Priupitamo li građane Srbije zašto je 15. februar državni praznik, dobićemo odgovore kao i u većini drugih slučajeva -
znao sam, al' sam zaboravio;
nisam bio na tom času;
na vrh mi jezika;
pitajte me nešto drugo;
učio sam celu noć ;
i slično. Pritisnuti sve opipljivijom bedom, surovim uslovima za život i borbom za elementarni opstanak ljudi svakako imaju prečih briga. Osim toga, situacija sa obrazovanošću oduvek je ovde bila rđava, na šta svi vlastodršci mogu samo da trljaju ruke - od neuke i neobaveštene raje nema boljih ovaca za šišanje.
On bi ovih dana trebalo da bude u dubokom snu, ali se negde oko Sretenja budi. Dok drugi pomno prate svaki pokret mrmota, mi prema ponašanju našeg mede možemo da procenimo koliko dugo će još trajati zima. Prema narodnom verovanju, 15. februara sreću se zima i leto i ako taj dan bude sunčan, postoji ogromna šansa da će medved, pošto izađe iz rupe, videti svoju senku, uplašiti se nje i vratiti se nazad, u sigurnost toplog brloga. To znači da će zima potrajati još šest nedelja. Danas se sunce sakrilo duboko iza oblaka, izgleda da zima broji sitno i da su ledeni dani na izdisaju. To je već prvi razlog za slavlje.
Pređimo sada na državnički aspekt ovog datuma. Dva važna događaja vezuju se za 15. februar. Pre više od dvesta godina, sredinom februara 1804, u malom mestu Orašcu sastali su se vodeći Srblji i unisonim daštanjem doneli odluku o početku borbe za konačno oslobađanje od gotovo petovekovne turske "ukopacije" (odličan izraz Petra Kočića). Pokazalo se da je to bio nepovratan proces i posle dosta muka i žrtava, Srbija je zvanično postala nezavisna država na Berlinskom kongresu, 1878. godine (zajedno sa Crnom Gorom, što se danas ponekad namerno previđa). Eto i drugog razloga za slavlje - rastosiljali smo se podlih i svirepih zavojevača i upravljanje zemljom prepustili našim ljudima- poštenim, plemenitim, neiskvarenim i nadasve rodoljubivim. Kako onda, tako i sad.
donet je na skupštini u Kragujevcu 15. februara 1835. i bio je podeljen na 11 glava i 142 člana. Tim najvišim pravnim aktom zemlje, prvim u istoriji Srbije, bilo je regulisano sve - od državnih simbola, preko mesta i uloge Državnog saveta do značaja Skupštine i samog kneza u novom ustrojstvu zemlje. Zakonodavnu i izvršnu vlast po ugledu na francusku ustavnu tradiciju delili su knez i Savet. Budući veoma liberalan za to doba, taj je ustav brzo dobio po zasluzi - stavljen je van snage, jer je donešen bez saglasnosti Porte i Rusije. Promenila je Srbija od onda mnogo ustava i zakona, ali se istoričari slažu u jednom - nisu oni bili loši (bilo je i nekih zaista veoma dobrih), nego se nikada nisu dosledno primenjivali. Kako onda, tako i danas.
I treći razlog za slavlje, ne vaskolikog naroda Serbskog, nego samo jedino moj lični razlog, jeste taj što na današnji dan, leta Gospodnjeg 2008. otvorih profil na ovom blog portalu, poznatom kao Blogoye i napisah svoj prvi post. Eto, da se to nije desilo ko zna šta bi sa mnom bilo, gde bih ja danas bila i šta bih radila. Jedno je sigurno - ne bih upoznala ljubav svog života i ne bih bila srećna kao što sam srećna sad. Eto!
znao sam, al' sam zaboravio;
nisam bio na tom času;
na vrh mi jezika;
pitajte me nešto drugo;
učio sam celu noć ;
i slično. Pritisnuti sve opipljivijom bedom, surovim uslovima za život i borbom za elementarni opstanak ljudi svakako imaju prečih briga. Osim toga, situacija sa obrazovanošću oduvek je ovde bila rđava, na šta svi vlastodršci mogu samo da trljaju ruke - od neuke i neobaveštene raje nema boljih ovaca za šišanje.
No, pre svega, zamislimo jednog prosečnog srpskog međeda.
On bi ovih dana trebalo da bude u dubokom snu, ali se negde oko Sretenja budi. Dok drugi pomno prate svaki pokret mrmota, mi prema ponašanju našeg mede možemo da procenimo koliko dugo će još trajati zima. Prema narodnom verovanju, 15. februara sreću se zima i leto i ako taj dan bude sunčan, postoji ogromna šansa da će medved, pošto izađe iz rupe, videti svoju senku, uplašiti se nje i vratiti se nazad, u sigurnost toplog brloga. To znači da će zima potrajati još šest nedelja. Danas se sunce sakrilo duboko iza oblaka, izgleda da zima broji sitno i da su ledeni dani na izdisaju. To je već prvi razlog za slavlje.
Pređimo sada na državnički aspekt ovog datuma. Dva važna događaja vezuju se za 15. februar. Pre više od dvesta godina, sredinom februara 1804, u malom mestu Orašcu sastali su se vodeći Srblji i unisonim daštanjem doneli odluku o početku borbe za konačno oslobađanje od gotovo petovekovne turske "ukopacije" (odličan izraz Petra Kočića). Pokazalo se da je to bio nepovratan proces i posle dosta muka i žrtava, Srbija je zvanično postala nezavisna država na Berlinskom kongresu, 1878. godine (zajedno sa Crnom Gorom, što se danas ponekad namerno previđa). Eto i drugog razloga za slavlje - rastosiljali smo se podlih i svirepih zavojevača i upravljanje zemljom prepustili našim ljudima- poštenim, plemenitim, neiskvarenim i nadasve rodoljubivim. Kako onda, tako i sad.
Prvi srpski ustav, poznatiji kao Sretenjski,
donet je na skupštini u Kragujevcu 15. februara 1835. i bio je podeljen na 11 glava i 142 člana. Tim najvišim pravnim aktom zemlje, prvim u istoriji Srbije, bilo je regulisano sve - od državnih simbola, preko mesta i uloge Državnog saveta do značaja Skupštine i samog kneza u novom ustrojstvu zemlje. Zakonodavnu i izvršnu vlast po ugledu na francusku ustavnu tradiciju delili su knez i Savet. Budući veoma liberalan za to doba, taj je ustav brzo dobio po zasluzi - stavljen je van snage, jer je donešen bez saglasnosti Porte i Rusije. Promenila je Srbija od onda mnogo ustava i zakona, ali se istoričari slažu u jednom - nisu oni bili loši (bilo je i nekih zaista veoma dobrih), nego se nikada nisu dosledno primenjivali. Kako onda, tako i danas.
I treći razlog za slavlje, ne vaskolikog naroda Serbskog, nego samo jedino moj lični razlog, jeste taj što na današnji dan, leta Gospodnjeg 2008. otvorih profil na ovom blog portalu, poznatom kao Blogoye i napisah svoj prvi post. Eto, da se to nije desilo ko zna šta bi sa mnom bilo, gde bih ja danas bila i šta bih radila. Jedno je sigurno - ne bih upoznala ljubav svog života i ne bih bila srećna kao što sam srećna sad. Eto!
Deo teksta preuzet je sa portala "Marginalac".
