Два пута годишње се у нашем граду о Петровдану и Крстовдану одржава вашар. За оне који не живе у граду  то је прилика да покажу колико су им младунци порасли, други изводе децу да покажу да их имају, а трећи иду поносно са својим лепшим половинама да би исте показале своје напупеле стомачиће. Како која година кризе долази такав нам је и вашар. Стандардно су ту шатори са певаљкама, трешти музика на све стране. Затворена је и главна улица. Како криза узима маха тако и ствари које се нуде попримају шмек старог. На све стране половна роба од чизама, до пешкира и доњег веша. Више купују људи половну робу него нову. Једном речју бедак. Оно што посебно привлачи пажњу јесу тезге са храном . Не оне на којима се продају пљескавице, кобаје, и нешто што се зове гулаш, већ тезге са конзервама. Ту је и риба и месни наресци који су у огромантном паковању од по 400г справљено у Мађарској, већ и разне врсте конзервираних  телећих и крављих језика и мозгова , па ко воли нек изабере шта би да смаже. Милкаче од по 300г су невероватних 200 динџи-БРЕ! Камене ментол бомбоне пола киле исто 200 динџи. Зашта год се уватиш све је 200 динџи!!! Оћеш алат за кућу , има и тога, крпа за судове , разних мелема које лично справља чикица који сам није излечио нешто што подсећа на псоријазу која му је напала руке ! Али зато бајо мој Венди седи у крилу мушкарцима –САМО МУШКАРЦИМА за 200 ДИНЏИ у крилу само на картону не пише да ли да држе откопчан шлиц ил јок!! И тако све је у знаку 200 динџи. Ма зашта год се ухватиш.

          И тако криза дрма, дрма музика испод шатора, шиба димчина на све стране, за паре се седи у крилу, општинске власти узеле по 10.000,00 динара за место на променади, а ја се сетих у свој тој гунгули оног сиротог Молдавца који је у својј земљи а богами и шире у целој Јевропи постао познат јер је продао бубрег за 50.000 евра да би имао у својој сиротој земљи да сазида кућу и купи краве да би имао да се прерани. И тако сазида Молдавац кућу од бубрега, купи краве Молдавија као европска земља не одмаче даље од леве кривине и десног брда. А ми Срби у Србији , не знам ни куд идемо . А ни да ли имамо неки животни циљ…..Ми не знамо ништа . Сем да ко номади идемо од вашара до вашара  и трошимо по 200 динџи ѕа све и свашта   и једемо мозгове и језике неких тамо лудих крава-па како и да будемо паметни?