Нема ништа горе него кад ти загорчају јутро, па ни то им није довољно па крену и на касно поподне. У овој Тунгузији све је могуће. Више ни путари не раде ноћу, зором -већ јутром, тачније почињу радове од седам сати . Клизиште у Дубоком на путу од Обреновца ка Београду кренуло је у оштру борбу са људима. Не да се укротити. Пре неки дан свануо и оглас ,,Продајем кућу одмах усељиву-мало прешла“ и то све алудирајући на беду, муку и јад који је снашао људе на овом делу пута. Јадни људи, а јадни и ми путници. Кренух са железничке у три сата, упекла звезда, људи ко мрава. И све би како треба док не стигосмо до Дубоког а тамо ни макац. Окрени обрни једино да изађеш напоље од муке , и да се мало пролуфтираш јер је врућина, смрад, неопранштина, алкохол који испарава из неопраних чељусти узео маха. Знојимо се, ствари нам се лепе, неко понео воду, неко није , China лепезе одрадише посао, да не знам да је ово Тунгузија мислила би да се налазим у сред неке недођије у Индији мајку му пољубим. Још је само фалило да нам нуде воће и храну покрај пута, а за мало је фалило и да се неки попну на аутобус , а онда би слика била потпуна. Испод једног дрвета седе два путара деле флашу воде. А звезда пече.Клима не ради у аутобусу. Нервоза расте. И на ту сву муку улази лудавац из кутије –или човек који контролише карте. Ова индивидуа упада у аутобусе и тражи карте , јебе се њему дал је снег ил сунце он ускаче. Е на ову данашњу врућину само је он фалио. После сат и нешто померили смо се из рупе и кренули КОНАЧНО. Ккао нама Недођијцима мало фали да будемо срећни. Чим је кренуо аутобус заборавише и да им се пишки и каки и да им се пије вода –ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ АУТОБУС КРЕНУО. Мука и даље остаје. Нико не зна када ће овај део пута санирати . А сутра опет на посао и опет с посла и оде живот ко и овај муљ што гура куће. Сви смо ми у Дубоком како год да окренеш.