..............ova vlaga oko mene
staza što se završava pred drvenom kapijom , staza od betonskih ploča sa travom što niče između spojeva na njima . Pogled odozdole na onu kapiju još uvek me vraća u neko rano detinjstvo , čini mi se da neznam dobro ni da pričam , onako gegajući se krećem prstićima, pokušavam da dohvatim onu metalnu kvaku stare brave na kapiji . Nemogu ali zato to čini moj deda što me nekim čudnim pogledom prati ispred sebe , nije to neki strašan pogled već samo neko nesnalaženje u životu nesnalaženje jer nije navikao na krhke i nežne stvari u njemu , već samo rad i muku sa kojom je znao da se nosi dok ovo malo žgepče , ........ malo nemira unosi u njega
i dok se otvara drvena kapija pogled se širi u dubinu paorskog dvorišta , negde dole se diže u visinu kamara sena a pored snopovi poređani od tulaja spremni da dočekaju zimu i završe u paorske peći . Zatim tu je i obavezni bunar sve sa đermom u sklopu njega , kantom savršeno bistre vode i jednim olupanim plavim lončetom okačenim o klin
Eh a sada malo teži deo , onako mali na sve četri noge pentram se na stepenice što vode u kong ispred same kuće pod prstićima osećajući uglačane cigle pa se na sam vrh ispravljam i zalećem babi da zagnjurim glavicu u suknju . A ona stoji na vratima od kujne i čeka dva derana da se vrate , suknja stara sve do članaka što seže preko nje neka teget kecelja sa tri džepa sa prednje strane , i kožuh preko leđa . No jedno je bilo uvek vredno pažnje , njena marama povezana preko glave koja ističe njene crte lica , baba moja draga ........... sećam se njene duge sede kose što pod maramu smota ispletenu u punđu , sećam se rituala što bio je svako veče , kako rasplete i raščešlja toliko dugu kosu ............... sećam se jedne stare žene
a onda kada te baba za ručicu uvede u kujnu nastaju sve draži ovoga sveta . Pod koji pamtim od tvrde zemlje , onaj što se " pomaže" svako jutro , preko kojeg se meću živahnih boja krpare neke , drveni astal priljubljen uz zid a na njemu tučana podloška za vreli tiganj isto od tuča u kojem još cvrči vrelo ulje i blistaju sveže ispečeni krompirići . I da , nesmem vređati ono glavno , kultno jelo što godinama tražim gibančice prave , one što namazane sa pekmezom od kajsija mame sve da ih smažeš bez obzira na stomak i bolove u njemu , .............
a kada se ručak svrši deda značajno kaže , "svako jelo kune telo što nelegne da se slegne "
pa nakon tih reči krene put "velike " prednje sobe , one što na avliju gleda s'jednim oknom a sa dva na šor ispred kuće . Pa i ti ko njegov potrčko zanjim krećeš . Baba je već namestila veliki krevet uvlačiš se u njega zavlačiš glavu u perjani jastuk tako da ti samo nosić viri , meškoljiš dok ljuštike pod tobom šušte sve dok telo ne namesti pravo mesto a ona ogromna dunja nezagreje se nad tobom .................
i dok ova vlaga spolja u kosti uvlači se , maštam kako bi bilo lepo da mi krevet sada šuška , ............ a gibančice nemoj da neko pomisli da se fali kako zna peći ............ to dokazati odmah mora jer tražim ih od onda i niko dosada nije znao ispeći one prave
staza što se završava pred drvenom kapijom , staza od betonskih ploča sa travom što niče između spojeva na njima . Pogled odozdole na onu kapiju još uvek me vraća u neko rano detinjstvo , čini mi se da neznam dobro ni da pričam , onako gegajući se krećem prstićima, pokušavam da dohvatim onu metalnu kvaku stare brave na kapiji . Nemogu ali zato to čini moj deda što me nekim čudnim pogledom prati ispred sebe , nije to neki strašan pogled već samo neko nesnalaženje u životu nesnalaženje jer nije navikao na krhke i nežne stvari u njemu , već samo rad i muku sa kojom je znao da se nosi dok ovo malo žgepče , ........ malo nemira unosi u njega
i dok se otvara drvena kapija pogled se širi u dubinu paorskog dvorišta , negde dole se diže u visinu kamara sena a pored snopovi poređani od tulaja spremni da dočekaju zimu i završe u paorske peći . Zatim tu je i obavezni bunar sve sa đermom u sklopu njega , kantom savršeno bistre vode i jednim olupanim plavim lončetom okačenim o klin
Eh a sada malo teži deo , onako mali na sve četri noge pentram se na stepenice što vode u kong ispred same kuće pod prstićima osećajući uglačane cigle pa se na sam vrh ispravljam i zalećem babi da zagnjurim glavicu u suknju . A ona stoji na vratima od kujne i čeka dva derana da se vrate , suknja stara sve do članaka što seže preko nje neka teget kecelja sa tri džepa sa prednje strane , i kožuh preko leđa . No jedno je bilo uvek vredno pažnje , njena marama povezana preko glave koja ističe njene crte lica , baba moja draga ........... sećam se njene duge sede kose što pod maramu smota ispletenu u punđu , sećam se rituala što bio je svako veče , kako rasplete i raščešlja toliko dugu kosu ............... sećam se jedne stare žene
a onda kada te baba za ručicu uvede u kujnu nastaju sve draži ovoga sveta . Pod koji pamtim od tvrde zemlje , onaj što se " pomaže" svako jutro , preko kojeg se meću živahnih boja krpare neke , drveni astal priljubljen uz zid a na njemu tučana podloška za vreli tiganj isto od tuča u kojem još cvrči vrelo ulje i blistaju sveže ispečeni krompirići . I da , nesmem vređati ono glavno , kultno jelo što godinama tražim gibančice prave , one što namazane sa pekmezom od kajsija mame sve da ih smažeš bez obzira na stomak i bolove u njemu , .............
a kada se ručak svrši deda značajno kaže , "svako jelo kune telo što nelegne da se slegne "
pa nakon tih reči krene put "velike " prednje sobe , one što na avliju gleda s'jednim oknom a sa dva na šor ispred kuće . Pa i ti ko njegov potrčko zanjim krećeš . Baba je već namestila veliki krevet uvlačiš se u njega zavlačiš glavu u perjani jastuk tako da ti samo nosić viri , meškoljiš dok ljuštike pod tobom šušte sve dok telo ne namesti pravo mesto a ona ogromna dunja nezagreje se nad tobom .................
i dok ova vlaga spolja u kosti uvlači se , maštam kako bi bilo lepo da mi krevet sada šuška , ............ a gibančice nemoj da neko pomisli da se fali kako zna peći ............ to dokazati odmah mora jer tražim ih od onda i niko dosada nije znao ispeći one prave