Liturgija je počela tačno u ponoć.

    Sve je bilo ok, pročitali su i poslanicu Patrijarha, ali moralo se tu još nešto da dodati-bez toga nije moglo da prođe. Pola sata slušali smo o ekonomskoj krizi i šta sve ona izaziva: pad morala, neslogu, mogućnost da stanovništvo počne masovno da konzumira drogu, slušali smo kakao taj ,,Beli svet" utiče na otopljavanje snega na severnom polu, kako sve umire od tog ,,Belog sveta". Da se razumemo, ja nisam ,,pravi vernik" kako bi to rekao moj prof. Političke ekonomije ( pravi vernik ide u crkvu svakoga dana...) poštujem praznike, slavim slavu, krštena sam, ali nisam ni kao neki-od pre nekoliko godina su počeli da slave, padaju ničice na pod crkve odma čim kroče, a do skora su se kleli u komunizam i socijalizam. Joj, živote zamalo nisu ( ovi malo pre opisani) počeli da aplaudiraju. Klimali su glavom u znak odobravanja, ma malo je falilo da stanu klicati ovom govoru. No, ima tu još nešto. Pošto je naša crkva u obnovi, na samom ulazu je ikona a iispod ikone sledeće: Veliki dobrotvor je onaj ko da 3.000 evra, dobrotvor je onaj ko da 1.500 evra a donator je onaj ko da 500 evra. Dakle, sve ima svoju cenu. Razumem ja da se crkva treba obnoviti.Razumem da sve ima cenu, eto to jedino razmem.