Lepota nabreklog meseca je tako dostupna svakom oku koje za mirom traga u savrsenoj tisini tople noci bez ijednog oblacka. Blizi se leto po kalendaru, mada po temperaturi je vec tu. Svi razmisljaju gde ce ici na more, a ja razmisljam kako da izbegnem more. Ne ide mi se ove godine, bas mi se ne ide. Nekako bi mi vise prijale mirne noci pored jezera i savrsena simfonija zrikavaca koji uspavljuju nocobdije. Volim osecaj savrsenog spokoja koji me preplavi kada se deca uspavaju, a ja sednem ispred kuce i dignem noge na stolicu jednostavno osecajuci kako mi se svaki misic opusta, kako svaki nerv polako dotice fantasticno stanje opustenosti. Ne smetaju mi komarci ( ziveo autan!), cak mi je i drago sto ih ima jer svojim zujanjem doprinose upotpunjenom zvuku svih insomnicnih buba koje remete tisinu. Nema lepseg odmora za mozak od pustanja misli da lutaju nebeskim prostranstvom, priblizavajuci se svakoj zvezdi ponaosob i uzivajuci u njenim lepotama. A svaka zvezda isprica po jednu pricu tim lutajucim mislima koje sklope zbirku prica dovoljno bogatu i kvalitetnu da razviju mastu u tri toma. To su trenuci kada mi ne nedostaje niko i nista. Nirvana.

 A onda...