Pokusala je da zamisli sve moguce situacije koje bi ih odvele do ociglednog ishoda. Hodaju tankom linijom neizbeza, svesno srljajuci u spajanje sopstvenih sloboda, rasterecenih bilo cega pocev od predrasuda pa sve do moralnih nacela. Dva tela napipana u mraku, spojena nicim duhovnim, dve svesti koje svojim zdravim rasudjivanjem ne haju za podsvest i ne obracaju paznju na sugestiranje autosigestivnih altera. Dve zelje, kristalno jasne, dve potrebe, dve strasti gladne, dve nezasitosti zheljne poriva, dva zivotinjska nagona za zadovoljenjem tela. Kompletan kosmos u medjuredovima komunikacije koja se ne zasniva na duhovnom ispunjavanju. Previse telesni da bi to komplikovali duhovnoscu, slede samo instinkt, slede misli jedan drugome koje ih neminovno vode do preplitanja i najdivnijih fantazija. Kakav divan osecaj rasterecenosti oblije um, u trenutku kada shvatite da ne morate da komplikovanim nastupima, pristupima, istupima i ostalim "ima", da dograbite ono za cime ludite.

Zato je i tesko zamisliti pravu situaciju. Zato i jeste tesko zamisliti bilo koju situaciju, jer situacija nece biti "stvarana". Pri samom spoju dve sustine koji se cudnom identicnoscu spojise, bilo kakva situacija ili atmosfera, gubi na znacaju. U celoj zivotnoj komplikovanosti, u celom medjuljudskom procesu odnosa, u jednom savrseno bezazlenom trenutku shvatite da je fizicka zelja, bolno jaka, mnogo fantasticnija od cudesnih dushevnih "srodjenja" i ispunjavanja. Trenutak u kome vidite sebe kako klecite i molite za dodirom a ne za recju koja bi izlila lavinu emocija, stvara apsolutno fenomenalan osecaj slobode - telesne i duhovne.

" Ja znam sta zelim."

"Ja znam sta ti mogu dati."

"Mi znamo sta nam je potrebno."

Ne postoji sram/stid/sramota - jednostavno uzimanje bez davanja. Dve egocentricnosti sudarene u vanvremenskom prostoru. Dva glasa prozeta zeljom, mnogima koji bi ih culi neprepoznatljivom, njima tako jasnom. Na trenutak se cini ako bi rukom posegli kroz vazduh, ne bi ostali praznih saka. Naboj istinske potrebe bi ostao zarobljen medju prstima i pri najmanjem stisku bi se pretvorio u vilinski prah koji daje moc odvajanja od zemlje i letenja kroz prostor i vreme. Sve neizgovoreno nije simbolicno jako, vec sasvim nepotrebno. Sve sustinski znacajno nije receno jer nema efekta na endokrinosloski sklop dva tela koja luce endorfin pri samoj pomisli na ispunjavanje koje sa duhovnim nema nikakvu konekciju. Opustenost koja je tako dragocena, stvara napetost iz samo jednog razloga: nemoci spajanja tog trenuka, na tom mestu. Osmeh, tako neusiljen a tako iskren, nije isprovociran divnim, neznim, romanticnim tekstovima koji bi proletao pred ocima. Oci traze suocavanje. Prsti traze kozhu. Usta traze jezik.Telo trazi komunikaciju svojim sopstvenim govorom.

"Nedostajes mi."

"Volim te."

Shvatanje ovih pojmova na jedan sasvim drugaciji nacin. Izgovaranje ovih reci proistice iz duboke fizicke potrebe za zadovoljavanjem sopstvenih potreba. Nedostajanje prati duboki uzah iz stomaka - VolimTe prati duboki osecaj obozavanja oslobodjenosti uma od bilo kakvih blokada postavljenim od strane sredine i tudjih misljenja. Savrseno oblikovan krug sa dva centra. Povlacenjem simetricnih krugova iz oba centra stvara se divan geometrijski cvet samo njim shvatljiv. Tabu bacen u gvozdeni kovceg koji kolektuje nepotrebne stvari, a ipak mozda nekad upotrebljive. I ne postoji nemoguce ili neizvodljivo. Licnosti prihvacene u originalnom pakovanju bez konzervansa. Rok trajanja ; Neogranicen. Kao vino...