Igrajući neku tupavu igricu u kojoj je cilj, uklopiti prave loptice na pravo mesto jasno sam shvatila šta je ženska nesreća i šta je to od čega bežim.
Žene upadaju u zamku da veruju da im je život neostvaren i propao ako do nekih godina starosti ne nađu veliku pravu ljubav. Zbog toga prave tri vrste grešaka:
Prva je ta što čekajući ''onog pravog'' ne opaze sve one ljude i prilike od kojih je mogla nastati prava jer veruju da se prava velika ljubav javlja tek tako, jer ne znaju da sve što postoji ima svoj PROCES stvaranja te da se velika ljubav STVARA i neguje.
Druga greška je povezana sa velikom željom da se doživi i svetu pokaže ta velika ljubav, pa često nekim „susretima“, vezama i odnosima daju preveliko značenje, nazivajući ih velikom šta sve ne, i živeći u sopstvenoj iluziji koja kad tad pukne.
Treća vrsta grešaka je povezana vremenskim određenjem – do nekih godina. I kada se približe te neke godine, a sve se mladalačke iluzije rasprše, onda se posebno uloži napor da se stvori nova iluzija, a to se poklopi sa nečijim osećajem dužnosti da ispuni društveno nametnute rodne uloge. Onda dođe venčanje, deca...i jednog dana se svi umore od rodnih uloga, od iluzija, od osećanja promašenosti i „nisam ovo hteo/htela u životu“ i gle svađe, nasilje, razvodi... I onda smo opet na početku...
Srećom, ja samo samo gubim partije na tupavim igricama čekajući „pravu“ kuglicu, za stvaran život ne stvaram iluzije o savršenim bojama koje će baš takve uklopiti u neku moju ovakvu koncepciju.
Napisala moja draga koleginica Milesa i vrlo ljubazno mi dozvolila da objavim!!!
Milesa, baš si me naterala da se zamislim. Mislim da sam ja pre nekih petnaest godina napravila grešku broj dva. Pa kad sam shvatila da sam pogrešila, bilo je kasno, jer već sam bila ulovljena u klopku rodnih uloga (za koje sam se još kao dete zaklinjala da neću ispunjavati... al eto...). Onda sam jednu grešku ispravila drugom i sve bi to bilo u redu kad bi život bio matematika, gde dva minusa daju plus... ali nije, tako da sad ređam minus za minusom i čini mi se da i dan-danas ispaštam što sam tad pogrešila.........
