Proslost 2 - Jutro

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Da li je moguce ostvariti se u laznim nadama, u besomucnim ocekivanjima, u sekundarnim sirovim stvarima koje te obmotaju svojom gruboscu, u ocima bliskosti tako varljive i svacije da ponekad zaboli kao tup noz pod kozom? ...
Probudis se sa hiljadu pitanja koja svojom formom cine savrsenu kompilaciju misticnosti i gluposti, dva tako bliska Pojma...i nemas Pojma koji bi odgovori mogli da uslise tvoje molbe da se zasiti znatizelja.
U kasnim tridesetim shvatis koliko nista nisi znala u ranim dvadesetim i kako sva ta nezainteresovanost koja te je cinila tako Cool ribom tada, poprima boju sete, dobija oblik kajanja i cini da pozelis da vratis vreme i jos Onom Prvom koji je pokusao da pljune na tvoju Ljubav, zalepis samarcinu koju ce dozivotno pamtiti kao podsetnik da postujes iskrenost.
Probudis se, a jos svanulo nije, i shvatis znacenje one stare dobre Dok se jednom ne smrkne, drugom ne moze da svane. A napolju mrak...
Zima je zajeban igrac u hladnim krevetima.
Ume da te prevari u zavuce ti se pod kozu. Opalis ti grejanje na najace, napravis banju u prostoriji u kojoj si, oznoje se dlanovi od preteranosti jednog pokusaja da zagrejes dusu...al` ne vredi. Vec je najezenost spoznajom da si dozvolila da Opet neko pljune na Ljubav, nebitno da li je u pitanju Tvoja ili Njena ili mozda cak i Njegova, zaledila sve one termo-centre u telu. I treses se kao sto se neka Ona u tom trenutku trese u njegovim rukama. I dodje ti da zajecas bas kao ta Ona pod njegovim telom. A oci suve...Ponos blokirao suzne kanale i pece te, crveni ti beonjace kao da zeli da ceo svet sazna da nisi spavala cele noci...
Tada krenu ta cuvena pitanja prozeta zivotnim filozofijama, prozeta tvojim nacitanostima i losim iskustvima sa nezahvalnim ljubavnicima, prozeta svim onim lepim secanjima u njegovim rukama koje su toliko puta uspele u poodmaklom minusu da ucine da uzivas u mrazu na kozi i vrelini u srcu...
Zapitas se, Kako je moguce da je nekome dovoljna jedna besmislena aplikacija na facebooko da bude srecan? Zapitas se, Kako je moguce da neko moze da se prepusti svakodnevnoj banalnosti i tudjem raspolozenju da na poziv zacakli oci i dotrci a da pritom ne prokune i zivot i srecu i ljubav i iskrenost i Sve Ono sto te podigne uzasno visoko, a onda eto, sasvim nenadano obori.Zapitas se, Zasto Tebi nisu dovoljne sitnice koje kazu ljudi, zivot znace? Zasto zelis uvek vise i bolje i jace ?
Shvatis nemogucnost jednog ostvarivanja u tudjim lazima...ma koliko ti te lazi zivot znacile.
Vreme je da se krene dalje...
Brzo ce prolece...