Belgrade Time
Korporativna filantropija-društveno odgovorno poslovanje u neodgovornom društvu
U vremenu predizbornih kampanja, koje vidimo, čujemo , na svakom koraku, u vremenu kada saznajemo da je Šarićev klan držao stabilnost evra godinama….Kada se donose novi zakoni, koji su dobri ali se na žalost ne poštuju , kako od strane onih koji ih donose , tako i od strane nas običnih gradjana, kako za mafijanje, dilovanje, razne oblike kriminala i organizovanja nema crvenog svetla …jer nam je izvršna vlast korumpirana…kako smo na korak do toga da evro predje granicu od 110,00 dinara, kako živimo ponovo u 90-tim…..pojavljuje se nov termin koji mi je parao uši proteklih dana. Odnosno da se razumemo ovaj termin postoji odavno na zapadu i manje –više uspešno se poštuje, pojedine strukture počinju da pričaju o korporativnoj filantropiji- a da pri tome ni sami ne znaju šta ovaj termin tačno i znači. Da li je Srbija spremna za korporativnu filantropiju uopšte? To nije nikoga ni briga , jer da bi se ona sprovela u delo mora se pri tome izvršiti revizija čitavog društva –i društvo ,,izlečiti“ . Da li korporativna filantropija ima svoju perspektivu u Srbiji kad država muči muku sa poslodavcima, koji ne uplaćuju doprinose zaposlenima, kada je javašluk i korupcija na tako visokom nivou , i kada je beda dostigla svoj maksimum-ili se varam –možda i od ovoga ima gore? U vremenu kada se kasa države prazni, kada se štampa novac, kada je rad na crno u ekspanziji….iz pepela se pojavljuje KOORPORATIVNA FILANTROPIJA. Šta je zapravo to?
korporativna filantropija
korporativna filantropija je deo koncepta društveno odgovornog poslovanja…
i jedan od načina na koji kompanija može uspešno i jasno da pokaže svoje vrednosti i uverenja zaposlenima i partnerima, kao i klijentima
i javnosti. Dajući podršku u novcu, proizvodima ili uslugama, kompanija zapravo pokazuje da razume potrebe šire zajednice i društva u
kojem radi.
Korporativna filantropija je takođe i strategija i razlikuje se od sponzorstva: dok je sponzorstvo poslovni odnos između kompanije i drugog
subjekta, i podrazumeva uslugu ili akciju u zamenu za novac ili neki drugi resurs, korporativna fi lantropija je strateški odgovor na potrebe
zajednice i društva.
Strateško pristupanje korporativnoj fi lantropiji uključuje:
�� identifi kovanje cilja davanja, promene koju kompanija želi da napravi i poruke koju želi da pošalje
�� identifi kovanje načina za davanje, koji će omogućiti da se uložena sredstva iskoriste efikasno i na najbolji način
�� određivanje resursa koji će se usmeriti na sprovođenje strategije
“Društveno odgovorno poslovanje je stalna posvećenost poslovnog
sektora da se ponaša etično i doprinese ekonomskom razvoju, dok
u isto vreme poboljšava život svojih zaposlenih, njihovih porodica,
zajednice i društva u celini.”
Making Good Business Sense, Richard Watt, World Business Council for
Sustainable Development, 2000.
i može doneti poslovne prednosti
kao što su:
• zaštita i poboljšavanje postojećih resursa (ljudski kapital ili životna sredina) od kojih zavisi poslovanje kompanije
• predviđanje, izbegavanje i umanjivanje rizika poslovanja i sa njima povezani troškovi
• povećavanje fi nansijske delotvornosti kompanije smanjenjem troškova poslovanja
• otvaranje novih poslovnih mogućnosti i novih tržišta
• zaštita, izgradnja i poboljšavanje reputacije kompanije, posebno u odnosu prema potrošačima
• kompanija postaje atraktivna investitorima, edukovanim i motivisanim radnicima.
na koje načine kompanija može davati?
Kompanija može da odgovori spontano na sve zahteve koje dobija – Većina kompanija dobija pisma sa zahtevima za pomoć
za različite svrhe, i može odlučiti da ih rešava onako kako ih prima: može pomoći sve, većinu, ili samo manji deo. Pitanja sa kojima se
kompanija suočava u ovom pristupu su: kako znati koji projekat stvarno zavređuje pomoć i kako se odlučiti šta je prioritet.
Kompanija daje na osnovu javnih konkursa i unapred predviđenih uslova – Kompanija odlučuje o prioritetima i kriterijumima
po kojima će dodeljivati novac i na osnovu njih raspisuje javni konkurs. Pri tome troškovi ovog načina davanja uključuju ne samo sredstva
koje kompanija planira da dodeli, već i operativne troškove koji prate ceo proces (prikupljanje prijava, procena, selekcija, sklapanje
ugovora i praćenje rezultata projekata koji su dobili podršku).
Kompanija osniva sopstvenu fondaciju – Ovo je jedan od najefektnijih načina davanja sredstava. Ukoliko se odluči za ovakav način
davanja, kompanija strateški osmišljava čime će se fondacija baviti, odvaja sredstva za osnivanje fondacije, zapošljavanje ljudi koji će u
fondaciji raditi i obezbeđuje sredstva za kontinuirano vođenje fondacije.
Kompanija bira jednu ili više partnerskih organizacija – Na ovaj način kompanija obezbeđuje sredstva za projekte i/ili teme kojima
se te organizacije bave.
Kompanija sarađuje sa partnerskom fondacijom na konkretnom projektu – Ukoliko izabere ovakav pristup, kompanija praktično
angažuje profesionalnu pomoć da bi raspodelila određena sredstva. Kompanija donosi odluku u koje će oblasti investirati i koje su joj
ciljne grupe, a profesionalna partnerska fondacija se brine o celom procesu i administraciji
Naravno, dobijate i broj telefona ako jeste. Da li možda treba da legamo sa bankama u krevet da bi dobili kredit? Da li je moguće imati emocije prema banki? To je bolesno. Ali nije ni jedina dvoličnost. Na prospektima za kredite mladim bračnim parovima se svi smeju kao da su Jehovini svedoci, a ne platiš li ratu na vreme, ode osmeh u... I nema Jehove da ti priskoči u pomoć.
Kompanije jednostavno žele da se približe ljudskoj prirodi jer posluju neljudski. I to mnoge ljude boli. Revoltira. Pa često bojkotuju njihove usluge. Zato preuzimaju imidž jedinke kojoj je stalo ili želi nešto od potencijalnih klijenata. Ja lično ne veruje u dobročinstvo bez profita. Kapitalizam je stvoren da bi se uvećavala zarada, ne da bi ljudi bili sretniji ili da bi se sredstva pravednije raspoređivala. Kompanije pod pritiskom političkih činilaca u nekim (retkim) okolnostima mogu usvojiti socijalistički karakter, koji ima prizvuk humanog. Ali je ustvari totalitarna ideologija. Dok je korporativna filozofija vrlo slična fašizmu. Favorizovanje talentovanih, lepih mladih studenata koji će uskoro postati šrafovi u toj mašini. Opet interese. Da bi videli koliko je korporacijama stalo, treba samo da ne završite fakultet, da ste ružni i da ne umete s ljudima. U Barbie & Ken svetu nema mesta za takve. To je genetski fašizam.Kada ste videli osobu sa posebnim potrebama da radi u banci? Nikad. Kada ste videli ženu ili muškarca pred starosnom penzijom da rade u banci, nikad ili vrlo retko. Banke i korporacije su instrumenti za implementaciju tzv "novog doba" u kome će genetski šovinizam biti socijalno prihvatljiva i poželjna realnost. Od pamtiveka su ljudima mane i nedostaci nabijani na nos, kao da se tela naručuju u Top Shopu. Karakteristike definišu ko zaslužuje pažnju a ko ne. Ko vredi a ko ne vredi. Trendovi današnjice te wildlife porive uvode u laboratoriju, stvarajući soj ljudi identičan jedan drugom, sasvim nepotrebne i jednolične kao tetrapak pakovanja na pokretnoj traci...
Kaufman 2007-Zdravo prijatelju. Jesi u pravu 100 %, ti si naveo banke kao primer , ali i u mnogim drugim sektorima je upravo tako kako si opisao, sa tendencijom da se stanje nikada ne popravi.....
sve je vec receno....Drago mi je da neko shvata sustinu FILANTROKAPITALIZMA.Napustanjem klasicnog vida donacija svetski biznismeni okrenuli su se vidu "dobrocinstava" u formi poduzetnistva.U pravu je citalac koji je ostavio reakciju.U pitanju na zalost nije samo profit vec mnogo dublji okret kapitalizma.Svi zaboravljaju kako se doslo do tog novca.Steceni novac predstavlja prisvojeni visak rada -dakle njim je kapitalista i stekao bogatstvo a sada ga HUMANO deli tim istim od kojih je i uzeo.On je taj koji je stvorio nejednakosti, on je taj koji sada "pomaze" tim nejednakim,on je taj koji je krajnje dehumanizovao sam rad.Ovom vrstom filantropije se lepo maskira sustina kapitalistickog sistema i sprecavaju promene.DRUGO- biznismeni sada dalje odreduju sta je dobro za narod pa oni taj VISAK rada - rasporeduju gde oni hoce,kako oni hoce i sto je najgore PREUZIMAJU i sektore i nadleznosti koje su u domenu drzave.Cista privatizacija socijalnog segmenta.I sve to HUMANO.
pozdrav
I jeste ali i niste u pravu.Celu ovu priču posmatrate samo sa jedne strane. Izložiću vam slučaj iz moje raadnje. Privatnik sam 6 godina i imam petoro zaposlenih od toga jedna osoba je bila sa posebnim potrebama. Svi radnici su prijavljeni i ne rade "na crno". Plata im nije velika ali je redovna, sa svim placenim dažbinama. Pitanje za sve: ko je bio najnezadovoljniji, kome je bila mala plata, ko je najčešće izostajao sa posla, čiji su rezultati rada bili najlošiji i za sve to je uvek krivio mene. E taj je sada na zavodu za zapošljavanje kao tehnološki višak a mi i dalje poslujemo kao da nikad i nije radio kod nas. Priča nije izmišljena, a vi dobro razmislite o svemu.
Pozdrav