Napomena: nije navedeno ime objekta iz bezbednosnih razloga

        O, kako su lepe belosvetske gondole sa mesom. Ma sve je tu. Lepo udešeno, iseckano, samleveno...Blago nama što imamo TV pa možemo svašta da gledamo, a još više blago nama koji možemo da otputujemo pa te lepe stvari uživo i vidimo. Ali, sledeća priča nema veze sa belosvetskim gondolama, vitrinama sa mesom.

        ,,Slušaj, ja znam da se meso šprica sa nekim rastvorom da bi imalo lepu boju, izgledalo,,mlađe"."- reče mi prijatelj. Ja to nisam videla, niti sam do tada znala da se tako nešto i radi, a i nemam razloga da sumnjam u njegovu reč. Elem, pre nekoliko dana, skoknem do obližnje radnje( nazvaću je tako jer neću da imenujem objekat), da kupim po nešto za kuću. Odjednom, vrata se zatvaraju, nas dvadesetak ostadosmo unutra. Frka kod gondole sa mesom. Iznose, iznose, sve se prazni. ,,Hm, nešto se čudno događa"-konstatova stariji gospodin. Čudan miris( da ne kažem smrad) širio se svuda.Preživeh nekako. Na izlazu mi je svanulo. ,,Ma i ovaj vazduh pun čađi je bolji od ovog smrada"-pomisih. Idem pozadi da vidim šta se dešava.  Meso je završilo u kontejnerima pozadi objekta, psi, mačke navalili su na onu smrdež, skupljači kartona takođe. Na momenat je sve podsećalo kao na prizor iz filmova o Africi kad crknutu lešinu spopadaju sa svih strana i hijene i leopardi.....Bilo je jezivo gledati. Bože ima li te? Ovi ljudi će to meso jesti, nahraniti decu. Užas. Jeza me i sad hvata, onaj smrad mi se urezao duboko u sve pore. Šta da radim? Da prijavim ceo slučaj? Mesa nema, sve su razneli. Ne može se protiv tako jakog igrača, nije ovo zapad. Mi nemamo zakona, mi smo ništa. Jedno veliko ništa. Samo jedno znam, od sada ću nositi digitalni svuda sa sobom.