Uzivam u tome da drzim u neizvesnosti ( in suspenso) one koji me slusaju, da vodim malim epizodicnim pokretima kakav ishod od moje price i da pravim od njih u toku price budale. Ali sto se cini da izaberem taj put, upravo je ono filistersko u njemu. Ako ga izaberem, onda se lisavam iznenadjenja, a njega se ne mogu odreci. Ono sto pre svega, moram samoj sebi da utuvim jeste da se radi o varljivom uzbudjenju. Na razne nacine sam se vezbala hodanju da bih videla kako bih najbolje postupila. Nije mi uopste stalo da tog coveka posedujem u grubom smislu te reci, nego da u njemu uzivam umetnicki. Zato i pocetak mora biti umetnicki, koliko god je to moguce. Pocetak mora biti lezeran, koliko je samo to moguce, mora svemu otvoriti vrata. Ako u meni odmah vidi varalicu, onda me ne shvata, jer u uobicajenom smislu nisam varalica; ali ako u meni vidi vernu ljubavnicu, onda me isto tako ne razume. Radi se o tome da njegova dusa tim nastupom bude sto je moguce neodredjenija. U takvom trenutku dusa usamljenog muskarca je prorocanska, kao i dusa onoga koji umire. To se mora spreciti. Dragi moj! Varam te zbog necega lepog, ali tu se nista ne moze uciniti i ja cu ti se oduziti koliko mogu. Ceo taj nastup mora biti tako beznacajan/ Ta beskrajna mogucnost upravo je ono sto je zanimljivo. Ako bi bio u stanju da nesto kaze unapred, onda bih pogresno postupila i ceo nas odnos izgubio bi svoj smisao.

Cudesna prirodo, kako si duboka i zagonetna, ti dajes coveku rec, a meni recitost poljubca. Kontrolisem odusevljenje i ogranicavam ga opreznoscu koje sprecava anticipaciju dogadjaja. Kada tada stvari dovedem dotle da on shvati sta znaci voleti i sta znaci voleti mene, onda ce se nametnuta vernost raspasti kao nepotpuna forma i on ce biti moj. Opija me pomisao da je u mojoj vlasti jedna cista muskost, providna kao more i duboka isto tako, koja ne naslucuje moc reci u mojim rukama. Sada treba da zapocne shvatanje kakva se sila krije u ljubavi. Ko princ koji je iz prasine podignut na ocev presto, treba sada da bude postavljen nad kraljevstvom, koje je njegova domovina. I to ce biti moje delo. Docicu mu u tako varljivom obliku koliko je to uopste moguce, znajuci da usamljeni ljudi vole samo jednom pre nego sto se uljuljkaju u svoju samocu kao u san bez snova uzivajuci u sigurnosti tmine dok im se telo odmara. Da li je to ljubav, ceznja, nada, bojazan, kao sto je srce crvene boje? Nista od svega toga. On se cudi, on je iznenadjen - ne zbog mene, to znaci pruziti mu premalo; on se ne cudi samom sebi, nego u samom sebi, on se preobrazava u samog sebe. Taj trenutak zahteva tisinu, zato ne treba da mu smetaju nikakve refleksije, da ga prekida nikakva buka strasti. Izgleda kao da sam odsutna, a ipak, moje prisustvo uslov je tog njegovog trajnog cudjenja.

Dozivljavam s njim radjanje njegove ljubavi. Kada cak vidljivo sedim pored njega, ja sam gotovo nevidljivo prisutna. Ja sam postala povod koji ga pokrece. Ja nisam eroticna, to bi ga samo probudilo, ja sam savitljiva, gibka, bezlicna, gotovo neko dusevno stanje. Ako ne znamo od ljubavi da ucinimo apsolutno, u odnosu na sto se svako zbivanje gubi u nistavilu, onda se nikada ne trebamo odvaziti na ljubav. U tom pogledu usamljenog muskarca, nema sta da se prica; ako ima, onda se mozda isplati saslusati ga, ali svakako ne  zavoleti ga. Ja licno ne trazim pricice, istinu govoreci imam ih dosta; ja trazim neposrednost. Vecno u ljubavi je to sto se obe individualnosti radjaju jedna za drugu tek u tom trenutku. Moja opreznost laskala je njegovom ponosu i tajanstvenosti, vezavsi njegovu paznju. Moglo bi, naravno, izgledati da sam tu otkrila vec suvise eroticnog obrazovanja. Ne plasim se da sama sebi protivrecim, ako on sam to ne primeti, positicicu cu svoj cilj. Zivot usamljenog muskarca prebogat je da bude bez protivrecnosti cineci je neophodnom. On je ponosan i ujedno nema nikakvu predstavu o neogranicenoj moci reci koja stvara erotiku iz samo jedne insinuacije.

Videvsi vlast koju je osvojio nada mnom i mojim pokretima, shvatice vecnu snagu ljubavi. Glupost je verovati da vernost spaja; ja zelim njega da imam samo u njegovoj slobodi. Sto je vece bogastvo snage u njemu, utoliko ce biti zanimljivije za mene. Prvi rat je oslobodilacki i on je igra; drugi rat je osvajacki i on se vodi na zivot i smrt. Ja bih rekla da je potrebno nesto vise od postenja da bi se voleo takav muskarac. I to vise ja imam. - To je laznost. Ja jesam jedna od malobrojnih zena koja to moze uciniti, on je jedan od malobrojnih muskaraca koji je za to prikladan; zar onda nismo stvoreni jedno za drugo? Moram uzbuditi njegovu dusu, moram je uznemiriti u svakom pogledu, ali ne na parce i udarima vetra, nego u celini. On mora osetiti beskrajnost, mora iskusiti sta je coveku najblize. On to ne mora otkriti na putu misli, koji je za njega stranputica, nego u mashti, koja je istinsko sredstvo opstenja medju nama. U njegovoj pozadini mora se nalaziti duboka noc puna straha iz koje izbija svet ljubavi. Razumeti se u trenutku nije nimalo laka stvar; trenutak je sve, i u trenuku ja cu mu biti sve.