Zivot mi nije lep. Sveo se na smrdljive zadahe sagovornika, užasan smrad odece koja je uvukla miris svakojakog duvanai miris salamure iz sendviča koji su umotani u aluminijumsku foliju.

          Taj jebeni sedmi sprat ubija svaki atom moje snage. Lift za koji su mi prvi dan rekli kako da pritisneš dugme da ,,bi ti došao”. Gomila osobenjaka koji se obraćaju sa ,,srce, dušo, ljubavi. Mače, ribice.” Ej mili Bože ribice…Moj pretpostavljeni se zgranuo u četvrtak kada sam zahtevala da mi se dotični gospodin obrati sa ,, đubre jedno”…Na opšte zaprešašćenje prisutnih- važnih ljudi a moje obrazloženje je bilo jednostavno  …Ne volim kada mi pričaju sladunjavo a misle sasvim drugačije. Poštujem iskrene ljude I mi nismo tako prisni da bi mene neko zvao ,,ljubavi”ili,, srce”. Onda su pale I kritike ,,kad dođemo gore” mislila je na SEDMI sprat onaj jebeni sedmi sprat….Ej živote da mi je neko pričao da će se raj pretvoriti u pakao , smrdljivi pakao ne bi verovala …..One životinje od ljudi obitavali su u kancelarijama koje nisu čišćene sto godina. Gajili su sto godina pikavce u fiokama, I držali hektolitre žestine u ormarićima koji su im služili ,,za dezinfekciju ruku” molim te lepo.Ljudi zveri kojima je svaka druga ,,brate, ej brate, brate, brate…….BRATE” …Blagi Bože …Ljudi moji …ljudi moji šta mi se ovo desi? A kao vrhunac svega juče mi je pala kutija sa tri kućišta na levu nogu I prebila je kao ništa …tako da su mi sad koturovi crnog luka privijeni ….a I ovaj luk manje smrdi od zadaha belosvetskih I one proklete salamure u aluminijumskim folijama …j…..mu sve po spisku………Pa zar tolike muke I žrtve da podnosim I to počev od 5:20 svakog dana kad oči otvorim ? Vredi li ovo sve I čemu?