Oduvek je bilo i biće(mada su mnoge stvari postale sranje ) lepa reč i gvozdena vrata otvara...Vaspitanje se uči i nosi od kuće( ili grešim?  ). Lepo , kulturno kada me neko zamoli da se pomerim(kao juče jedna situacija) ja se pomerim, kada me lepo pita neko nešto ili odgovorim ili prećutim bez ikakvih izgovora ili ne daj Bože laži , dakle, ne izmišljam, ne lažem, ali umem da ćutim. ĆUTIM sa velikim Ć....Elem....došlo je vreme kada sam počela mnogo da ćutim...i počela sam da se brinem . Mnogo se kupi UNUTRA ovde negde na sredini grudnog koša ...Kupi se , kupi ....I tako radim ja ( nije bitno sad posao donešen kući to je najveća greška za ženu u tridesetim jel zapostavlja seksualni život , društveni-izlazak u grad) i ustanem na minut  da sipam vodu u moju narandzastu čašu( ovaj detalj je bitan) i vratim se kad bes pitanja, bez molbe za mojim kompom sedi dotična ..i pretura po fajlovima, ,,gleda šta ima" ....E pa mom strpljenju je došao kraj sva ona voda iz narandzaste čaše koja poteže 300g vode završila je u lepo sredjeno, ,,našminkano lice" ili namazano svim bojama.....spustim lepo praznu čašu , čestitam sebi na prisebnosti jer je dobro prošla....a problem je samo u jednom : Nije me lepo pitala:,, Jel mogu da vidim šta imaš ovde?", JEL TO TEŠKO PITATI ?