sjaj u oku
da nemislim o nekom životnom roku
ja hoću još dugo da pored tebe sedam
jer te još uvek nikom nedam
molim te pokloni mi i sutrašnji dan