Belgrade Time
Стицајем околности је познајем. Мало прича . Када се сретнемо пита-класика ,,Како су твоји Јацо?“ и то пита преко оне ствари . Не волим такве људе-жене шта год. Наравно, слажем се нисмо сви исти ….
Она има двоје деце , муж је отишао питај Бога …Од како је знам намрштена је , стално јој смета ово, оно … Није дама, а шта је женско ако у себи не носи то нешто фино, дамски?
Замисли човека који не воли животиње? Не можеш да замислиш? Е па има. Она не воли животиње, шута псе и мачке на улици…….
А што има поглед испод ока …ужас ………… Одмерава сваку жену која прође, за сваку има по нешто да каже , погрдно….. .за мушкарце и да не причам .
Она је разочарана. Па мајку му ј….ем разочарана. Ма толико је људи разочараних , љутих, намрштених, хаотичних, изгубљених …. Ма зар нисмо сви изгубљени, незадовољни због разноразних ствари?
Не могу да схватим да ЖЕНА запостави свој дух, изглед, школовање само због тога што је НЕЗАДОВОЉНА. Па мајку му пољубим ( ово није дамски а шта да се ради кад ме нервира) па можеш косу да опереш, сама да се офарбаш , средиш нокте ……… ма не мораш да будеш лепа околини већ СЕБИ . Јел си сама? Јеси. Узми књигу иди у шетњу, парк , читај , иди у биоскоп, позориште, па ваљда постоји једна жена која може да би буде пријатељица, другарица……Ма нису сви мушкарци ,,говеда“ како кажеш, или ,,ко да су од једног тате“….Па ако нећеш везу а ти се дружи, сексај , уживај …..уживај у животу . Шта маш лепше? Слободна, деца одрасла……Себи се посвети , СЕБИ…о МОЈ Боже како је то чаробна реч. СЕБИ СЕ ОКРЕНИ…….. нико те неће волети , поштовати, ако себе самог не волиш , не поштујеш ……жива истина. Ридигер Шахе има једну књигу ,,Тајне магнета срца“ одлична ствар пише ,,Шта зрачиш то и привлачиш“ и то је тачно. Узми живот ЖЕНО у своје руке……..какве су ти мисли такав ти је живот . Нисмо сви рођени да будемо срећни , али бар можемо да радимо на себи , и да погледамо у себе и своје срце……..Овај живот је сувише кратак да би време губили……..
О Боже мили каквих нас све има у овој БАШТИ ОВОЗЕМАЉСКОЈ
Možda ćeš razumeti, možda nećeš.
Pozdrav!
Ali nije poenta u izgledu, ako nije zaboravila da se smeje.. a ako jeste, onda je krajnje vreme doslo...
pooozzz
Umesto da trčim za suknjama, ja sam gledao gde mogu da sedim i ne slušam nikog i ništa. Bio sam željan tišine.
A pošto sam maloletan, nemam gde da odem. Kad sam imao 20 godina, plata mi je bila 70 maraka, a iznajmljivanje sobe je koštalo 100 maraka. A kad radiš 14 sati dnevno, ništa od dopunskog posla. Trčao sam za suknjama, ali one su uvek ulazile u kola. Koja ja nisam mogao da priuštim. Ruke i srce iz nekog razloga nisu bile dovoljne. Svoju sobu naravno još uvek nisam imao.
Posle su došle bombe, uniforma, sahrana, bezbroj odbijenih konkursa za posao (koji bih mrzeo i da sam ga dobio, jer nisam ni završio školu koju sam želeo), podosta kalkulisanja da li vredi imati posla samnom ili nema. Jer Bože moj, stari se, šta si ti stekao...
Ne može čovek uvek da utiče na tok svog života. Pogotovo tamo gde se pišu najburnije i najgluplje stranice istorije. A mi smo svakako prvaci u tome, u novijoj istoriji. Bojim se, i ostaće tako.
Sada imam 34 godine, imam svoju sobu konačno.Ali mi lepljenje postera na zid više ne znači ništa Imam i ribu u suknji, koju mogu da nadižem po volji. Ne smeta joj čak što nemam posao ni auto. Problem je (ako je problem uopšte) što bih ja bez razmišljanja mogao bez svega toga. Nije leglo kad je trebalo. I više me nije briga. Sad živim kao student a trebalo bi da budem otac. Ovakav život je trebalo da vodim pre 15 godina. Jedna greška stvara drugu.
A život prolazi.
...
Istinska sreća nema veze sa pranjem kose i čitanjem knjiga. Nema veze ni sa rekreativnim seksom. Nema veze ni sa nepromišljenim
hedonizmom bilo koje vrste. Iako se sve plaća. Od gojaznosti do gonoreje. To čak ne mogu da objasnim ni njoj. I to me je mučilo u početku. Sada pričamo o manje bitnim stvarima i lepo se slažemo.
Sada mislim da razumem.
To se ne predaje.
To se uči.
I to se ćuti.
sta i kada je trebalo da se desava, to za nas u srbiji ne vazi. zbog toga ne vredi biti ogorcen. ko hoce da svoj zivot -cuti-, ok, to je posteno, medjutim osoba iz posta povredjuje zivotinje, ne cuti svoj zivot (nisam od ovih sto se zalazu da zivotinja ima status bozanstva. niti ih volim, niti ih mrzim. ne osecam nista prema njima. tu su i to je sve. tek da se razumemo zasto smatram da je zena na vici da postane -opasna- i da joj treba nekakva pomoc. mozda ne toliko vise zbog nje, vec zbog onih koji je okruzuju). to sto ne voli sebe je ok, na to ima prava. ali nema prava da povredjuje druge. na to niko od nas nema prava.
nisam bas skapirala vezu izmedju srece i pranja kose (a mozda i jesam, buduci da se sa tim slazem, ali ne znam zasto stoji u komentaru koji pocinje sa -Y-. imam dakle utisak da se i nije odnosilo na moj komentar, no, konstantna sreca i ne postoji. postoje lepi i manje lepi trenuci u zivotu. to je sve.
sta stu greske? ziveli smo to sto jesmo. zivimo ono sto imamo, moramo, hocemo ili necemo. nema smisla to nazivati promasajem. odredbe tog tipa stvaraju bespotreban teret. ako ista znaci, u ovozemaljskom paklu zivim sest godina duze od tebe i nemam iluzija. kapiram zenu. nije joj dobro jbg. nije ni drugima potman ali jednom se mora prestati sa uzvracanjem udaraca svetu.
-strucna pomoc- ne moze da nas oslobodi nasih zivota. ali moze da bude dobra polazna tacka za promenu mentalne seme. ko ima volje. ko nema, njegovo je pravo da postoji nezadovoljan, cupav, prljav, kakav god, dok to ne ometa druge.
da samo mogla da biram, ne bih se rodila. da me pitaju da li bi sve iznova ili kraj, ja biram kraj. u medjuvremenu, vredi dati sve od sebe da to medjuvreme prodje relativino pristojno. bez euforije ali i bez ocaja.
pojma nemam da li sam na pravi nacin odgovorila na tvoj komentar, ali eto, tu je. kao i zivotu uostalom.
dan kmO7: )
(ako ikada pozelis procitaj knigu -Dete zvano To-,
odlucnost da se ne bude produzena ruka tudjih frustracija je jedino sto mozemo da ucinimo za sebe i zivot prozivimo daleko od srece, ali i konstantnog nezadovoljstva.)