Празнина, бес……па замене места….

         Знаш онај осећај кад ти се плаче, и сузе крену, али се сетиш да си ван својих зидова и да би требало да се дозовеш памети, јер није место плакати у аутобусу…Окренем главу на другу страну ка стаклу…а низ стакло се сливају капи росе једна за другом….на небу расути облаци као шненокле….и сунце које се пробија између смога….

        Онда се између беса и празнине гура питање зашто?

       Е онда ме спопаде мука , једва дочеках да тигнем до Чукарице и изађем из аутобуса и кренем пешака ка послу…и сви негде журе….збрчканих фаца и  сањивих погледа…….

      Звони тел. ,, Знаш , ја сам размислио и одлучио да поново покушам ….Она јесте чудна и помало луда али ми се свиђа…то што секса није било четири месеца, нема везе, разумеш…мислим ти ме разумеш јел? Јел слушаш Јасмина шта ти говорим? Добро…е и видећемо се  вечерас ето и шта ти кажеш на то ?

……е хвала ти пуно е срце си знаш ти си ми прави пријатељ…….е ај видећу да се видимо ….журим ….

…………………Он жури, зове само кад има проблем, а ја јебено добро решавам туђе проблеме а своје не умем а покушавам…..и дође ми да вриснем из свег гласа и испустим више ову тупину из груди која се накупила……и седнем на сред улице ….

………Онда је поново ј..тел ,,Јел си добро јел било застоја ? Где си ставила кључеве? Имам неки посао да завршим …ај сине чућемо се“-а ја немам простора ни да одговорим јел је њему разговор скуп неће ћале да се троши сам пита сам одговара, стара позната прича……

…….ПУСТИТЕ МЕ АМАН ДА СЕДНЕМ НА СРЕД УЛИЦЕ И ВРИШТИМ …не зовите ……..нема вајде још седам пута је звонио и само је неком нешто требало или су каснили па обавештавали , или неће доћи на посао , или…или.или…….

    Свет ми је тесан……и превише…пуца по шавовима……