...ne moze biti promenjena... https://www.blogoye.me/proslost2/ sr Sat, 18 Jul 2026 13:18:43 +0200 BlogOye!   "Zaboli me tvoja sloboda i onda pribegnem starim metodama, vec uvezbanim faktorima zastite od isijavanja tvoje energije i tog zlatnog sjaja tvojih ociju...Zazmurim i prepustim se recima da me nose u neke daleke, sigurne svetove. Ucutim se i posegnem rukom za Njim, vernim kao pas, za njim koji ceka negde na hladnoci da se otrgnem od tebe i poletim mu u  zagrljaj kao u utociste za sve one ostavljene, najurene, zaboravljene..." Ovo sam napisala pre par meseci.  Ceka u draftu da nastavim, da dovrsim zapoceto nezadovoljstvo svojim trenutnim opredelenjima i  preferencijama, a nadasve losim izborima. Imam taj talenat da vidim sto drugi ne vide, da osetim sto drugi ne mogu, da cujem neizgovoreno i predvidim neminovno. Nisam vestica, jos manje neki Andjeo sa vizijama, vrlo sam jednostavan oblik Zene sa jednostavnim mentalnim sklopom. Sklepana, kako volim da kazem, od raspolozivih delova, ne od potrebnih. Tako se osecam. Ali to je dobro, vrlo sam fleksibilna i dobro izbalansirana. Sto je sa emotivne strane jako dobro. Pisala sam o Njemu mesecima, retko, uglavnom kad bih osetila da se udaljava od mene. Nisam volela taj osecaj Udaljavanja. Osetila bih se kao da me neko odvlaci od izvora energije, od izvora svetlosti od izvora zivota! I uspanicila bih se. Prestala bih racionalno da razmisljam i govorila bih stvari koje kao Svoja nikada ne bih. A uzivala sam da budem Njegova... ...sve dok jednog dana nisam shvatila da me vise ne ispunjava. Nema vise emocije koja me vezivala za sve ono sto Jeste, za sve ono sto Radi i sve ono sto Govori. Pogled mu je izgubio onu bistrinu u kojoj sam se baskarila jako dugo. Njegova mladost postala je mana, a do juce je bila vrlina kojom se krasio. Ugasile su ga lazne reci, pusta obecanja, prenasminkane devojke losih manira i nedovoljno obrazovanja, umorila ga je besomucna potraga za Onom Pravom koja ubedjen je, se krije negde tu, u nekoj od svih njih koje svakodnevno proparadiraju u njegovim kolima, na prednjem ili zadnjem sedistu Lagune izgubljenih dusa... Pomirljivo sam prihvatila cinjenicu da je strast nestala, da je izgubio moc da mi  drzi paznju svojom spontanoscu i zainteresovanoscu za sve ono sto me cinim Svim Tim Sto jesam. I vec po  proverenom receptu, odmetnem se tamo gde sam emotivno zasticena. Nema  direktnih kontakta, nema vrcavih ociju i izvijenih usana. Nema pogleda ispod obrva i dugih trepavica. Nema dodira, nema toplih dlanova i koze koja mirise cak i posle dugog dana... Zavucem se u svet u kome sam nedodirljiva. A onda, sasvim neocekivano, osetim tvoju ruku na svojim ledjima...kako? Da, znam da si ocekivao da cu pisati desetine redova o Tebi, o svemu onome sto danima pokusavam da obradim na jedan od svojih nacina. Rec! Slovo! Emocija! Tiha, skoro nebitna, ali ipak emocija u svetu  u kome odavno vec Nema emocija! Ne sme ih biti jer to je svet omedjan zabranjenostima, neostvarenostima, neispunjenim zeljama, svet u kome tracimo reci i koristimo ih ne bi li lazirali  istinitost jedne Iskrenosti, svet u kome se krije baza podataka kao zmija noge, sto manje znamo to smo jaci - ma zabole me! Svi sve znaju o meni, a ja tek dovoljno o Tebi da bih sebi priznala da mi prijas. Ceo taj svet je dobio oblik tvog britkog uma koji me privlaci vise od onih, znas mene, praznoglavih nadanja da imas dobre trbusnjake i glatke gluteuse. I nasmesim se... Ocaras me sposobnoscu da izmamis osmeh bez namere. Godinama vec flertujemo, da, bezimo jedno kod drugog kad nas smore povrsnost i besmislenost svih onih reci koje klize na dole. Ili gore, zavisi iz kog ugla gledamo :) Godinama pronalazimo jedan osmeh, dva, tri, u flertu koji ne vodi nikuda. A mi smo tu besciljnost prihvatili kao potencijalni Cilj - bez lokacije?::) I eto, u trenutku pozelim da napisem citav roman o jednom Flertu. O Jednom Tebi koji je uspeo da mi skrene misli sa puno stvari koje su se cinile dovoljno znacajnim da zaboravim na svet u kome si me nasao. Ko je koga uopste nasao?:) Prijas mi. I ti to znas :) Sun, 01 Aug 2010 11:32:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/80204/ Da li je moguce ostvariti se u laznim nadama, u besomucnim ocekivanjima, u sekundarnim sirovim stvarima koje te obmotaju svojom gruboscu, u ocima bliskosti tako varljive i svacije da ponekad zaboli kao tup noz pod kozom? ... Probudis se sa hiljadu pitanja koja svojom formom cine savrsenu kompilaciju misticnosti i gluposti, dva tako bliska Pojma...i nemas Pojma koji bi odgovori mogli da uslise tvoje molbe da se zasiti znatizelja. U kasnim tridesetim shvatis koliko nista nisi znala u ranim dvadesetim i kako sva ta nezainteresovanost koja te je cinila tako Cool ribom tada, poprima boju sete, dobija oblik kajanja i cini da pozelis da vratis vreme i jos Onom Prvom koji je pokusao da pljune na tvoju Ljubav, zalepis samarcinu koju ce dozivotno pamtiti kao podsetnik da postujes iskrenost. Probudis se, a jos svanulo nije, i shvatis znacenje one stare dobre Dok se jednom ne smrkne, drugom ne moze da svane. A napolju mrak... Zima je zajeban igrac u hladnim krevetima. Ume da te prevari u zavuce ti se pod kozu. Opalis ti grejanje na najace, napravis banju u prostoriji u kojoj si, oznoje se dlanovi od preteranosti jednog pokusaja da zagrejes dusu...al` ne vredi. Vec je najezenost spoznajom da si dozvolila da Opet neko pljune na Ljubav, nebitno da li je u pitanju Tvoja ili Njena ili mozda cak i Njegova, zaledila sve one termo-centre u telu. I treses se kao sto se neka Ona u tom trenutku trese u njegovim rukama. I dodje ti da zajecas bas kao ta Ona pod njegovim telom. A oci suve...Ponos blokirao suzne kanale i pece te, crveni ti beonjace kao da zeli da ceo svet sazna da nisi spavala cele noci... Tada krenu ta cuvena pitanja prozeta zivotnim filozofijama, prozeta tvojim nacitanostima i losim iskustvima sa nezahvalnim ljubavnicima, prozeta svim onim lepim secanjima u njegovim rukama koje su toliko puta uspele u poodmaklom minusu da ucine da uzivas u mrazu na kozi i vrelini u srcu... Zapitas se, Kako je moguce da je nekome dovoljna jedna besmislena aplikacija na facebooko da bude srecan? Zapitas se, Kako je moguce da neko moze da se prepusti svakodnevnoj banalnosti i tudjem raspolozenju da na poziv zacakli oci i dotrci a da pritom ne prokune i zivot i srecu i ljubav i iskrenost i Sve Ono sto te podigne uzasno visoko, a onda eto, sasvim nenadano obori.Zapitas se, Zasto Tebi nisu dovoljne sitnice koje kazu ljudi, zivot znace? Zasto zelis uvek vise i bolje i jace ? Shvatis nemogucnost jednog ostvarivanja u tudjim lazima...ma koliko ti te lazi zivot znacile. Vreme je da se krene dalje... Brzo ce prolece... Mon, 11 Jan 2010 23:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/proslost2/74239/ I tako opet... Budim se nocu bez ikakvog razloga i jednostavno osetim grotlo ljubavi u sebi. Volim te bez ikakvog razloga, volim te bez icijeg presinga, volim te bez moralnih pritisaka, bez uslovnih refleksa, bez ijednog razumnog razloga, bez presedana, bez zadrski, bez icijeg znanja... Jednostavno se probudim i onako topla i sanjiva uzivam u par trenutaka u kojima ne moram da se foliram, ne moram da krijem pogled, ne moram da pazim sta cu reci ili kako cu reagovati na Tebe... Prepustim se toj emociji za koju mnogi nikad nisu culi; prepustim se i vrlo cesto cak i od tebe sakrijem to. Uzivam u rekapitulaciji onih kisovitih noci, onih sneznih noci, onih sparnih noci, onih vrelih noci i mirisa klima u raznim sobama i stanovima...prepustim se uspomeni na one trenutke koje sam, bice zbog zrelosti ili jedninstvenosti, zapamtila kao niti jednu ljubav pre Tebe. Kao da sam sa tobom otkrila kosmos, kao da sam dotakla zvezde u svoj pateticnosti te izjave. Poistovetila sam blagoslovenost pamcenja svakog tvog osmeha, svakog dodira, svakog pogleda kojim si mi dusu menjao i prisvajao samo za sebe, sa osecanjem kosmonauta koji je prvi krocio na Mesec. Mora biti da se on osecao isto kao ja one noci kada si se skoro zaljubio u mene...Mora biti da je on osecao istu grandioznu emociju, a niko nije to uspeo da shvati osim njega...jer on je dotako tlo neistrazenog kao sto si ti dotakao moju dusu svojom sustinom. I tako opet... Svake noci se probudim, vrlo cesto ti posaljm sms jer zelim da znas da postoji Neko, pa makar to bila i ja, ko te voli bezgranicno, skroz iskreno i nicim izazvano... A onda... ...se javi i Zelja. Bezobraznica je to. Pritajeno ceka svojih 5 minuta i skoro da je osetim kako mi upliva u krvotok. Iscedi mi iz memorije svaku najezenost izazvanu tvojim dahom, svu glatkocu tvoga jezika koji se igra mojim usnama, sve mirise piva i viskija koji pomesani sa parfemom, isparavaju iz koze cineci neodoljivu esenciju privlacnosti. Omamljuje me i sama pomisao na to... A znas... ...sinoc, u jednom trenutku, sam osetila taj miris...preko mene si posegnuo za upaljacem i nasmejao se sali koju je neko bacio na sto...i samo sam uzdrhtala, neprimetno, i pozelela te Jako...bas tamo, na ocigled svih onih opustenih ljudi koji su pod pritiskom vina odavali kroz salu svoja nezadovoljstva i neostvarene zelje... Da li su zelje ostvarene ako se ostvare da niko ne zna? :) Sat, 29 Aug 2009 10:17:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/67934/ Ne postoji čovek koji nema želje. Želje se same radjaju u nama, postoje u nama, traže svoje ispunjenje ili jednostavno otćute ceo ljudski vek slomljene demantovanjem. Ja sam Tvoja Želja. Živim u tebi vrlo uporno, ne smanjujem se, ne nestajem, ne pretvaram se u fantaziju, ne bolim, jednostavno sam tu bez ikakve želje da se preselim u nečije drugo telo, u nečije misli i srce. Osećam te. Svakim udahom me pomeraš, uvećavaš, daješ mi širinu horizonta i jačinu letnje oluje, čuvaš me i neguješ svežinom planinskog vazduha i ukusom rose sa dlana. Želiš da me Ispuniš. Tačno osetim dane u kojima me intenzivno želiš, u kojima ne podnosiš činjenicu da ne možeš da me ispuniš. Osetim kako me oblikuješ geometrijskim oblicima jedne požude i onda se prepustim, uživam u tvojoj moći da jednu jednostavnost pretvoriš u raznobojnu komplikovanost, da jednu naivu pretvoriš u apstrakciju jarkih boja i mutnih oblika koji kristalno jasno prikazuju obrise moga tela u ekstazi. Tačno osetim dane, obično su to tmurni dani koji prete kišom ili kišni dani koji prete potopom, kada me želiš mnogo jače i mnogo više, kada izoluješ u sebi Tri Želje koje spojene u celinu čine Mene. I zažmuriš... I maštaš... I prepuštaš se... I ispunjavaš me... ... sasvim polako, bez ikakve žurbe. Skriven na mestu  do koga je teško doći. Skriven od sopstvenih strahova, od  radoznalih pogleda, od pretnji Nemogućnosti, od svih i svega...dostupan samo zvucima frule izgubljenog pastira i mirisu šume okupanoj kišnim kapima, sa trunkom zavisti što ti nisi kap a ja list...ili trava. Ili tek iznikli cvet. Ili čak kamen pod vodopadom u čijem huku ponekad pokušaš da me izgubiš. Ne vredi... Drznem se da te zabolim, da te sklupčam na vlažnoj travi, da te zarobim svojom postojanošcu, da te izazovem da me Ispuniš. Deo po deo..dok sva tri dela Mene ne spojiš u celinu... Prvo Poželiš da te prekrijem plavetnilom pod kojim se grčiš, u kome se gubiš, od koga zazireš; plavetnilo koje dodiruješ vrhovima prstiju svaki put kad dočekaš zoru, umornih očiju i teškog zadaha. Poželiš da saznaš koju nijansu mi dobiju oči kada sam pospana, tužna, vesela, zaljubljena, kada te jako poželim u svojim rukama, na svome telu, u svim svojim suštinama koje zjape neispunjene kao ova tvoja prva želja... Druga ti se želja sama namatne iako je odbijaš, ona pronadje put  do tvojih misli i nenadano ti zaposedne psihički prostor urlajući da je ispuniš. A ti ne možeš. Jednostavno ne možeš... Kako da objasniš svojoj potrebi da je druga želja teško ispunjiva jer su moje ruke jako daleko, jer je moje telo preosetljivi na lagane dodire boja kojim bi mi oslikao ledja. Skoro da možeš da vidiš svaki poru  i osetiš miris koji vrelina cedi iz mene. Čuješ me kako se smeškam dok me latica krina golica ispod leve plećke. Zapališ cigaretu da odganaš miris svežine... Treća želja je najčistija. Nju čuvaš izmedju redova jer veruješ da je tako sasvim dobro sakrivena od radoznalih pogleda i zabranjenosti koje vrebaju iz svakog ugla gledanja. Pišeš o njoj i ne tražiš ispunjenje jer ona ti se delimično ispuni svaki put kada me potražiš u raznim Formama u nepravilnim oblicima mraka, u precizno oblikovanim svitanjima, u dodiru hladnog vazduha, u zvezdanom nebu i mladom mesecu koji te ne otkriva... Ne ispunjavaš me jer znaš da ćeš  žaliti za svakim trenutkom koji nisi proveo pored mene... Odbijaš da me legalizuješ u sebi jer znaš da sam narkotik koji stvara ovisnost, znaš da sam zabranjenost koju ne možeš promeniti, znaš da sam sinonim nedostupnim prostorima koje si pokušavao da osvojiš. Znaš da sam daljina za koju ti je jedan život malo da je dosegneš, znaš da sam Želja posle koje drugu želju nemaš... A život bez želja bi se pretvorio u banalnu prazninu koja bi te otudjila od samog sebe. Ispuni me. Sat, 08 Aug 2009 20:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/67294/ Produzila se noc. Neko bi kazao da se Dan skratio, ali taj Neko bi morao ziveti danju, a spavati nocu. Za nas koji krademo noc od usnulih, nebitno je skracivanje dana, vec produzetak noci, produzetak skrivanja i sigurnosti u mrklinama krosnji drveca pored reke. Prava je steta sto ljudi prespavaju toliko neodoljivih tisina, toliko primamljivih mirisa gluvog doba, toliko predzorja i zora u kojima  pijane usne izgovaraju najcistije istine... Cak i pokraj otvorenog prozora, samo stajati i cutati zajedno sa svitanjem, je  prava blagodet zivota. Ne spavati cele noci i jednostavno cekati da sve utihne, da radoznalost budnih posustane, da glad za svedocanstvom zabranjenog utoli svoje apetite, da lutalice usniju na tvrdim klupama, da jednostavno vreme Stane...Minut po minut, ispunjeni samo sobom uplovljavate u novo jutro i osecate samo svoje prisustvo na planeti. Nema auta, nema izduvne toksicnosti, nema zajedljivih pogleda i prefriganih prica. Podignete ruke visoko i udahnete miris svoje koze pomesan sa shumom reke i zvukom tisine. Razbistrite srce i dusu i osetite laganost jednog postojanja. I onda znate... Kristalizovane emocije zahvalno se utiskuju u amigdalu i sasvim lagano vas odvajaju od zemlje. Lebdite nad vrelim asfaltom koji se ne raduje suncu i plutate nad ledenom vodom koja ga zeljno ceka. Tu negde izmedju dve kontradiktornosti pronalazite smisao Sebe, pronalazite smisao sa Njim i nasmesite se dilemama i sumnjama koje su vec navikle da se igraju sa vama pre nego zaspite, prerano utonete u svet snova kao jedinu ponudjenu, realno prihvatljivu opciju za Beg od svakodnevice koja ne moze da se promeni. Dok je dan tako dug... Mi, deca noci, Mi, ljubitelji mracnog, Mi, nocobdije, Ljudi koji vole sto ne bi smeli, Ljudi koji vide u mraku i osecaju pojacanim instinktima hladnokrvnog ubice, svaku promenu, svaki shum i svaku novu vibraciju u vazduhu, Mi se radujemo dugim nocima i uzivamo u jutrima. Sedela sam na bedemu i posmatrala reku kojoj se tok ne moze zaustaviti. Moze nabujati od kise i snega ili se srozati na sramni status plicaka, ali ne moze stati i pretvoriti se u baru. Pozelim i ja tu karakteristiku, pozelim taj protok emocija u sebi, citavu bujicu reci, ponekad pad nivoa i inteziteta, ali nikako, nikako staticnost. Nikako jednolicnost koja je tako lako ostvariva u podrucju gde se navike postuju a promene osudjuju. Sasvim nenadano dobijem zelju da samoj sebi pogledam u oci ne bih li spazila promenu boje, rasirenost zenica ili sjaj koji se sve cesce pojavljuje bez ikakvog razloga. sms: " Gde si? " ja: " Neces mi verovati...na Bedemu? " sms: " Ne mrdaj "... Cekam da dodje i smeskam se. Lagala bih ako bih samo i pomislila da ce mi Njegovo prisustvo narusiti neko vanzemaljsko uzivanje u samoci. On zna da moze penetrirati u svaki sebicno uhvaceni trenutak prozivljavanja zivota. Da li cu disati vazduh ili Njega, sasvim je sve jedno - samo dok su obe opcije u ponudi. Dolazi laganim korakom, doteran, pravo iz grada sa flasom piva u jednoj ruci i cigaretom u drugoj. Seda pored mene i mrmlja Dobro jutro sa osmehom. Gledamo zajedno u reku par sekundi koje bih tako rado prikucala za  Not Possible To Forget, ali znam da ce mi vremenom izbledeti miris njegove koze izmesan sa dahom piva, nikotina i orbita. Posmatram ga par sekundi i okrecem mu glavu...Ljubi me kao prvi put. Bez reci. Jednostavno sedimo pored reke dok svice i ljubimo se. A zajedno imamo 63 godine! Puknite dusebriznici, prespavacete jednu zabranjenost! Jezik mu je gladak, kao da nema nijednu kvrzicu kojom bi osetio ponudjenost; neobjasnjiva slatkoca se sliva u mene i igra se. Igra se mojim usnama, igra se mojim jezikom, igra se mojim osecanjima. Ne dodiruje me. Ne zatvara oci. Ne prepusta se. Jednostavno me ljubi i izaziva reku da ga pozeli u sebi kao sto ga ja zelim. Testira Mene uporedo sa Majkom prirodom kojoj je on verovatno omiljeno dete, jer svaki je roditelj slab na skoro neprihvatljivu savrsenost. Desnom rukom me hvata za vrat i preuzima apsolutnu kontrolu nad svim mojim zeljama. Nemece mi svoje zelje koje su tako prihvatljive da mogu osetiti bol do srzi kostiju dok prihvatam sve sto nudi. Ustaje i jednostavno se ukalupljuje izmedju mojih butina. U samo jednoj jedinoj nanosekundi mi prolazi kroz glavu da smo u centru grada iako se cini da ceo grad spava, ali to je prekratko da bi se aktivirao bilo koji alarm u meni. On zna sta zeli tog trenutka, a ja ... ja sam tu da se povinujem Njegovim zeljama. Dve lososti oblikovane u savrsenu uzarenu loptu koja leti kroz vreme, vazduh i krvotok, spojene spontanoscu koja je zabranjena pred svitanje, isprepletane strastima i zeljama i ovekovecene prvim zrakom sunca...ne mogu razdvojiti ko je vise bio U Kome tog trenutka, da li On u meni ili Ja u njemu, ali je cinjenica da ce se zadugo zadrzati ... Znoj, slan i obilan, neshvatljivo iscedjen iz koze sasvim laganim pokretima i dugim dugim dugim pogledima, zadrzavanje vazduha a onda sapat koji razbija sve tisine ovog sveta: " ...volim te " " ...vise se necemo vidjati" ... Odakle odjednom ova buka? Sat, 01 Aug 2009 11:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/67072/ Pozelim da ucinis onu magiju kojom izvuces iz mene sve ono najbolje, sve one strasti koje se sliju u tekst posvecen tebi, a prisvojen od mnogih, pozelim da me dotaknes kao nekad, sasvim nezno, da ovako udaljena mogu da osetim tvoju ruku na svojoj nadlaktici i da se najezim od stiska koji postaje cvrsci kako moja zelja za tobom raste. I onda pozelim da budes tu. Inside. Znam da se divis mojoj sposobnosti da zongliram desetinama scenarija u kojima te iznova i iznova zavodim, znam da znas koliko sam svesna svoje verbalne moci kojom mogu da preobratim ili se jednostavno obratim kome god pozelim  i u zavisnosti Kako pozelim da budem ( ili ne ) shvacena. Nizem za sobom secanja i pokusavam da dozovem one emocije s kojima sam se budila, one osecaje s kojim sam se uspavljivala, one ceznje u kojima sam grcala kao u sopstvenom fetisizmu, zarobljena, kao neka dijagnostikovana Luda stvorena da cedi pozudu iz slucajnih prolaznika i kaznjava sve one koji bi se prepoznali u njenim recima. Znas, pisala sam puno puta o mirisu ljubavi jer ne verujem da ljubav ima lik, ne verujem da ima ukus  osim ako to nije spermint na tvom jeziku, ne verujem da ima oblik jer nezahvalno je nadati se da je oblik ljubavi identican savrsenim trbusnjacima, ali zato miris procvale lavande tako blisko opisuje Ljubav. I ja duboko udahnem taj miris svaki put kad pomislim na tebe. Nema crvenih hodnika i uzareno narandzastih obrisa strasti, nema ludacke privlacnosti i nepodnosljivog magnetizma koji je nemoguce objasniti jednostavnim logicnostima, samo miris jednog procvalog cveta koji smiruje i opusta... I tada pozelim da te poljubim socno, sasvim lagano i dovoljno socno da sa svake tvoje kvrzice na jeziku i brazde na usnama iscedim med lavandinog cveta... ...mozda bih tako spoznala ukus ljubavi. Mon, 27 Jul 2009 09:25:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/66917/   Ovi dani, prozeti letnjom sparinom i zadrzanim dahom u iscekivanju letnje kise, sasvim cudni i tako spontani, donose neki talas mira i spokoja zacetog u tvom prisustvu pored mene, oko mene, u meni... Lepota postojanja  definise lakocu postojanja, definicijom koja ima boju tvoga glasa, pospanog i opustenog, oblik tvog pogleda usmerenog ka meni i tezinu tvoga daha na mom vratu. Dajes mi se u ogromnoj kolicini, a ja ne smem da se usudim da pitam Zasto... Jednostavno se prepustam novini koja me zbunjuje povremeno i usadjuje mi neku nepoznatu drskost da pomislim da imas potrebu da me imas sto vise i sto blize sebi... Bliskost koja boli, strast koja pece i jedna ogromna energija koja moze sve, jedan sklad dva bica rodjena u razlicitim krajevima jedne vremenske duzi, spojena razumevanjem koje izaziva zavidne poglede i ironicne osmehe... Kradem te od svih onih koji te zele samo za sebe, uzimam te od onih koje bi da ih zelis, apsolutno prepustena tvojim odlukama, zeljama i rukama zivim od danas do sutra i mirno spavam jer znam da ces biti tu kad se probudim. Sanjam te i drhtim od uzbudjenja izazvanog tvojim postojanjem u mojoj srzi, sujetno ponosna na pripadanje bas Tebi...sramezljivo krijem sjaj u oku od emocije koja me cini ordenom na tvojim grudima, sjajnom zvezdom u tvojim ocima i neshvatljivoscu u plitkim Umovima koji pokusavaju da obrade nas odnos ne shvatajuci da ga i mi jos uvek obradjujemo... I taman kad pomislim da sve znam, ti navalis glavu i dopustis mi da prolazim rukama kroz tvoju kosu. Usporeno. Slucajnom prolazniku ce se uciniti da sam rodjena samo taj pokret rukama da cinim. Zajedljivim ocima ce se prikazati ta bliskost kao  upucavanje jedne Prolaznosti jednoj Mladosti. I nasmesim se... I prepustim se tvojoj sanjivosti koju izazivam svojim uzivanjem u tebi. A onda u daljini zagrmi .... i ja jednostavno pozelim da te imam u sebi. Tu i Odmah. Na ocigled sviju... Nasmesim se tome i lagano sagnem glavu...poljubim te i sebicno prigrlim srecu koja pocne da se kotrlja niz zdrelo sve dok se ne raspline u stomaku. Udahnem duboko i za jedan sicusni trenutak se prepustim mirisu kise koja prolazi nedaleko od nas, prepustim se sparini koja lepi crvenu prasinu za kozu, prepustim se mirisu jednog letnjeg dana ispunjenog tobom... Tue, 30 Jun 2009 21:21:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/66028/     Bliskost, neznost, toplina, snovi u kojima me proganjaju aveti neostvarenog, nemoci koje me docekuju kad se probudim, promene koje se smeju i uzivaju u svojoj moci i nedodirljivosti, ceo jedan zivot ukalupljen nekim kalupom koji ja nisam oblikovala, koji ja nisam odobrila da mi se desava, citav splet karaktera koji igraju neku Ne ljuti se covece igru i sjajno se zabavljaju dok ja mirno posmatram prilike kako promicu, ljubavi kako odmicu, strasti koje se gase a nisu bile ni blizu svoje maksimalne uzarenosti...   I pisem, ne bih li olaksala sebi citavo jedno nezadovoljstvo koje oblikovano knedlom, stoji i ne razgradjuje se ni vodom, ni cajem, ni bilo kakvom zestinom koju bih pokusala da saspem u sebe. Jednostavno stoji i dozvoljava da progutam tek dovoljno da ostanem prisutna u ovoj maskaradi...   Zastrasujuca je i sama pomisao na Sta bi bilo Kad bi Bilo! Kada se samo drznem da pomislim u kakvom ludilu bih se pronasla ako bih oterala sve rezisere, scenografe, glumce i dive oko sebe, kada bih preuzela sve u svoje ruke i neobaziruci se na povredjene duse, razocarana srca i zlo koje bi pocelo odmazdu za mnom, sama rezirala svoj zivot.   Kakva bi to akcija bila...ljubavna akcija.   I samo Ti, kao Alfa i Omega Svega Sto mi je Potrebno... Sat, 27 Jun 2009 08:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/65904/   Tuzna sam... Uzasno vezana za tebe svim vezama koje mogu postojati u coveku. Ne umem te lagati i kad pokusam to boli. Ne umem ti precutati  bilo sta sto bi te zanimalo, i to boli. Dovoljno je samo da me pogledas bistrim pogledom koji ti nudi svet na dlanu i ja pokleknem, nemocno savijem vrat u stranu i osecam kako mi oci poprimaju pogled deteta koje je uhvaceno u kraci kocke secera. Jednostavno je tako. I ma koliko ja bila jaka i iskustvom potkovana, ti si mi slabost protiv koje ne mogu...sve i da hocu. Povredio si me one noci u Beogradu. Nisi bio svoj i znam da me nisi namerno povredio, ali trebao si da razmislis pre nego si nastupio kako jesi. Trebao si makar glasovno da saopstis da si umoran, ne sms-om, ne nikako, to nismo mi. Mi ne saopstavamo takve stvari sms-om. Mi se gledamo u oci. Posle tog sms-a sam se nemocno povinovala povredjenoj sujeti i pricala sa Njim do kasno u noc,  birajuci reci koje su kroz njegovo culo sluha dopirale u njegov usporeni mozak kao trbusne plesacice zavodljivih ociju. I igrala sam mu po Umu. Zavodila ga svesno. Upotrebila svaki proracunati smesak koji ti samo jednom recju izmamis. Uporedjivala sam ga sa tobom i sve vise zelela da i ja NEKOG povredim bas kao sto si ti mene... A on nije nista bio kriv... Tacno sam osetila trenutak u kome je bio Moj. Mogla sam da ustanem iz kreveta i odem kilometar od kreveta u kom sam lezala i jednostavno popunim prazninu koju si ostavio za sobom. Ali... On bi dobio moje telo, a ja bih djavolu zauvek dusu prodala. Jer losi ljudi koji rade takve kompenzacije za Bol, upravo to rade - prodaju duse u bescenje. A moja dusa je kod tebe. Kao i srce. Kao i telo u kome je zarobljena zena koja prvi put u zivotu pati sto nema 10 leta manje i  11 zima za sobom... Nisi se javio posle toga. Nisi cak ni kazao Ej, ne znam sta mi je bilo. Znas da umem da prihvatim NE, ali ne i Laz. Ne umem da je svarim. Laz provocira najgore iz mene. Transformise mi sve sto Jesam u sve sto ne zelim da budem. I onda krene sjaj da mi svetli u oku, usne da oticu i izvijaju se mazno, vrat se ispravi i podigne mi glavu dovoljno da mogu da ga posmatram kroz trepavice i zavodim... A noc je bila vrela u Beogradu.... Nasli smo se ispred njegovog hotela. Ja sam cekala u kolima, a on se obradovao sto me vidi. Svakim osmehom sam osecala reparaciju povredjenosti koju si napravio samo jednim sms0om. Vozili smo se otvorenih prozora i pricali o neobaveznostima koje opustaju. Trazili smo  mesto da pojedemo salatu i poljubili vrata u par lokala. Bilo je kasno za zdrav zivot i zdravorazumske odluke i rezonovanja. Napokon smo pronasli mesto, tacno u ponoc. Velika basta, nebitnost imena i salata sa prelivom. Zelis li da ti pricam sitnice? O da, zelis. A tvoje zelje su za mene Bozije zapovesti. Nizem ih kao nisku od greha optocenu granitom iz koga nema mrdanja. Secanje...to ce mi ostati kao divna uspomena. Prebacujem svoj paradajz njemu i smejem se u sebi svaki put kad pokaze iznenadjenost nekom refleksnom bliskoscu koju oseti. Jos uvek osecam njegovu zbunjenost sto sa mnom, sto sopstvenim zeljama koje mu se javljaju u naletu. Zvoni mu telefon oko 1 posle ponoci u poslednjim pokusajima da me odrzi na distanci iako sam dovoljno daleko, on mi izvestaceno saopstava da ga zove Njegova ljubav...Eh...ljubav...kad si vec pomenuo...i ja nekog volim, znas...ali....to je neka prica skroz bezveze... Isteruju nas iz baste, zatvaraju - Gde cemo? Setamo ka kolima i pricamo, smejemo se, osecam haos koji pocinje da kovitla u njemu, osecam zelju, potrebu i strah. Ne sme da se priblizi. Pokusao bi, ali gard je prejak za njega tako malog i neiskusnog. Opet mi sosptvena Moc mami osmeh i grdim samu sebe zbog toga. |Ali Moc je neodoljiva bas kao i Ti...zato si meni neodoljiv, tako Mocan nad mojim mislima i telom.... "Ajmo do splavova, mozda nesto radi "... Smejem se sopstvenoj ravnodusnosti i vozim prema Uscu. Dosta je TDI radia, prebacujem na cd i pojacavam Seku do daske - Seka demantuje sve ono sto vredi u meni i O meni, ali jebiga, jedna situacija i doza aspirina ostavila je trag u obliku njenog CD-a u mojim kolima. I to samo do daske. Prihvata moje raspolozenje i odjednom je prijatno izbaciti ruku kroz prozor i osetiti strujanje vazduha na nadlaktici. Skoro da sam posegla za njegovom rukom da mu poljubim dlan, ali ... te oci ne umeju da pogledaju kao sto umes Ti. Vec je pola tri i parkiram kod Akapulka. Cuje se muzika i optimisticno krecemo tamo da vidimo sta se desava. On pravi neke posalice tipa Ako nas ovde ne izbodu nigde nece, i izmamljuje mi osmeh. Cela ujdurma koja se sastoji od lose pevaljke, rupe od splava, puno pijanih isfoliranih muskaraca i klinki na stiklicama deluje tako neprivlacno. Stojimo ispred par minuta i razmisljamo Da li Da udjemo ili Ne. Slezem ramenima i stavljam mu do znanja da mi je sve jedno; sve to cinim propratnim krivljenjem vrata i oblizivanjem usana koje su bile suve kao barut. Treba mi zvaka. A sve sam vec izvakala. Ma idemo... Hajde... Kuda? Do hotela? Smeje se kao da oseca da ce mu se posreciti ali i dalje je na distanci...Vracamo se do kola i ponovo Seka. Ne treba nam Ne treba nam pice ni mrak....moj dekolte atmosfera ni miris jak...da   bi   ......la la la Proslo je tri a noc je i dalje vrela. Parkiram ispred hotela i krecemo do obliznje prodavnice da kupimo nesto za pice. Radujem se sto cu videti hotelsku sobu koja mi je od detinjstva misterija. Svi su spavali u tom hotelu, samo sam ja imala tetku i drugaricu koju nikako nisam mogla da zamenim hotelskom sobom. Dodatno uzbudjenje dodaje cinjenica da se bojim visine, a soba je visoko. Ceo Beograd pod pogledom ispod trepavica. Ne spava mi se, volela bih da ... Ulazimo u sobu i razgledam relativno veliku sobu sa par ubitacnih detalja. Sirom otvoreni prozori i ni trunka vazduha koji bi ucinio celu situaciju podnosljivijom. Dva odvojena kreveta i natkasna medju njima. "Hoces da spojimo krevete? " - pita. Losa sala u losem trenutku. Ti to nikada ne bi lupio. Sms se uporno vraca i vraca i vraca " umoran sam"... cujemo se sutra. " Nema potrebe ", kazem " Napravicu ti mesta" . Sada vec upada u euforiju jer je previse ocigledno da su sva vrata otvorena. Ili se makar tako njemu cini. Ne oseca nedostajanje koje raste u meni, nezadovoljstvo zbog sosptvenih odluka i blagi bes koji vazda zavrsi na sporednim licnostima. Govori da mora da se istusira, a ja se smejem i kazem " Osecaj se kao u svojoj sobi" , okrecem se na bok i tonem u san... Budi me prijatno hladno teleo koje jednostavno lezi pored mene i posmatra me. Svice. Zavese su debele i teske i loseg dezena. Jedina dobra stvar u vezi zavesa je sto stopiraju makar malo sunceve zrake koji uporno pokusavaju da mi prodru u zenicu i odaju laznost cele maskarade. Mazi mi rame, ruku, i ne pokusava da priblizi glavu. Daje mi ono sto mi treba. Paznju i neznost, apsolutnu posvecenost. Uzvracam mu mazenjem dlana i pricam mu besmislice za koje ti nikada ne bi imao vremena. Nema bliskosti, nema strasti, nema Nicega. Jednostavno sam Ja tu da on ne bi bio sam, a On je tu da bih  utesila sebe da ti nece biti sve jedno kada cujes. A cuces. Ako ne od mene, ono od njega posle par piva. Bice tu i nadogradnje verovatno, previse  je nezreo, ali...tvoja zrelost je merilo koje niko ne moze dostici. Ali... Previdela sam cinjenicu da ne mozes povrediti onog koji ne voli. Progutaces tesko, mozda te malo i zagrebe grlo, ali nece ti trebati reparacija emocija, osecanja i sujete. Slegnuces ramenima i odloziti me u folder Sve su iste, idemo dalje. Ili ipak ne? Okrecem se na levi bok i posmatram mladog muskarca pored sebe. Ne pitam se Sta cu ja tu?, namece mi se pitanje njegovog razloga. Toliki grad, toliko devojcica, zasto bas Ja? Smeskam se i ljubim mu dlan, a on me odjednom privlaci i grli. " Mozes li da cutis malo tu? " , blago pita kao da oseca da mi dusa place. " Mogu da pokusam, ali ne garantujem da cu preziveti" ...smeje se i okrece se na stomak. Da ga masiram? Nisu to Ta ledja koja rado oslobadjam boli... Mazim ga lagano i pricam mu nebitnosti koje upija kao sundjer. " Prijas mi" ... " I ti meni........veceras".... Alarm na telefonu zvoni, a ja nisam oka sklopila... " Moram da krenem" ... Da... Noc je bila bas vrela... A Ti si tako dosadan sa tim ocima ... Sun, 21 Jun 2009 11:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/proslost2/65618/ 18/7/2007 Words... - by Proslost -   Kazes da je rec isto sto i delo. Da li je? Ja tako lepo pricam. Ti to znas. Ja puno pricam. I to znas. Ali ne znas kako mi se promeni glas kada izgovaram slatke lazi. Ne znas kako mazno zvucim kada mamim k sebi zabranjenost koju moram da imam. Ne znas kako vezem snagu koja bicuje nevine ljude oko mene, dok hrlim ka cilju sa tvojim likom. Ne znas kako se lako divlje zveri pripitome u meni kada su gladne, a znaju da samo andjeoskim osmehom mogu dobiti komad socnog mesa, sirovog...Ne znas kako halapljivo prozdirem ponudjenu strast, kako sameljem jakim zubima darivanu ljubav uzivajuci u razgradnji iste u zeludacnoj kiselini dok se u telu razgradjuju one najhranljivije stvari cineci da mi poboljsana krvna slika zarumeni obraze i zaiskri sjaj u ocima. I onda mirujem tako sita do sledeceg naleta nepodnosljive gladi... Pokusavam da te sacuvam od sebe jer previse suza mi curi iz duse, pokusavam da utolim glad cupajuci korove u onima koji su vec okoreli u bolu, cija je dusa ilova, neplodna, pokusavam da se napojim nejasnim recima prepoznavajuci ih kao svoje, ne bi li te spasila suse koju cu za sobom ostaviti kada se docepam tebe kao izvora svega cistog i tako osvezavajuceg, pokusavam da prevazidjem potrebu za slanim znojem koji cu jezikom skidati sa tvojih ledja onda kada klones pored mene, iscrpljen i zaljubljen u moju pohotu... Prepoznajem tvoju glad za mojim mislima koje se na berzi tako visoko kotiraju, cija je cena probila sve granice razumnog, koje niko ne moze da otkupi a svi bi zeleli da ih imaju, samo za sebe, ciste i bludne, recima oblikovane u savrseni smisao koji gubi sve one zatecene u besmislu. Prepoznajem bolesnu potrebu da se nahranis mojim recima koja opisuju neostvariva dela; ovisnost koju zdravi nikada ne shvate. Prepoznajem zelju da svaka rec stvorena u meni, bude namenjena samo tebi, ovekovecena u trenutku moje gladi za tobom. Prepoznajem impulsivnost koju izazivam izvijanjem svoga tela kroz verbalnu igru zavodjenja, smeseci se dok puzis polako ka srebrnoj tacni na mojoj trpezi greha. Casa crnog vina i Ti - gozba moze da pocne. Ostatke cu baciti izgladnelim kerusama koje zavijaju pod prozorom... Da li je rec isto sto i delo? Razmisli dobro, pre nego zateknes sebe kako izgaras u recima koje nikada nece biti sprovedene u delo... Fri, 20 Mar 2009 09:30:00 +0100 https://www.blogoye.me/proslost2/60603/