Ових дана не дешава се ништа специјално , сем што ми редовни изласци и виђање са пријатељима не могу надоместити емоционалну рупу у срцу.
Једино што ми тешко падају запиткивања у фазону ,,Шта се ради? Какоооо си?Па јел се нешто дешава?“ тобоже брижних заједничких пријатеља, који се праве да не знаку ништа.
Једноставно што кажу клинци искулирам питања , осмехнем се , а на питање ,,Где си кренула јел излазиш?“ Одговорим кратко и јасно ,, Девојка у мојим годинама се не пита где је кренула , наравно да излазим“
Не знам шта очекују. Ја сам остављена страна , а разлог једноставно није постојао. Речи су постале сувишне, просте , а ја се не спуштам на ниво глупости. Онда се сетим да ко зна зашто се све завршило како се завршило. Живот иде даље. И не обазирем се на коментаре ,,Све пријатеље ми је узела“…Јер знам да то није тачно.
Прве недеље била сам у бедаку ,бунару како год. Онда сам тражила кривицу у себи и кривила себе . А онда сам схватила да и даље волим јако, пуно, ужасно много али да не добијам ни ,мрву осећаја…Све је постало РУТИНА. Мрзим ову реч некако ми је робусна и тврда. Мрзим је….
Драго ми је што сам коначно схватила да сам богата жена. Имам искрене и добре пријатеље . И за сада су ми они довољни.
Онда је наступила фаза у којој ми је добра другарица дала књигу ,,Зашто мушкарци воле кучке“Шери Агров , и ни мало ми није било драго када сам видела да сам у вези била 80℅ жена крпа. СТРАШНО. Онда ме је Сања питала . ,,Црна Јасмина па како тако можеш да причаш без блама“ . Па шта треба да кријем да сам угађала, трудила се-а у ствари боље би било да нисам ништа од тога радила и пустила да облеће около. И требало ми је да схватим да у ствари воли да он буде крпа а ја страна која држи прут у руци..Али шта да се ради..Идемо даље
Кренули су заједнички пријатељи да зову и да ме ,,убијају у појам“ причом ,, Па знаш он је мало тврдоглав , он не зна шта хоће разуми он је старији од тебе тешко му је да преломи!!!?“ Дефинитивно не волим инфантилне мушкарце.
Недеља шеста. У истом малом граду, звезде нису удесиле да се сретнемо. Не знам ни шта бих учинила у том тренутку . Али мислим да би прешла улицу и кренула другом страном. Дефинитивно.
Недеља седма. ХВАЛА Боже што имам посао и гомилу обавеза па се лепо затрпам и не мислим…али авај не може….
Недеља девета : ,,А шта мислиш ако се појави и пита да се удаш за њега“- то је моја другарица Злата ,,Ма ти њега дефинитивно не познајеш“ -реко
Недеља десета : Стигла је дојава: ,,Он тешко издржава нервозан је и рекао ми је да једва преживљава“ Мислим, молим? Шта? Не разумем …Али дефинитвно ништа.
Недеља једанаеста: Пропаде ми одлазак у Праг . Не могу да одем на одмор јер су сви скоро на одмору нема ко да ме мења. Али биће боље..Мора
Иду недеље полако али сигурно….
ja znam pojedine koji nisu jeli nedelju dana, koji su mesecima posle plakali u samoci svoje sobe..i koji se ni danas dan , nakon nekoliko godina, ne mogu sastaviti...
Belgrade Time