Dodje mi tako ponekad da se skupim kao klupko vune, da me u krilo stavis i nista ne pitas, samo da me drzis tako kao starica klupko, da me motas po rukama i ne pokusavas da otpetljas, da me osecas i jednostavno pustis da otcutim dobru partiju tuge bas tu, u tvom krilu.

Dodje mi tako ponekad da se obmotam oko tebe, da te jednostavno zagrlim iza ledja i naslonim glavu na tvoje lopatice , da slusam kako dises, da me smiri tvoje ritmicno disanje, da me uljuljka kao majka cedo, da tako ostanem citavu malu vecnost i osecam tvoju toplinu, tvoju kozu, a onda samo blago da nagnes glavu unazad i naslonis mi se na teme, nasmesis se i pomislis kako ti je drago da sam tu. A ja cu cuti tu misao.

Dodje mi tako ponekad da kleknem dok u fotelji odmaras i stavim ti glavu na kolena, da, da mi mazis kosu kao vernu macku koja bi zadovoljno podmetala glavu i trazila jos.Da ti obgrlim noge i poljubim kosti, da odspavam jedan san bas tu, na tvojim kolenima, a onda se probudim, podignem glavu i ponudim tvojim usnama moje snene oci, tuzne i duboke, da uronis u dubinu kao u more i izronis zvezdu koja bi napokon vratila sjaj mojim ocima.

Dodje mi tako ponekad da jednostavno pozelim da sam pored tebe gde god da si, s kim god da si, da samo budem tu, a ti da osetis sigurnost i ispunjenost mojim postojanjem u tvojoj blizini, da posegnes za mojom rukom, prineses je usnama i utisnes zauvek ispunjenje jedne zelje bas u onom delu zgloba koji gejse koriste za zavodjenje, bas tamo gde puls najace bije, bas tamo gde se kap uljanog parfema nanosi i onda lagano isparava u pravcu tvoga cula mirisa koje postane opijeno i tako ovisno o tom mirisu.

Dodje mi tako ponekad da stojim satima na nekoj autobuskoj stanici i cekam autobus koji vozi samo jedan pravac obelezen tvojim osmehom i onim divnim pametnim, opreznim, pronicljivim tamnim ocima u kojima sam se izgubila one noci i zarobila se u zenici bez ikakve ideje gde je izlaz. Samo kruzim...a onda zazmuris i ja ti cuvam  snove...