Одувек сам се питала шта фали мушкарцима који пређу тридесету а нису ожењени? И мене би питали вероватно шта ми фали кад нисам удата а имам тридесет две . Но, ја знам да немам никакву физичку, не дао Бог менталну фалинку , ствар је у томе што до сада нисам нашла оног правог ко би ме држао за руку док шетамо , изводио мог пса у шетњу, водио дете код лекара кад сам ја на послу а да при томе не смишља изговоре, ма да поједноставим: да дишемо једним плућима, да једно друго капирамо, да имамо пуно деце, радимо, стварамо, поштујемо се......Нисам набројала ништа зашта би неко рекао ,,Вау јесте како се она сетила !!!“ Дакле, све су то нормалне ствари за које би такође рекли: ,,Сестро па зар то сад причаш да тражиш а требала си до сада да нађеш“. Мој проблем је и што нисам директна , не желим да будем у шеми са ожењенима, не разваљујем другима везе , што верујем у праву љубав –док нас смрт не растави.....и овако би могла до сутра да ређам. Елем, пре пар дана каже мени кума прво онако изокола ко горе споменута киша па онда директно : ,,Знаш Јацо, не знам како да ти кажем , а да се не наљутиш. Звала је моја ујна из Бајне Баште и питала моју мајку ,,Јел вам се она мала кумица удала?“ Моја мајка је рекла да ниси. Онда је ујна питала па шта би са оним дечком што се забављала , а она је рекла да си разочарана јер није хтео да те жени , прави децу, да си била максимално коректна према њему али да си на све ставила топовско ђуле . Онда је моја ујна рекла да јој је пао камен са срца ( мисссим ) и да је њихов рођак дошао из града Чикага у којем ради као шпедитер ( мисссссссссссссссссим) који је седамдесетчетврто годиште, вага у хороскопу, диван , кршан, развијен дечко-човек, леп ко упис дошао у родну Србију и хтео би да се ожени. Да му доведу на ноге снашу и решена ствар. Добро, ово сам мало горе накарикирала ал нема везе поента је иста. И тако саслушам ја све и кажем па добро , упознавали су ме са доста младића, чика-дечкова зашто да не. Реко, дај ти мени ако има он профил на фејсу пуно име и презиме. Наравно има, ја му пошаљем захтев за пријатељство он га прихвати, видим ја његову слику, он види наравно моју и ШТА? Па ништа . Не делујем му као неко ко би био ето достојан њега. А пријатељице на профилу су му као Џена из најбољих дана. Немам ништа против. Све је ствар укуса и ако оћемо ја не волим плаве мушкарце и оне који не знају да се насмеју , и који позирају на сликама и они који имају лоћкаво дупе. Не не , нисам револтирана зашто бих ? У Чикаго могу и овако да идем , имам фамилију, а нисам ни љута што му се не допадам јер се ни он мени не допада , и да сам му се допала он се мени свакако не бих допао јер кажем не волим плаве мушкарце, са лоћкавом гузом и женском гојазношћу. Елем, размишљам ја тако шта ли њему фали ? Толики Чикаго, толико младих , једрих , згодних наших јабука а ни једна није добра за њега? Каже пуно ради , а кафанске љубави не доживљава као праве!!!?( То сам чула од куме). Онда се питам па иде ваљда у цркву бар недељом , па може и тамо некога да сретне. Па имају те вечери народне СекаЏеј музике, па ваљда има неки слободан дан мајку му па иде негде не ради хиљаду сати Бога му пољубим. Ма сигурно му нешто фали, али нећу имати прилике да провалим шта а и баш ме брига неко ће волети моју сарму, колач од мака, мусаку, погачу...... правићемо децу и бићемо срећни у Србији или ван ње све ми је једно а ко тражи фотошопиране цуре па наћиће их само на слици стварност је ипак другачија.