Još jedno lepo jutro. Pijem kafu i slušam radio program, jako volim te jutarnje radio emisije. Duhoviti voditelji koji govore o svemu, daju nam dovoljno informacija za početak dana, ali ne i previše,a muzika je upravo kakva treba da bude, u mom svetu, u momentima buđenja, strane pop i, blago, rock pesmice.

I sad nešto mislim, rekla sam Vam, ‚‚daju nam dovoljno informacija za početak dana". A šta to znači? Kolika je temperatura, gde je gužva u gradu itd. To su, barem što se mene tiče, neophodne jutarnje informacije. Ali jesu li? U stvari, važne su, svakako. Ipak mora li mi ih neko reći, ili se ja mogu malo uključiti u to da sam budna i živa i sve to saznati sama. Npr, vrlo mi je bitno da znam temperaturu, a ja lepo izađem na terasu, udahnem malo jutarnjeg svežeg vazduha i ocenim kako treba da se obučem, jer zbog tog problema me i zanima kolika je temperatura. Prilično jednostavan proces, mogla bih probati, da...

Onda, što se tiče gužve u gradu, shvatila sam da je to, barem ujutru, potpuno nepotrebna informacija. Npr, pre godinu dana, živela sam u jednom perifernom delu grada, i da bih stigla na posao, morala sam da prođem gradskim saobraćajnicama koje su i deo autoputa, tako da je uvek gužva, pogotovo ujutru. Sad, ponekad se desi da se neki kamion zaglavi u nezgodno niskom tunelu, kojim se mora proći, nakon čega, ionako spora kolona automobila napravi ‚‚čep", onda se pozove policija,pa dok oni stignu, pa dok se vidi kako će se pomoći kamiondžiji... i to traje i traje. E, ali večer pre toga, ja sam, kao i svaku večer, navila sat u određeno vreme, jer kako mogu da znam da će se ovaj ujutru zaglaviti u tunelu. Tog jutra sam ustala u određeno vreme, određeno vreme mi treba da se spremim za posao, u određeno vreme izlazim iz stana i u određeno vreme nailazi vozilo gradskog prevoza kojim idem na posao. Pitam se sad ja, ako baš i čujem, spremajući se, da je zastoj na tom mom putu za posao, šta meni to znači? Hoću li krenuti ranije? Ne, jer pošto sam ustala u ono svoje određeno vreme, ono vuče za sobom i ostala potrebna određena vremena, i onda šta?! Pa, ništa! Osim što sam se unapred iznervirala zbog kašnjenja na posao, do kojeg, s druge strane, možda neće ni doći jer dok ja stignem do dela puta gde je gužva, moguće je da se gužva i raščisti. Znači, informacijom koju sam dobila, nisam zaista ništa dobila osim stresa zbog stvari na koju ne mogu uticati ni u kom pogledu, a kojoj možda neću ni biti svedok.

I što Vam ovo sve pričam? Bez nekog posebnog razloga, nego eto mislim o tome koliko tako neke nepotrebne informacije koje čujemo od nekih nepoznatih ljudi koji govore iz neke kutije, utiču na naš život odnosno raspoloženje.

U mojoj kući postoji pravilo negledanja televizije, isključili smo sve kablove, antenu izbacili na terasu, odbili priključak za kablovsku i tako onesposobili televizor i ukinuli svaku mogućnost da neko prekrši pravilo. I hvalimo se mi tako da se posle prve apstinencijalne krize, čovek navikne pa ti čak ide i na živce, kad dođeš u goste i taj tvoj domaćin ostavi televiziju upaljenu. Ja, lično, uvek navedem primer moje pasije prema kriminalističkim serijama, koje sam gledala svakodnevno, i kako otkad nema televizije, i ne gubim vreme na to, više i čitam i pišem. To je stvarno istina. Ali još jedan fenomen se dogodio malo posle ukidanja televizije, a taj je da smo vrlo brzo otkrili radio stanicu po našoj meri, i slušamo je opsednuto, po ceo dan, sve emisije, a uveli smo i ADSL, odnosno brz i efikasan Internet.

Pomalo smo licemerni, jel' da?! Ali ne sudite nam prestrogo. Pokušaj, makar i neuspeo, je neki trud. Moje lično mišljenje je da nije bitno koju ste kutiju bacili, jer naći ćete joj već adekvatnu zamenu, ali bi bilo dobro da se, u tom vremenu što ga provodite u kutiji, barem jednom zapitate od čega se to skrivate tu.