Јесен, 2007 година. Негде око подне. Субота. Ухватио је такси код Богословије. Крупан човек обема рукама држао је волан , као да се бори са чудовиштем.  Питао га је куда да га вози. Рекао је правац Видиковац. Мајка Боса је раном зором обавестила свог сина јединца да дође на ручак . Гледао је кроз прозор . Сива тмурна субота притискала му је теме главе. ,,Боље да сам попио кафетин и да сам лежао, Боса би то схватила, а овако да се цимам ј..ти “ Његово размишљање прекинуо је опор мирис такси освеживача. Није му промакло-  на њему је писало ,,made in Turkey“. ,,Свашта ова јадна Србија увози“ – говорио је у себи. Овај испред њега се и даље борио са воланом - обема рукама ,,Да му дам овај кишобран можда би му помогао, ј..те ишчупаће мењач“- прозборио је себи у браду.

                И би ручак. Колачи. Напољу је киша лила , сливала се у потоцима. ,, ,,Рашири кишобран!“ викала је Боса.

                ,,Шта да раширим кад сам га заборавио код оног рмпалије у таксију“( то ти је онај што би за сендвич померио аутомобил са једног места на друго или човек крупне грађе по Вуку)-гунђао је .

             28.05.2011 година. Мучило се време. Оће киша -неће киша. Ишао је Боси на гробље однео јој је руже, жуте, главате, крупне , хибридне….,,Такси!“ –подигао је руку високо . Стаје ,,Фабија“ сиво металик боје. Опет освеживач који пара нос. ,,Куда?“ –Упита човек средњих година. ,,Видиковац“.

            ,,За тебе је ова вожња бесплатна, а ово си заборавио код мене у колима . Знаш да сам неколико пута долазио до зграде а где буразеру да звоним? Замисли да опалим по свим интерфонима. Леп ти је овај кишобран  јел ово дршка од слонове кости? Ово мора да ти је дала нека . И ово ,,Б “ - Једва се одвојио од кишобрана . ,,Гледам јеси ти , ниси ти . Да не би тог твог сата са наранџастом позадином возили би се нас двојица( мислећи на кишобран) још дуго дуго“…..

           Скинуо је сат са руке,и дао га таксисти. Сузе су му кренуле. После четири године.   Отишао је у кафану на ручак . Субота је била. Ништа друго није имао у плану.