«Negde u meni je kvar, i mrak što me gricka k'o miš...
I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kad je pomeriš...»

Dve godine nisam išla kod lekara (ne računajući zubara i ginekologa ;)) Sve se promenilo. Konačno su se modernizovali. Ispred ordinacije sedi medicinski brat, za kompjuterom. Fin, ljubazan, lep i mlad :D Doktorica je ista, ona stara. Htela je da mi da injekcije. Rekla sam joj da neću. Daj ti meni nešto da popijem, jer ja ti na te injekcije dolaziti neću. To je smaranje. I tako. Pijem lekove. Nema veze, nije ništa strašno. Boli me samo kad dišem.
 
Društvo mi pravi dr Milan Bakovljev. Dosadan jedan čovek. Samo priča o nastavi, ocenjivanju, principima, udžbenicima – didaktici uopšte. I na more je sa mnom išao. Za deset dana nije ni provirio napolje iz kofera na čijem sam ga dnu ostavila. Kad bolje razmislim bolje da sam ga na dnu mora ostavila ;)

Ispitni rok počinje za sedam dana, a ja sam učila – ništa! Celo leto je prošlo, nemam pojma u šta sam ga utrošila. Jbg. Totalno sam down. Smaram sebe i druge. Hitno mi je potreban jedan dobar ... shoping :)))