U poslednji san uronila sam obavijena tananom, belom, prozracnom haljinom od iscekivanja.
Secam se sume i visokog drveca. I secam se da je suma bila svetla. Lutala sam sama besciljno, mozda trazeci izgubljenu Istinu ili zaboravljenu Tajnu. Ne znam tacno. Nisam se plasila, da li zbog toga sto mi nije bilo hladno ili zbog ptica?
Osecala sam se slobodno i nekako uzviseno, kao da sam pozvana od gospodara sume, koji je iznenada pozeleo da bas meni podari dragulj Spoznaje. Nisam znala ko je, ali slutnja me je vodila sve dublje i dublje u sumu, dalje od poznatog , a neshvacenog.
Usput sam dlanovima dodirivala drvece, a stoletna stabla dostojanstveno uzvracala toplinom dodira. U tajanastvu iscekivanja pogledala sam u nebo upleteno visoko gore medu sumecim liscem.
Na momente mi se cinilo poletecu, neka me cudesna milina ispunjavala, izlivala se neobelezenim putevima iz moga tela i vukla me, vukla nekuda , kuda, osecala sam, neizostavno moram stici.
Pri svakom pokretu i koraku nezna tkanina moje haljine, bi zazarila poneku iskru probudene zenskosti.na bokovima, grudima, u preponama da bi raspaljivala sve vecu i vecu vatru ciji su plamenovi lizali svaki delic moga tela , da bi se svi slili u onu dolinu zelja medu nogama. Odatle bi se rasplamsala jos veca i silnija, razlivala iznova obuhvativsi i moju svest i srce i svaki udisaj, klizila po kozi i ispod, zahvatila srce i misao, rasplamsala nesluceno, nevidjeno, nedozivljeno, a poznato!
Secam se da mi se kosa slivala slapovim niz leda, da ju je povremeno vetar nanosio u moje lice, oci i da mi je njen dodir zario usne, nadimao grudi otezale od zova tajanstva.
Secam se i bola zanosa. Slatki bol, ali ipak bol, slamao je svaku poru, usporavao korak, njihao bokove.
Umorna od puteva Zelje, tesko disuci, zastadoh kraj jednog drveta, naslonih se i molecivo se zagledah u plavetnilo visina. Milujuci dlanovima koru stoletne mudrosti, zamolih za milost. Uplasih se od pogleda niz sopstveno telo podrhtavalo u nekom ludom ritmu tajanstvenog otkrica, otvrdlih grudi, sa bradavicama ispupcenim u nemom dozivanju dodira slasti, polusavijenih kolena, preslabih da drze uspravno telo, otezalo od slatkog bremena pozude. Zatvorih oci I potece suza beznadna, lagano, sasvim lagano. I tada se dogodilo! Zaboravila sam lik, nisam vise sigurna ni da je postojao, poznala sam samo dodir. Dodir muskarca. Ne ruku, vec usana! Usana od neznosti, sna pozude i divlje strasti.
Rastvorih se pod njima kao usnuli cvet, na tren se zateze moje telo da bi se u sledecem vec, predalo potpuno i skliznulo bez zvuka na meku travu, opruzilo se lagano i utonulo u slasti neslucene.
Ne pozeleh da otvorim oci. Sladak bi nektar mozda utekao mom pogledu. I ispijah ga zeljno, pozudno, kad shvatih da je ova zed neutoljiva, da samo raste i zari sa svakom novom kapi.
Tada ipak otvorih oci i videh muskarca bez lika i imena. Prelepog od zelje i mirisa probudjenog muzjaka.
Otvorise se usta bezglasnom kriku, sklopise se ruke u zagrljaj strasti.
Vrelinu svojih usana prosu po mome vratu, ramenima. Nudile mu se podatno moje grudi bestidnim nadimanjem, a kada mu se usne najzad sklopise oko bradavice ucini mi se da cu nestati u vecnoj tami ili svetlosti. I sjuri se bujica niz moje telo kao teski letnji pljusak i sva se vodena sila u podivljali izvor slila. Same se dveri raskrilise i haljina cudesno zanese u ludom ritmu predavanja.
Usamljenim pokretima snage, nosenim iskonskom zeljom sjedinjenja, zari se duboko u mene zelja postanja. U cudesnom zanosu predavanja obgrli ga moja zenskost i bestidno, podatno, zedno do poslednjeg gutljaja.
Raskrili se suma, zanese se zemlja secam se samo mirisa trave i oblaka, i nasih poslednjih trzaja u iskonskom trenu ispunjenja u kome nam nestadose tela i osta samo Spoznaja!

Kazu ne postoji virtuelna ljubav? Dobro - prihvatljivo misljenje. Ne moze se ostvariti ljubav bez ukljucenja svih cula - to je cinjenica. Ali moze da se ostvari neka cudna bliskost koja je uvecana samim vidom komunikacije i delimicnom misticnoscu koju ova komunikacija nosi sa sobom. Da li? Misticnost ili nesto drugo? Bice da je nesto drugo. To sto mi mislimo da je misticnost ustvari je nasa igra ega i alter ega - pa pomalo i super ego umesa prste. Vise se dopadamo sebi kako nas neko vidi kroz font, i onda pomesamo to sa onom tezom " ne volim ja tebe, nego volim sebe kakva sam kad sam sa s tobom" - jebo mater! Svako moze biti sta pozeli ovde ako ima dovoljno sirok recnik i malo maste. Ja licno mogu da budem sta mi se cefne: i psiholog i pedagog i policajac i pajac....i akrobata - i muskarac -  mogu biti bilo sta. ( Kezz:D) Sve zavisi od toga kakvu mi inspiraciju daje sagovornik i koliko prostora mi ostavlja za manipulaciju recima. Reci su moje igracke - svako ko je ikada pomislio drugacije, prevario se. Jedino oni koji su se prikazali onakvima kakvi zaista jesu, dobili su mene na srebrnom tanjiru onakvom kakva zaista jesam. A samo jedan je uspeo to da ucini i to svojom neposrednoscu i spontanoscu kojoj je dopustio da se jednostavno odvija i igra se sa nama. Ahhhh, koliko je tu emocija bilo. Rasipala sam se na sve strane. Smejala se i brojala dane do vidjenja i jedva cekala. A onda je dosao dan da teleportujemo sve emocije u real i spojimo duhovno i telesno, stvarno i nestvarno, da suocimo istinu i laz i da oku dozvolimo da pronadje greske koje prikrivasmo recima. Ali...sve na sta smo oboje bili spremni, nije se ostvarilo. Ne pronadjosmo nijednu gresku. Savrsen spoj. Emocija prepoznata u prvom zagrljaju. Sva cula poklopljena i ispunjena. Ljubav. Prava pravcata ljubav. A onda je proradila kucka u meni. On je ispunjavao svaki moj zahtev, a ja sam izmisljala nove zahteve. On se suocavao sa svakim mojim strahom, a ja sam izmisljala nove. On je dolazio gde god sam kazala, a ja sam otisla na kraj sveta i pozvala ga da me prati. I on je dosao. Nisam verovala da bi mogao da me pronadje na kraju sveta. Ali jeste. I onda sam ja izmislila novu igru - igru izdrzljivosti. Ispitivala sam krajnje granice izdrzljivosti jedne bezuslovne ljubavi. A bila je jako izdrzljiva. Samo steta, ne dovoljno da bi izdrzala moje zahteve. I sa kraja sveta, otisla je pravo u bezdan. I nije mi bilo zao. Nije bila dovoljno jaka. Nije bila dovoljno izdrzljiva. A ja ne mogu da prihvatim u ovim godinama, sa ovim iskustvom, bilo sta prosecno. Ili sve ili nista. Ekstremista u potaji. Znate onaj osecaj ( ako ne znate, zamislite) kada skocite iz aviona i ne otvarate padobran, a vazdusna struja vas jednostavno nosi i nosi i nosi i osecate slobodu koja je satkana od adrenalina, osecate svet pod nogama i utripujete da mozete sve ne shvatajuci da mozete SVE samo dok ne napravite pogresan pokret? E takav osecaj ja hocu - do ivice, hocu da padam bez padobrana i odrzavam se pravilnim, kontrolisanim pokretima sto duze u vazduhu obezbedjujuci sebi sto duzi let, ne razmisljajuci o padu, ne osecajuci strah od pada - moc. Jednostavan osecaj moci da mogu sve. E to hocu. A za to mi treba neko ludji od mene, neko pricljiviji, veci manipulator, bezobrazniji, zahtevniji i nadasve inteligentniji. Takav se jos nije rodio. Arogantna? Oh, da. Imam i diplomu za zavrseni kurs arogancije. Ko ne veruje, poslacu mu na mail. Inteligentna? Oh, da - dovoljno inteligentna da ne mogu biti izmanipulisana recima. Bezobrazna? Uzasno bezobrazna, gadljivo bezobrazna, bezobrazno bezobrazna - i sve to sa stilom. Pricljiva? Do krajnjih granica ludila. Verbalni manipulator? Dovoljno veliki da mozete doziveti mentalni multi-orgazam, samo ako ja to zelim.

I onda se zaleti neko da me zaljubi u sebe -  ja se navalim, zapalim cigaretu, spontano se nasmesim, protegnem se i malo promrdam prste i krenem da mazim tastaturu. Ponekad se zgadim ovoj tastaturi od silne slatkorecivosti koja nepogresivo vodi ka cilju, i onda pokusa da me minira zaglavljivanjem odredjenih slova, ali .... ja u snagu ne verujem, vec u neznost i upornost. Nastavim strpljivo da se igram sa tasterima i dok se osvesti sagovornik i moja tastatura, ja ga zaljubim u svoj nick. Sludim ga toliko da pocne da pali komp sa osmehom i gasi ga sa tugom, ocima me trazi i postaje zavistan od moje reci. A onda krene doziranje. Prvo se verbalna doza uvecava do opasnih granica koje mogu da ubiju, a onda se smanjuje po sematskoj postavi koja vodi uspesnom rehabilitovanju od zavisnosti. I onda nestanem. Postanem nevidljiva. Nema me. A za mnom ostane jedna emocija, koja se nikada ne objasni. Virtuelna ljubav ili virtuelna ljubavnica? - Ko kako zeli, tako i nazove igru koja mi prekrati slobodno vreme. Zivot i jeste igra. Koliko cemo je opasnom napraviti, zavisi od nas samih. Wicked games - my favorite. JbGa, niko nije savrsen, cak ni virtuelno...

Osoba A -Ja imam 35 godina i udata sam. Imam dvoje dece i moja ljubav je samo njihova. Zavrsila sam sve moguce skole ukljucujuci i skolu zivota. Mogu biti kriticar i politicar i pedagog i demagog - mogu biti bilo sta - to sam Ja. Ne verujem u virtuelnu ljubav i mogu da je demantujem svakome ko pomisli da moze da me ubedi da to postoji. Hoce neko da proba? Make my day...:)

Osoba B - Ja imam 35 godina i udata sam. Imam dvoje dece i za njih zivim. Zavrsila sam sve moguce skole osim skole zivota - tu mi Fali jos diplomski. Mogu biti pekar, lekar, apotekar - bilo sta - to sam Ja.Ne verujem u virtuelnu ljubav i mogu da opovrgnem bilo ciju tezu ili potencijalne cinjenice, da to postoji. Hoce neko da proba? - Be my guest ...:)

Osoba C - Ja imam 35 godina i udata sam. Imam dvoje dece i oni su mi sve na svetu. Zavrsila sam sve moguce skole osim skole zivota na kojoj sam apsolvent. Mogu biti plava, crna, smedja - bilo sta - to sam Ja. Ne verujem u virtuelnu ljubav, ali otvorena sam za pokusaj prihvatljivih dokaza da to postoji. Hoce neko da proba? Please do...:)

...da li treba uskratiti let zbog bolnog pada?

I don`t think so.

Onog trenutka kada se osetim prevarenom, mozda se i nasekiram. Dokle god znam da me vara, a on misli da nemam pojma - ja samo mogu da se smejem, jer tako ustvari ja njega varam. Uostalom prevara je tako glup pojam izmisljen od ljudi koji su previse sujetni da bi svoje vrednosti uvelicali i onda pokusavaju da omalovaze tudje vrednosti. Na mnogim forumima i blogovima se vode siiiiiiilne polemike oko tog "varanja" - gluposti. Nikako da se dogovore razne skupine, da li je prevara ako muskarac (ili zena) kresne neku u prolazu, a nastavi da "voli" onog s kim je, ili je prevara kada si sa nekim a mislis na nekog treceg iako se ne kreses s njim. Pa jebote, ljudi, o cemu pricamo? Ako neko hoce da se kresne s nekim, kresnuce se. Voleo ne voleo isti djavo - hormoni su nesto sto ne moze da se kontrolise kvazi moralom ( u koji ne verujem takodje). Najzanimljivije od svega je sto retko ko navede svoj primer prevare, nego svi kao znaju da je neki/a varao/la neku/og i onda se polemise na tudjim primerima o prevari. A svi su bili i bice varani dok je sveta i veka. To je tako prirodno. Da li je moralno? Recicu vam kad pocnem da verujem da moral nije izmisljen od nemoralista da bi skrenuli paznju sa sebe. Jebem ti ja taj moral kad ne kreses nista van braka a bijes zenu svaki dan. Bolje kresni nesto brate, smiri hormone, opusti se malo. isto je i sa zenama - ne varaju muzeve, ali im redovno ispiru mozak " gde si bio, sta si radio, s kim si bio" - same provociraju da ih lazu, a posle im kriv djavo. Pa sta te briga gde je bio ako nije bio pored tebe? Sta te briga sta je radio ako nije radio sa tobom? Sta te briga s kim je bio, ako nije bio sa tobom? Ne mozemo da kontrolisemo ni sebe u mnogim situacijama, kako onda neki ljudi misle da mogu kontrolisati druge? Ako hoce da me prevari - prevarice me, ali da li ce razmisljati da i ja ako hocu da ga prevarim - prevaricu ga? Verovatno ne. To je logika od koje se ne polazi jer previse pogadja sujetu. Zaboravljaju ljudi da ne treba raditi ono sto ne bi voleli vama da rade - u svemu. Jedna od retkih umotvorina koja se dokazala tacnom i koju postujem. Jos kad cujem da se neko razilazi zbog prevare - qq i lele, tugo sestrice. Pa kako moze neko voleti do juce, a vec sutra promeniti to osecanje jer se, zaboga, osetio ugrozenim? Onda nije svestan svojih vrednosti. Jednom sam nazvana "bolesnom" zbog ovakvih mojih stavova i razmisljanja. Bolesno? Eeee, siJo ti ga Djura! Zasto? Zato sto previse cenim sebe i previse sam svesna svojih vrednosti da bih trosila energiju na stvari na koje ne mogu da uticem? Pa dobro, onda sam ja bolesno neljubomorna i neopterecena stvarima kojima se opterecuju zdravi ljudi. Neka me. Meni je dobro. Da li ja mislim da je ljubomora bolest? Neka ostane samo moje misljenje( mada ima i medicinsku definiciju, al` ajd se pravimo da nema). Ne sudim drugima, nismo svi isti niti mozemo da budemo. To sto ja vise volim da me "on" vara nego li da ja varam samu sebe da me ne vara, to je mozda moj problem - a mozda i nije problem. O virtuelnim ljubomorama necu ni da pricam - na netu su svi verni i moralni. Osim mene, za koju garantujem da nit` sam verna nit` moralna ( sta god to znacilo). Zivot j previse kratak da bi ga trosila na razmisljanja o tome da li me vara, bolje da ga iskoristim da ja njega varam kada osetim da ce me ta "prevara" poneti visoko, visoko - pa nek tresnem posle, that`s life. A ja volim zivot sa svim nemoralnim nacelima koje sa sobom nosi. I uzivam u njemu.

Ceo vikend sam provela na sljaci ( crvena zemlja). Dolazila sam kuci oko ponoci toliko umorna, da sam po prvi put posle ko zna koliko meseci osetila da jednostavno, nemam energije vise ni za sta. Morala sam da dam svoje misljenje o nekoj deci, da li u njima "cuce" potencijalni takmicari, pa jos uspesni. To nije ni malo lako. Pokusavala sam da posle celodnevne jurnjave  ovog uzasnog vremena koje se menjalo tri puta na dan, sednem za komp i napisem nesto, ali umor mi je ubio svaku kreativnost. Mogla sam naravno kopirati nesto od onih par stotina sacuvanih textova ( a ima tu par dobrih) koje sam pisala na drugom blogu NEKADA(!), ali nije to to. Svaki moj text je trenutna inspiracija i jedan unikatni emotivni trenutak koji sam pretocila u slova. Uostalom, vecina tih textova je "ljubavnicka", a ja sam trenutno u nekoj bitchi fazi i ne verujem u ljubav (KeZz:D) - makar ne u virtuelnu.

A razmisljala sam o tome ovog vikenda. Onako sjebana od umora legla bih u krevet i imala 5 minuta vremena pre nego se komiram, za razmisljanje o ovom mom "hobiju" ( a meni blog to i jeste) i svemu sto sam ikada pisala. Razmisljala sam o tome kako svako ko ima dovoljno maste i potrebe za emocijom, sam sebi to uz male verbalne majstorije, moze da obezbedi bez problema. Naravno, sve to bi nestajalo sa neznim odvlacenjem kursora do gorenjeg desnog uglica i posle blagog klikica na malog iksica ( trep trep). Jos sam razmisljala o tome, kako sve to postane tako opterecujuce posle odredjenog vremena. Citala sam, od nemanja snage da pisem, neke svoje stare, staaaare postove koji su bili pisani samo jednoj osobi i stvarno vrlo realno opisivali moje tadasnje dusevno stanje, i ljudi moji, oni koji su me redovno citali tada stvarno zasluzuju medalju za izdrzljivost i jak zeludac. A sve to mi se sada cini tako daleko i ne mogu cak da iskopam ni jedno zrno svega toga u sebi koje je ostavilo trag. Kako li je onom kome sam pisala - da mu nisam u kozi.

Oduvek sam umela s recima, mada chat dovede verbalnu manipulaciju do savrsenstva. Mislim da ljudi koji nikada nisu imali kontakt sa virtuelnim svetom, nemaju pojma o moci reci i njenom uticaju. Dela postaju tako nevazna kada recima dobijamo ono za cime tragamo - pumpanje ega. Mmmmm sto je dobro kada se oblikujes onako kako ti tog trenutka najvise odgovara pa jos dobijes odgovarajucu reakciju, ocekivanu naravno, i preneses se u jedan sasvim drugi lik od onoga koji posle toga ustane i nastavi da zivi svakodnevicu. Mislim, ne mora to uslovno da znaci da se predstavljamo sasvim drugacijima nego sto jesmo, vec samo moze da ukaze STA bi radili i kako bi ziveli tog trenutka da mozemo da promenimo neke stvari. A moja masta moze da promeni svasta. Moze da promeni nekome dusu u par reci...malo li je?

I tako ja ceo vikend fino provela smarajuci telo malo za promenu, a ne mozak, i mogu vam reci da se odlicno osecam, mada ne bih izdrzala tako stalno. Ne mogu da unovcim moje znanje koje nemam na koga da prenesem jer su, primetih ovog vikenda, ambicije roditelja mnogo vece nego decije, a ja sa zivcima vrlo slabo stojim kada je prenosenje roditeljskih ambicija na decu, u pitanju. Nazivite to traumom iz detinjstva, ali tako je. Sport je na zalost danas postao ili "mondenski hir" ili pokusaj sprovodjena roditeljskih ambicija kroz svoju decu, bez ikakvog obaziranja na decije zelje. I to je jako tuzno. Deca koja poseduju volju i talenat, nemaju finansijskih uslova da se probiju, a na drugu stranu, deca koju ne zanima neki sport a imaju sve uslove da ga treniraju ( pogotovo tenis, koji je jedan od najskupljih sportova), moraju da trpe "guranje" svojih roditelja i ispiranje mozga da oni to mogu jer roditelji zaboga misle, da ako im obezbede najskuplje rekete i opremu, zakupe teren par sati svaki dan i obezbede dobrog trenera, da su uradili sve. Eh, da je to tako, mozda bih ja i radila kao trener sa ovom decom koju sam "analizirala" celog vikenda. Ali od 20tak dece koja prodefilovase preda mnom ovih par dana, da se zakunem da jedno dete ima dovoljno talenta i VOLJE da se ostvari kao igrac...tuga golema, roditelji sedite dole - KEC!

Lepota nabreklog meseca je tako dostupna svakom oku koje za mirom traga u savrsenoj tisini tople noci bez ijednog oblacka. Blizi se leto po kalendaru, mada po temperaturi je vec tu. Svi razmisljaju gde ce ici na more, a ja razmisljam kako da izbegnem more. Ne ide mi se ove godine, bas mi se ne ide. Nekako bi mi vise prijale mirne noci pored jezera i savrsena simfonija zrikavaca koji uspavljuju nocobdije. Volim osecaj savrsenog spokoja koji me preplavi kada se deca uspavaju, a ja sednem ispred kuce i dignem noge na stolicu jednostavno osecajuci kako mi se svaki misic opusta, kako svaki nerv polako dotice fantasticno stanje opustenosti. Ne smetaju mi komarci ( ziveo autan!), cak mi je i drago sto ih ima jer svojim zujanjem doprinose upotpunjenom zvuku svih insomnicnih buba koje remete tisinu. Nema lepseg odmora za mozak od pustanja misli da lutaju nebeskim prostranstvom, priblizavajuci se svakoj zvezdi ponaosob i uzivajuci u njenim lepotama. A svaka zvezda isprica po jednu pricu tim lutajucim mislima koje sklope zbirku prica dovoljno bogatu i kvalitetnu da razviju mastu u tri toma. To su trenuci kada mi ne nedostaje niko i nista. Nirvana.

 A onda...

Mnogi su u dilemi kad se pomenu neka zvanja!
ZAPRAVO , KO JE KO!?

ARHITEKTA: Kaže se za tipa koji nije bio dovoljno muško da bi bio
inženjer; ni dovoljno peder da bi bio dizajner.

BANKAR: To je tip koji ti pozajmi svoj kišobran kada je suncan dan i
traži ti ga nazad kad pocne da pada kiša.

BOY SCOUT: Decak obucen kao kreten kome komanduje kreten obucen kao decak.

INTELEKTUALAC: Individua koja poseduje kapacitet da razmišlja duže od dva sata o necemu što nije seks.

PROGRAMER: To je onaj koji ti reši problem koji nisi ni znao da imaš, i to na nacin koji ne razumeš.

KONSULTANT: To je onaj ko ti skine sat sa ruke, kaže ti koliko je sati i to ti naplati.

DIPLOMATA: To je onaj koji ti kaže da ides do djavola na takav nacin da
jedva cekas da pocne putovanje.

EKONOMISTA: To je strucnjak koji ce znati sutra zašto se ono što je
predvideo juce nije dogodilo danas.

STATISTICAR: To je onaj koji je dobar sa brojevima ali poseduje dovljno jaku licnost da ne bi bio inžinjer.

KVANTNI FIZICAR: To je slep covek u mracnoj sobi, koji traži crnu macku koja nije tamo.

TIMSKI RAD: Mogucnost da se krivica prebaci na druge

FUDBAL: To je ono za šta se uda svaka zena, ni ne znajuci.

NESTRPLJIVOST: Cekati užurbano.

INFLACIJA: Morati živeti placajuci cene sledece godine platom iz prethodne.

LJUBAV: Rec od pet slova, dva samoglasnika, tri suglasnika i dva idiota.

JEZIK: Seksualni organ koji neki degenerici koriste za govor.

GLAVOBOLJA: Kontraceptivno sredstvo najcešce korišceno od strane žene 90-ih.

MONOGAM: Ograniceni poligam.

HARDWARE: Deo kompjutera koji prima udarce kad se zakoci software.

"Ja sam esteticar, eroticar, koji je shvatio prirodu ljubavi, njenu sustinu, koji veruje u ljubav i poznaje je iz temalja i zadrzava sebi samo licno misljenje da svaka ljubavna prica traje najvise pola godine i da je sa svakim odnosom zavrseno cim smo okusili uzitak poslednjih darova. Sve to znam, a ujedno znam da je najvise uzivanje koje se uopste moze zamisliti: biti voljen, biti voljen vise od svega na svetu. Uneti se kao u san u mladu devojku jeste vestina, izaci iz nje jeste majstorsko delo.

Priznacu uvek da je mlada devojka rodjena uciteljica i da uvek mozemo da naucimo od nje, ako nista drugo, ono barem vestinu varnja - jer to najbolje ucimo od samih devojaka; dok god budem ziv, ipak nikada necu zaboraviti da je sa covekom tek tada gotovo kada toliko ostari da vise ne moze nauciti od mlade devojke. Tu je jos i neki otpor; ali on nije subjektivno reflektovan, to je obican zenski otpor; jer bice zene jeste predavanje pod vidom otpora.

Njena sredina ne sme imati prvi plan, ne, nego beskrajnu smelost horizonta. Ona ne sme stajati na zemlji, ona mora leteti - ona ne sme ici, ona mora leteti i to ne napred i nazad, vec vecno napred. Ona je drazesna i veoma mlada, mnogi muskraci bas zbog toga izabiru mlade devojke da je oblikuju prema idealu, idealu koji mu lebdi pred ocima. Takav jedan licencijat - i zdava i bujna i vedra devojka. Ja sam naravno, prilicno star prakticar, ali nikada se necu pribliziti mladoj devojci drukcije nego kao sakramentu prirode ( venerabile) i ona mi daje prve lekcije. ukoliko onda mogu imati neki uticaj na njeno obrazovanje, on se sastoji u tome da je stalno poucavam u onome sto sam od nje naucio.

Ali ko bi bio toliko lud da zamisli mladu devojku kako se zalece? Mozemo je zamisliti kako trci, ali onda cak i trcnje je igra, uzivanje, razvijanje ljupkosti, dok predstava u zaletu razvija ono sto je kod zene veoma usko povezano. zalet, naime, ima u sebi dijalektiku suprotnu prirodi zene. Njen skok je lebdenje. Ona mora nauciti da vrsi svoje pokrete beskraja, da se sama ljulja, da se ljulja u tim dusevnim stanjima, da pesnistvo i stvarnost, istinu i fikciju zameni, da tumara u beskonacnom. Kada se onda srodi sa lutajucim nemirom, dodacu erotiku i ona ce biti ono sto hocu i zelim. Tada ce doci kraj mojim brigama.

Onaj koji posrne i koji padne, to stvarno ne zasluzuje i to je fatalno, jer kada covek kao kavaljer hoce da ostavi utisak na dame, on ne sme nikada pasti, mora obratiti paznju na takve stvari. Mashta je prirodna smink lepseg pola. Ali, da li se moze pozeleti ono sto se vec ima? Da, ako pomislimo da to sledeceg trenutka mozda vise necemo imati. Ona trazi cudesne stvari van sebe, ona ce me zamoliti da joj pokazem, dakle, kao da ne stoji u njenoj vlastitoj moci da ga izazove. To se mora spreciti. Kazala mi je da u mojoj prirodi ima neceg kraljevskog. Neceg kraljevskog ima u bicu svakog muskarca, ali zena ne sme naslutiti kakvo je to kraljevstvo nad kojim vladaju. Ja vladam dusevnim stanjima bura...

Laskanje zahteva veliku opreznost. Covek se nekada mora uzdignuti veoma visoko, ali tako da preostane jos jedno vise mesto; mada, ponekad se moramo postaviti veoma nisko. Prvi put je najbolji za duhovni cilj, drugi - za ertoski. Zena ne sme dobiti nista kada pozeli, mora cekati, jer to je uvek dobro da bi se utisak jos dublje urezao u njenu dusu. Prednost koju imam je da sam uvek ukljucen u njene misli, da je svuda iznenadjujem. Pisem joj, mrtva slova cesto ostavljaju mnogo jaci utisak od zive reci. Jedan stari filozof je rekao: Ako sve sto smo doziveli tacno zapisemo, onda, nemajuci pojma o tome, vec postajemo filozofi. Ko zato ne zna da pise, nikada nece postati opasan zavodnik...

Svaka zaljubljena zena je u sustini cutljiva. To mi je uvek bilo drago. Ona je preduboka zenska priroda da ni se sa nekim mucila u hijatusu. Sloboda je samo gde ima suprotnosti. Stavise, zenama postaje dosadno da se nalaze u zatecenom stanju ( status quo), one imaju potrebu za dogadjajem koji pokrece njihov zivot. Zena, vecno bogata po prirodi, jeste i ostaje mi neiscrpna gradja mojih razmisljanja, mojih posmatranja. Onaj ko ne oseca nikakvu potrebu za ovakvo studiranje moze, sto se mene tice, u ovom svetu biti sta hoce, osim jedne stvari - on nije esteticar. To je upravo ono sto je divno, bozansko u estetici, da se ona vezuje samo za lepo; u sustini ima posla samo sa lepom knjizevnoscu i sa lepim polom. Zenska lepota je deljiva od beskonacnosti. Medjutim, zena je bice za druge. Kao bice za drugog, zenu odredjuje cisto devicanstvo. Devicanstvo je naime, bice, koje je ukoliko je bice za sebe, u stvari samo apstrakcija i ispoljava se samo kao bice za drugog. Apstrakcija je i zenska nevinost.

Zena naravno, bira, ali ako je to biranje bilo rezultat dugog razmisljanja, onda takvo biranje nije zenstveno. Zena je supstanca - muskarac je refleksija. Muskarac ne moze biti nikada tako okrutan kao zena. Don Zuan zavodi i napusta zene, ali on uopste ne uziva u tome da ih napusta, vec u tome da ih zavodi; nije dakle rec o toj okrutnoj apstraknosti. bice za drugog je uvek stvar trenutka. Zasto je mlada devojka tako lepa i zasto njena lepota tako kratko traje? Kada se mlada devojka potpuno preda, sve je proslo. Zrele zene nauce da se nikada potpuno ne predaju. One prekidaju veze smelo, snazno, bozanski, one lete kao ptica kojoj je dozvoljeno da razvije svoj zamah u citavoj svojoj sirini tek onda kada za sobom ostave proizvod odricanja na sopstvenu stetu. Uciniti mladu devojku lakom kao misao, a ostati bez te misli u vlasnistvu, je tako tuzno. Zrele zene se predstave svojom lakocom posedovanja koje je varljivo kao misao mlade devojke. Nauciti razliku je majstorstvo. Ja sam voleo mladu devojku, ali ona sada vise ne moze da zaokuplja moju dusu. Da sam Bog, ucinio bih za nju ono sto je Posejdon ucinio za jednu nimfu; pretvorio je u muskarca."

Guli, nadam se da ces pronaci odgovor na svoje pitanje negde izmedju ovih redova, jer moj prethodni post je bila modifikacija Kjerkegorovog, gore prezentovanog, Dnevnika jednog zavodnika, u kome savrseno predstavlja razmisljanja jednog muskarca i njegove poglede na zenu. Shvatiti mushkarca kroz njegova razmisljanja o zeni, je sustina shvatanja ljubavi i njene moci, ali i vraljivosti koju sa sobom nosi sirokim spektrom modifikovanih lazljivosti koja jeste u covekovoj  prirodi.Cilje ne bira sredstvo, ali greska je vecito obracati paznju na sredstvo za postizanje cilja, a ne skoncentrisati se na CILJ onoga koji ne bira sredstvo da dodje do njega. Tako da, svi odgovori se nalaze u spoznaji onoga sto zelimo; ako znamo sta zelimo, naravno. :)

Uzivam u tome da drzim u neizvesnosti ( in suspenso) one koji me slusaju, da vodim malim epizodicnim pokretima kakav ishod od moje price i da pravim od njih u toku price budale. Ali sto se cini da izaberem taj put, upravo je ono filistersko u njemu. Ako ga izaberem, onda se lisavam iznenadjenja, a njega se ne mogu odreci. Ono sto pre svega, moram samoj sebi da utuvim jeste da se radi o varljivom uzbudjenju. Na razne nacine sam se vezbala hodanju da bih videla kako bih najbolje postupila. Nije mi uopste stalo da tog coveka posedujem u grubom smislu te reci, nego da u njemu uzivam umetnicki. Zato i pocetak mora biti umetnicki, koliko god je to moguce. Pocetak mora biti lezeran, koliko je samo to moguce, mora svemu otvoriti vrata. Ako u meni odmah vidi varalicu, onda me ne shvata, jer u uobicajenom smislu nisam varalica; ali ako u meni vidi vernu ljubavnicu, onda me isto tako ne razume. Radi se o tome da njegova dusa tim nastupom bude sto je moguce neodredjenija. U takvom trenutku dusa usamljenog muskarca je prorocanska, kao i dusa onoga koji umire. To se mora spreciti. Dragi moj! Varam te zbog necega lepog, ali tu se nista ne moze uciniti i ja cu ti se oduziti koliko mogu. Ceo taj nastup mora biti tako beznacajan/ Ta beskrajna mogucnost upravo je ono sto je zanimljivo. Ako bi bio u stanju da nesto kaze unapred, onda bih pogresno postupila i ceo nas odnos izgubio bi svoj smisao.

Cudesna prirodo, kako si duboka i zagonetna, ti dajes coveku rec, a meni recitost poljubca. Kontrolisem odusevljenje i ogranicavam ga opreznoscu koje sprecava anticipaciju dogadjaja. Kada tada stvari dovedem dotle da on shvati sta znaci voleti i sta znaci voleti mene, onda ce se nametnuta vernost raspasti kao nepotpuna forma i on ce biti moj. Opija me pomisao da je u mojoj vlasti jedna cista muskost, providna kao more i duboka isto tako, koja ne naslucuje moc reci u mojim rukama. Sada treba da zapocne shvatanje kakva se sila krije u ljubavi. Ko princ koji je iz prasine podignut na ocev presto, treba sada da bude postavljen nad kraljevstvom, koje je njegova domovina. I to ce biti moje delo. Docicu mu u tako varljivom obliku koliko je to uopste moguce, znajuci da usamljeni ljudi vole samo jednom pre nego sto se uljuljkaju u svoju samocu kao u san bez snova uzivajuci u sigurnosti tmine dok im se telo odmara. Da li je to ljubav, ceznja, nada, bojazan, kao sto je srce crvene boje? Nista od svega toga. On se cudi, on je iznenadjen - ne zbog mene, to znaci pruziti mu premalo; on se ne cudi samom sebi, nego u samom sebi, on se preobrazava u samog sebe. Taj trenutak zahteva tisinu, zato ne treba da mu smetaju nikakve refleksije, da ga prekida nikakva buka strasti. Izgleda kao da sam odsutna, a ipak, moje prisustvo uslov je tog njegovog trajnog cudjenja.

Dozivljavam s njim radjanje njegove ljubavi. Kada cak vidljivo sedim pored njega, ja sam gotovo nevidljivo prisutna. Ja sam postala povod koji ga pokrece. Ja nisam eroticna, to bi ga samo probudilo, ja sam savitljiva, gibka, bezlicna, gotovo neko dusevno stanje. Ako ne znamo od ljubavi da ucinimo apsolutno, u odnosu na sto se svako zbivanje gubi u nistavilu, onda se nikada ne trebamo odvaziti na ljubav. U tom pogledu usamljenog muskarca, nema sta da se prica; ako ima, onda se mozda isplati saslusati ga, ali svakako ne  zavoleti ga. Ja licno ne trazim pricice, istinu govoreci imam ih dosta; ja trazim neposrednost. Vecno u ljubavi je to sto se obe individualnosti radjaju jedna za drugu tek u tom trenutku. Moja opreznost laskala je njegovom ponosu i tajanstvenosti, vezavsi njegovu paznju. Moglo bi, naravno, izgledati da sam tu otkrila vec suvise eroticnog obrazovanja. Ne plasim se da sama sebi protivrecim, ako on sam to ne primeti, positicicu cu svoj cilj. Zivot usamljenog muskarca prebogat je da bude bez protivrecnosti cineci je neophodnom. On je ponosan i ujedno nema nikakvu predstavu o neogranicenoj moci reci koja stvara erotiku iz samo jedne insinuacije.

Videvsi vlast koju je osvojio nada mnom i mojim pokretima, shvatice vecnu snagu ljubavi. Glupost je verovati da vernost spaja; ja zelim njega da imam samo u njegovoj slobodi. Sto je vece bogastvo snage u njemu, utoliko ce biti zanimljivije za mene. Prvi rat je oslobodilacki i on je igra; drugi rat je osvajacki i on se vodi na zivot i smrt. Ja bih rekla da je potrebno nesto vise od postenja da bi se voleo takav muskarac. I to vise ja imam. - To je laznost. Ja jesam jedna od malobrojnih zena koja to moze uciniti, on je jedan od malobrojnih muskaraca koji je za to prikladan; zar onda nismo stvoreni jedno za drugo? Moram uzbuditi njegovu dusu, moram je uznemiriti u svakom pogledu, ali ne na parce i udarima vetra, nego u celini. On mora osetiti beskrajnost, mora iskusiti sta je coveku najblize. On to ne mora otkriti na putu misli, koji je za njega stranputica, nego u mashti, koja je istinsko sredstvo opstenja medju nama. U njegovoj pozadini mora se nalaziti duboka noc puna straha iz koje izbija svet ljubavi. Razumeti se u trenutku nije nimalo laka stvar; trenutak je sve, i u trenuku ja cu mu biti sve.

Pokusala je da zamisli sve moguce situacije koje bi ih odvele do ociglednog ishoda. Hodaju tankom linijom neizbeza, svesno srljajuci u spajanje sopstvenih sloboda, rasterecenih bilo cega pocev od predrasuda pa sve do moralnih nacela. Dva tela napipana u mraku, spojena nicim duhovnim, dve svesti koje svojim zdravim rasudjivanjem ne haju za podsvest i ne obracaju paznju na sugestiranje autosigestivnih altera. Dve zelje, kristalno jasne, dve potrebe, dve strasti gladne, dve nezasitosti zheljne poriva, dva zivotinjska nagona za zadovoljenjem tela. Kompletan kosmos u medjuredovima komunikacije koja se ne zasniva na duhovnom ispunjavanju. Previse telesni da bi to komplikovali duhovnoscu, slede samo instinkt, slede misli jedan drugome koje ih neminovno vode do preplitanja i najdivnijih fantazija. Kakav divan osecaj rasterecenosti oblije um, u trenutku kada shvatite da ne morate da komplikovanim nastupima, pristupima, istupima i ostalim "ima", da dograbite ono za cime ludite.

Zato je i tesko zamisliti pravu situaciju. Zato i jeste tesko zamisliti bilo koju situaciju, jer situacija nece biti "stvarana". Pri samom spoju dve sustine koji se cudnom identicnoscu spojise, bilo kakva situacija ili atmosfera, gubi na znacaju. U celoj zivotnoj komplikovanosti, u celom medjuljudskom procesu odnosa, u jednom savrseno bezazlenom trenutku shvatite da je fizicka zelja, bolno jaka, mnogo fantasticnija od cudesnih dushevnih "srodjenja" i ispunjavanja. Trenutak u kome vidite sebe kako klecite i molite za dodirom a ne za recju koja bi izlila lavinu emocija, stvara apsolutno fenomenalan osecaj slobode - telesne i duhovne.

" Ja znam sta zelim."

"Ja znam sta ti mogu dati."

"Mi znamo sta nam je potrebno."

Ne postoji sram/stid/sramota - jednostavno uzimanje bez davanja. Dve egocentricnosti sudarene u vanvremenskom prostoru. Dva glasa prozeta zeljom, mnogima koji bi ih culi neprepoznatljivom, njima tako jasnom. Na trenutak se cini ako bi rukom posegli kroz vazduh, ne bi ostali praznih saka. Naboj istinske potrebe bi ostao zarobljen medju prstima i pri najmanjem stisku bi se pretvorio u vilinski prah koji daje moc odvajanja od zemlje i letenja kroz prostor i vreme. Sve neizgovoreno nije simbolicno jako, vec sasvim nepotrebno. Sve sustinski znacajno nije receno jer nema efekta na endokrinosloski sklop dva tela koja luce endorfin pri samoj pomisli na ispunjavanje koje sa duhovnim nema nikakvu konekciju. Opustenost koja je tako dragocena, stvara napetost iz samo jednog razloga: nemoci spajanja tog trenuka, na tom mestu. Osmeh, tako neusiljen a tako iskren, nije isprovociran divnim, neznim, romanticnim tekstovima koji bi proletao pred ocima. Oci traze suocavanje. Prsti traze kozhu. Usta traze jezik.Telo trazi komunikaciju svojim sopstvenim govorom.

"Nedostajes mi."

"Volim te."

Shvatanje ovih pojmova na jedan sasvim drugaciji nacin. Izgovaranje ovih reci proistice iz duboke fizicke potrebe za zadovoljavanjem sopstvenih potreba. Nedostajanje prati duboki uzah iz stomaka - VolimTe prati duboki osecaj obozavanja oslobodjenosti uma od bilo kakvih blokada postavljenim od strane sredine i tudjih misljenja. Savrseno oblikovan krug sa dva centra. Povlacenjem simetricnih krugova iz oba centra stvara se divan geometrijski cvet samo njim shvatljiv. Tabu bacen u gvozdeni kovceg koji kolektuje nepotrebne stvari, a ipak mozda nekad upotrebljive. I ne postoji nemoguce ili neizvodljivo. Licnosti prihvacene u originalnom pakovanju bez konzervansa. Rok trajanja ; Neogranicen. Kao vino...

Dosao mi sin sinoc sa ekskurzije. Sve je bilo u redu Bogu hvala, nije nosio aparat, ali slikao telefonom dosta. Gledam ja slike, stvarno lepe, i pitam ga redom sta je sta. Od 67 slika medju kojima je manastir Oplenac, unutrasnjost manastira, grobnice, freske i ikone, zatim grob Desanke Maksimovic, portreti raznih srpskih junaka, stara skola, prvo pismo, stari pecati i svasta nesto lepo, jedino je znao da mi kaze za ikonu Isusa da je to Isus - ljubi ga majka. Na svako pitanje "A ko je ovo?" - odgovor je bio: " Ma tamo neki junak." - na svako pitanje "Sta je ovo?" - odgovor je bio:"Ma tamo nesto starinsko." - na svako pitanje "Gde je ovo?" - odgovor je bio: "Ma tamo negde, ne secam se tacno." - e jedino mi je detaljno pojasnio sliku na kojoj je ZMIJA, kako je Uros nagazio tu zmiju, pa su se onda svi skupili oko nje dok se ona koprcala, ali razredna im je kazala da je neotrovna i niko se nije uplasio. Na pitanje " Otkud je razredna znala da je neotrovna?" - odgovor je bio: "Boze Proslosti, pa ona je biologicarka!" ( ucini mi se na trenutak da je kazao BLOGICARKA, pa se cimnuh:P)- ponekad se tako zabezekne nekim mojim pitanjem da i ja krenem da analiziram pitanje da nije previse glupo. Pokusah da mu nametnem osecaj krivice sto nista nije zapamtio i dobih poklapajuci odgovor : "Ajde bre Proslosti, meni je baba ( sto bi bila moja majka cinkaros) pricala da si i ti bila na Oplencu, a da se uopste ne secas da si bila tamo i da nemas pojma cija je to zaduzbina." - ta moja majka ponekad stvarno pretera i nikako da nauci da ne prica nemile dogadjaje iz mog detinjstva mojoj deci, jer deci treba davati DOBRE primere, a ne potencijalna opravdanja za gluposti.

Samo da pomenem saopstavanje mog sina kada im je razredna kazala gde idu na ekskurziju:

Sin: "Ej Proslosti, idemo na ekskurziju!Jeeeeee!"

Ja: "Gde idete?"

Sin:" U Orlando."

Ja: "Gde?"

Sin:" Ma obilazicemo puno mesta, a spavamo u hotelu sa 3 zvezdice."

Ja:" Gde spavate?"

Sin: "Pa u hotelu sa tri zvezdice."

Ja: "Ama u kom gradu covece!"

Sin: " Pa zar nisu u svim gradovima isti hoteli sa 3 zvezdice?"

- kratka pauza izazvana razmisljanjem da li imam kanap u kuci, da se obesim na licu mesta-

Ja: " A gde je taj Orlando?"

Sin: " Ma nemam pojma, tamo negde ima neki manastir i videcemo Isusov palac od 2 m i neko zlato nakaceno na zidovima."

- sta reci?- :)

Ispostavilo se da je "Orlando" - Oplenac koji je on prekrstio u Oplenovac.Eh....ljubi ga majka.

Sve u svemu, videli su dosta toga, zapamtili skoro nista, izmaltretirali se da deset, ali se lepo proveli. A to i jeste najvaznije predpostavljam. Pokusala sam da nakacim neku sliku, ali kao sto primecujete, nisam uspela na zalost.

Evo ceJa zapocela novu igru, a ja mnogooooo volim da se igram, pa rekoh da se odazovem. Igra se zove leksikon, mada toliko malo pitanja ima, da cu ja morati malo da nadogradim igru ( trep trep). Pa da krenem:

( ja lepo iskljucim underline, ali on se sam ukljuci, valjda zato sto sam kopirala ceJina pitanja (keZz:D)

1. Omiljeno muško ime: Rastko
2. Omiljeno žensko ime: Hristina
3. Boja za dušu: Zelena
4. Pesma: Grace

5. Pisac: Ruzdi i Ladlam
6. Knjiga: Samarakand
7. Umetnik: Dali
8. Režiser: Nem` pojma
9. Film: Recimo "Sabljarka"
10. Najbolji prijatelj: Imam ih povise dao Bog:)
11. Zemlja koju želim da vidim pa makar mi to bilo poslednje: pu pu pu daleko bilo poslednje - Holandija
12. Grad koji bi želeo da vidim, makar mi bilo poslednje: pu pu pu (opet) - Amsterdam
13. Horoskop: Koza
14. Mesto za šetnju: Asfalt
15. Mesto za sedeti: Sank
16. Promeniti jedan događaj iz prošlosti: Ja tu nista ne bih menjala....

Nadogradnja leksikona:

17.Omiljeni glumac: Nikolas Kejdz

18. Omiljena glumica: Meg Rajan

19.Omiljena pevacica: Laura Pausini

20.Omiljeni pevacH: Ogi (Kezz:D)

21.Cvece: Poljsko ( livadsko:D)

22.Godisnje doba: Leto

23.Deo dana: Zora

24.Casopis: Zdravlje i lepota

25.Sajt: forum.dedica.org  i blogoYe ofkors:D

26.Neispunjena zelja:da dobijem na loto-u(KeZz:D)

27. Ispunjeni san:Eeeee ako vam kazem moram da vas....:D

28.Poruka neprijateljima: Kiss my attitude

29. Poruka prijateljima: Hvala ( sto ste bas moji) - Molim ( sto sam bas vasa)- Ja vas volim:)

30.Poruka za nekog specijalnog: Poljubis me u Bulevar ( trep trep)

Eto, to bi bilo to. Prozivam dalje Ariel, Poglavicu, Gulanfera i Azru:)

Apsolutno sam usla u problematiku pesackog prelaza. Mesecima, mozda i godinama se cudim ljudima koji od kada su informisani koliko su "zasticeni" na pesakom prelazu, koriste to i izigravaju kamikaze bacajuci se pod kola. Sve je pocelo kaznom koju umalo ne dobih u centru grada.

Fino sam isla prilagodjenom brzinom, propisno vezana, postovajuci sve moguce i nemoguce propise jer u toj ulici na svakih deset metra ima pozornika koji moraju da ispune normu sa kaznama. Tek su tada bili stupili na snagu zakoni o vezivanju pojasa i jos kojesta, tako da su ubirali plodove neobzirnih vozaca. Vidim ja lepo pesacki, usporim, pogledam nigde pesaka osim jednog dedice koji stoji jedno metar od ivicnjaka i prodjem. Kad eto revnosnog pozornika iskoci iza drveta sa sve stop palicom podignutom u vis i pisti li pisti u onu pistaljku. Stanem ja lepo, upalim sva 4, otvorim prozor i taman zinem da kazem Dobar dan, kad me gospodin pandur preduhitri:

"Gde bre zuris toliko gospodjice ?"

- akcenat je na GOSPODJICE ( KeZzz:D)-

Ja :"Gospodja."

Pandur:" Pa ne licis mi na gospodju."

- kupi mi majko top!-

A rekoh mu ja tu da ne zurim nigde i upitah ga u cemu je problem.

"Pa za malo da dignes coveka na haubu, a ti me pitas u cemu je problem!"

Jos se on tu nasao uvredjenim i blako skepticnim misleci da ga zajebavam. Razmislim ja onako na brzinu ko mi je to promako i koga za malo da dignem na haubu, kad se setim onog metuzalema koji je stajao metar od ivicnjaka. Objasnim ja lepo gospodinu nevaspitanom pozorniku da gospodin metuzalem nije ni krocio nogom na pesacki prelaz i da je mozda imao sudar sa nekom bakicom pa se dogovorili da se tu nadju. Prekide na trenutak da lista moja dokumenta, uvezbano ne podizuci glavu vec samo pogled i upita me:

"Gde radis?"

-ignorisacemo izuzetak persiranja zbog mog mladolikog izgleda ( Kezzzz:D)-

Kazem mu ja fino da ne radim nigde, tek ce on meni:

"Pa ne licis mi na domacicu."

E tu vec nisam imala vise zivaca niti usadjene kulture pa se nasmejah najdivnijim osmehom na svetu i rekoh:

" A vi ste obuceni za ocenjivanje zena za volanom kojoj kategoriji pripadaju? Moracu da se informisem o tome kod vaseg sefa, koji je sasvim slucajno moj kum, jer bas me zanima koliko vam traje taj kurs oko savladavanja donosenja zakljucaka koja je domacica a koja zaposlena zena. A vi ste ocigledno pali taj kurs Gospodine pozornice."

Izverglam ja to kao i uvek kad mi adrenalin dodje do nosa, ali postigoh zeljeni efekat; naglo je podigao glavu, razbistrio pogled, stao mirno i poceo da mi persira:

"Pa dobro gospodjo, ne morate da se ljutite odmah. To je valjda kompliment."

Zinuh da ga pocastim nabijanjem tog komplimenta u guzicu, ali ipak da ne stavljam kumstvo na proveru, nakezih se pokupih dokumente i nastavih svojim putem.

Elem, od tada mi bas upadaju u oci "pesaci" na pesackom prelazu. I znate da sam konstatovala da su deca najbolji pesaci. Tacno znaju kada moraju da sacekaju iako bi mogli da zaustave saobracaj i predju ulicu, pubertetlije idu u kategoriju sa klimaktericnim zenama i muskarcima pod nazivom KAMIKAZE jer ne jebu zivu silu da razmisle da li auto uopste moze da ukoci kad oni rese da predju pesacki prelaz, a mladi i bakutaneri i dekutaneri su negde izmedju. Jedina razlika izmedju pubertetlija i klimaktericnih zenturaca je ta sto pubertetlije iskoce pred haubu na pesackom ali se prave blesavi i samo gledaju pravo, a klimaktericne zene namerno uspore korak i odgledaju te dobro, onako propisno drsko, dok po neka ekstra nadrndana zenturaca zna i da stane ispred kola i opomene te da je to pesacki prelaz - kao da ja ne znam.Bakice su malo plasljivije i odskoce pola metra ako im ukocis da ih propustis, pa onda moras pismenu molbu da im napises da prodju slobodno jer nemas nameru da ih pregazis kad stupe nogom na pesacki, dok dekice blago klimnu glavom ako ukocis u poslednjem momentu i propustis ih da prodju, sto mi uvek izmami osmeh a njima verovatno ulepsa dan. Postovanje prema starijima je pred iscezavanjem, a oni zasluzuju ne samo na pesackom prelazu svo postovanje ovog sveta, vec gde god i kako god moze da im se da.

Ode mi dete na ekskurziju. Pokusavam da se ne sekiram, kaze njegov otac "Veliki je" - zna on mnogo koliko je veliki.Pih. To je moja beba i jace je od mene da se sekiram. Ne mogu da spavam sinoc, otac moga deteta iziritiran mojim setkanjem po kuci pokusava da me utesi pricajuci mi sta je ON radio sa 11 godina - qq meni majko, sreca pa je vise na mene "povuk`o". Nisam ni ja mirna bila, da nisam u kozi mojih roditelja, ali daleko sam od njega bila. Pokusavam da se ne sekiram, stvarno pokusavam. Kaze moja drugarica da kad toliko brinem koncentrisem negativnu energiju tamo gde ne zelim da je kanalisem. Ima istine, ali opet...Valjda mi je to u opisu posla da se sekiram.

Trudim se eto, da ovako nekako prestanem da se sekiram i tesim se rekapitulacijom svog detinjstva. Ja nisam isla na ekskurzije. Samo sam jednom isla u Divljane i to me mama pustila zato jer se smena poklopila sa sestrinom koja je bila 4 godine starija i racunali ona ce da me cuva. Treci dan zimovanja hteli da me vrate kuci. Pih. A nisam nista uradila, samo brdo na koje su nas vodili da se sankamo nije bilo dovoljno strmo, pa sam ja malo uhvatila krivinu sa sankama i otisla na "brdo do", a uciteljica se kao ziva istraumirala jer nije znala gde sam. I resili da me salju kuci. A ja to pamtim sasvim drugacije:

Mama je urgirala da budem sa sestom u sobi jelTe. Znaci 11 osmenki i ja cetvrtenka. Milina. Gledali na mene kao na maskotu. A secam se pre polaska, posto sam prvi i jedini put tada i isla sa skolom negde, baba mi kupila kucnu haljinu ( keZzz:D) i to ne bilo kakvu; dugacka do poda, "termo" kucna haljina pa sve izvezene bele rade po njoj. Mnogo mi draga bila ta kucna haljina iako ja nisam tip "kucne haljine" nikad bila. Secam se da je mama sestri tri dana ispirala mozak kako i koliko treba da me pazi, jer kazu, meni nije imalo svrhe pricati - bandoglava od malena. Meni je to super fora bila sto idem od kuce na dve nedelje ( eheJjj!:D) i sto mi nakupovali brdo novih stvari. Jos imam slike u novoj skijaskoj jakni i kombinezonu kao da sam u najmanju ruku pionirska prvakinja sveta u skijanju. A najbolje od svega su bile nove sanke koje je deda moj pokojni ( Bog da mu dusu prosti) zapucao u Sloveniju da kupi, sa koznim sedistem ( i to jelenska koza) da se ne prehladim slucajno ( KeZz:D) . Sestra i njene drugarice me cuvale, nije da nije, ali su bile dosadne u tri lepe. Secam se da su samo o decacima pricale i o notornoj gluposti razdvajanja muskaraca i "zena" u dve razlicite zgrade. A onda uvece bi im dali dva sata da se druze i upalili bi neko crveno svetlo, posedali na pod i pustili "Zasto sve sto je lepo ima kraj" - brateeee!Kako je to smorno bilo. Nista mi nije bilo jasno - umesto da izadju napolje da se grudvaju ( sto je bila moja ideja) oni se zavlacili u neku od soba i "uparivali se". Kako nisam smela da se odvajam od setre, nevidjeno sam se smarala.

A onda je treceg dana nastala citava frka oko mog odlazenja na "nepropisano" brdo i rekose da se spakujem do uvece da me vrate kuci. Meni to nije bio big dil, dosta mi je bilo tri dana ionako, ali pamtim vecernju scenu kako moja sestra lezi u krevetu, a oko nje skupljene sve drugarice i stavljaju joj obloge na celo dok je ona sva podbula onako samo ronzala kako je to nepravda da me vrate kuci ( mada mislim da joj veca frka bila od mame, al` ajd). A onda se desila najneverovatnija stvar. Sve njene drugarice su se spakovale i postavile uciteljici ultimatom - ako ja idem, svi idu! Kako muskarce nisu pustali u zenski deo, oni su provalili vrata ( tacnije sestrin decko je poveo "bunu" da bi je impresionirao verovatno) i nastao je citav picvajz u odmaralistu - napokon se nesto desavalo!!!(KeZz:D)Napravili citavu frku i dramu, a ja sam bila kriva zbog svega toga. Mada sam ja vec spakovana i pomirena sa sudbinom, cekala da me obavesti uciteljica kada ujutru krecem kuci.

Sve se zavrsilo tako sto me nisu vratili kuci da bi smirili pomahnitale osmence ( trep trep), ali uslov je bio da ne smem da mrdnem iz uciteljicinog vidokruga. Tjah...na kraju sam jedva cekala da se vratim kuci jer ono brdo na koje su nas vodili apsolutno nije bilo interesantno, a pesma " Sve sto je lepo ima kraj" me je smorila za sledeca tri zivota.

Eto...naislo mi da malo "patetisem" - Dobro jutro dobri ljudi:)

Gledam danas na tv-u: decak se utopio u jezeru na Jastrebcu. 16 godina, bili su u skoli u prirodi - ko je kriv? Sta se zaista desilo? Mozda se nikada nece saznati....Jedna porodica dozivotno unesrecena i zavijena u crno. Cela jedna generacija zigosana jednom tragedijom. A sutra je novi dan...

Posmatrala sam ucitelje svih ovih godina kada mi je sin bio u skoli u prirodi, pa odem da ga posetim jedan dan, kako opusteno sede i piju kafu dok se deca igraju nedleko od njih. Ja da sam ucitelj, ne bih mogla da progutam kafu. Inace sam "panicarka", sto kaze moja cerka, i generalno se sekiram za svu decu u mom okruzenju. Za svoju i previse. Znam da ne valja, ali to je jace od mene. Jos uvek svakodnevno vozim decu u skolu. Strah me je tri ulice kojima jure mamini i tatini sinovi u besnim kolima i ne postuju pesacki prelaz. Previse tragedija su obelezile bas te ulice. Dokle god se oni ne bune da ih vozim, meni nece biti tesko. Samo jedan trenutak nepaznje je dovoljan da stvori ne daj Boze kakvu tragediju.

Celo popodne slusam o tom decaku, neka mu je laka zemlja, i razmisljam kako sutra ujutru u 6 moj sin ide na dvodnevnu ekskurziju. Dodje mi da sednem u kola i pratim autobus ili jednostavno zabranim odlazak. Znam da neke stvari ne mogu da se preventuju i da kad nesto hoce da se desi, desice se ma koliko se mi trudili da sprecimo to, ali izbezumim se kad cujem tako nesto. Gde su bili ti profesori dok se gasio jedan mladi zivot za koji su oni odgovorni? Kako nisu primetili da neka deca nisu tu? Sta su radili? Previse pitanja...Na zalost, ko god snosio krivicu nece moci da nadoknadi taj zivot i bol koji je ostavio svojim nestankom.

Bila sam svedok bola moje bliske drugarice koja je izgubila cerku od nepune 3 godine. Ta mala je bila kao moje dete. Leukemija je odnela za dva meseca. Ubrzo posle toga sam rodila sina. Nije prosao jedan dan dok sam ga dojila da nisam mislila na tog malog andjela koji je prerano napustio svet. I taj strah se stvorio u meni kao nesto nezeljeno. Vise sam ja vezana za svoju decu nego oni za mene. Ne postoji stvar ili osoba koja mi moze biti vaznija od njih. Ja ne mogu da budem vaznija od njih. Oni su mi sve sto stvarno vredi i za sta vredi ziveti. Izlude me ponekad, to je cinjenica, ali to im je posao valjda. Pokusavam u ovom ludilu koje vlada danas da im obezbedim makar priblizno bezbrizno detinjstvo koje sam ja imala. Stitim ih i od cega treba i od cega mozda ne treba. I nista mi nije tesko...

Da li ce jucerasnja tragedija nesto promeniti? Da li ce prosvetni radnici, kvazi pedagozi biti brizniji, pazljiviji, odgovorniji? Ne znam...Samo neka je zdravlja ovoj deci i neka ih Bog cuva kad ih niko ne gleda...sve ostalo je apsolutno nevazno.

Smisao misli besmisla

Odlazem te sad, pijance moj, moj putovodjo, cuvaru moj prvi izgubljeni, da volim te i gledam potom...