«Pa vi još uvek delite čovečanstvo na narode? Zar vas to nije prošlo?» Nisam delio ja. Čovečanstvo se deli samo.
Mika Antić, ''Hodajući na rukama''

Da, postoje razne podele po kojima se čovečanstvo deli. Deli se na narode i na religije, deli se po boji kože, a i kose. Zatim se deli na siromašne i bogate, na moćne, uticajne i one beznačajne. Deli se istorijski, geografski, biološki... Dve najbrojnije grupe dobiju se kad se čovečanstvo podeli na polove. Naravno, mislim na ženski i muški pol, a ne na severni i južni ;) I ljudi uglavnom misle da je to najrelevantnija podela. Razlike su evidentne... očigledne... u većini slučajeva ;) Ali neću ovog puta o tome, muško-ženske odnose ostavljam po strani.

Htela sam ovog puta da ja podelim čovečanstvo. Na dve grupe. Na pametne i mudre ljude koji znaju znanje i šta treba da rade. I na budale, na one koji uvek na neki način bivaju iskorišćeni. Verujem da polovina ljudi na svetu spada u one koji iskorišćavaju onu drugu polovinu. I tu ne igra nikakvu ulogu ni nacija ni religija ni boja kože ni pol.

I lako je danas promeniti veru. Državljanstvo takođe. Malo je teže promeniti pol, ali izvodljivo je. O boji kose i da ne govorim. Ali kako promeniti sebe, pa iz grupe iskorišćavanih preći u ovu drugu, grupu - onih koji iskorišćavaju? Jer, meni je već dosadilo da budem budala. Da visim na čiviluku dok se neko ne seti da me skine. Da svako drugi bude važniji od mene. Da uvek druge ljude i njihove želje i potrebe stavljam ispred svojih. Dosadilo mi da me koristi ko kad i kako hoće. Hoću i ja da malo lupim pesnicom o sto i da kažem –  ''Alo bwe dosta je bilo, valjda se i ja nešto pitam!''