Имала сам  12 година. Не памтим да ми је некада било добро. Све је било на силу, све се сводило на преживљавање и жонглирање са животом. Мало што је живот склопио коцке погрешно, судбина како год, али мало више што је све зависило од појединих ликова који се мувају по тзв. политичкој сцени. Тада ме није занимало баш толико шта се дешава, али знам да је слика Вука Драшковића стајала у фијоци где је био мамим хеклерај. Сећам се да су нашом кућом дефиловали ,,пријатељи“ који су добили лагодан и уређен живот захваљујући Милошевићевом режиму, а опет њихови родитељи захваљујући комунистима. Сећам се да је телевизија емитовала дешавања на Тргу Републике, да је био грч на лицу мојих родитеља, да су прилази Београду били блокирани, гомила тенкова, полиције-ужас. Да, сећам се и да сам питала оца: ,,Па добро а реци ми зашто их бију полицајци кад смо ми сви наши?“ Ћале је ћутао и јео се изнутра што није отишао на митинг. Али у игри је било много тога. Претили су им на послу( данас велике демократе) да оде лети са посла, а његова плата је издржавала породицу.

        Тако је то било пре двадесет година.

        Еј пре двадесет година, је могло нешто да се уради . Верујем да је могло. Било је више вере у људима, гордости, жеље за променом. И данас многи кажу да је 9 март 1991 године дан када је пропуштена прилика  да се избегну ратни сукоби, санкције, распад Југославије, враћање ове јадне Србије стотину година уназад. Али народна маса је тада била за дотичног ,, снаге безумља и хаоса“. Коначан биланс: двоје мртвих један полицајац и један седамнаестогодишњак, тадашњи министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, Драшковић изашао са супругом из затвора, смењено руководство ,,ТВ Бастиље“, радио Б92 наставио са радом, РТВ Студио Б такође. И ником ништа…….

         Мука ми је од ових лицемера који дефилују и говоре како је  9 мартом постигнуто да народ нема више страх од режима!!?

         Страшно је кад гледам уназад па се пробудим у суровој реалности а ништа се није променило.  А време лети, јебено брзо лети.

         Сјаши Курта да узјаше Мурта- САМО ЈАШИ СВИ СМО НАШИ.

       ИМА ЛИ КРАЈА?