Kako da podelim san
kao što se deli muzika
ili miris cveća?
Kako da podelim osećaj,
koji nema reči,
kao što se dele
boje duge?
Kako da podelim tišinu
kao što se deli
dan od noći?
Kako da podelim trenutak
ispunjen srećom
u prazne vremenske prostore?
Komentari:
raširi ruke
jullie, raširila
)
e sad stisni
Dakkalvar, evo stisla
Pojma nemam kako pravo da ti kazem
U tome i jeste muka, yin.
jesi li ti uvatila nesto ili stiskas sama sebe?
Jeste.
Izmenio yin dana 24/12/2006 u 15:23Dakkalvar, ma ne samu sebe, ih. Uhvatila, ali je stiskanje sa zadrškom
)
Podelila si sa nama taj san, i osećaj sreće, hvala...
sonatice, samim tim je već lakše
samo se osmehni i pogledaj oko sebe
smešim se i gledam nemiri, a praznine se javljaju
Тренутак се не дели.
Он, постане, буде, траје и прође.
Тренутке не можеш ставити у просторе времена.
Они се стављају у просторе сећања.
А кад их фотографишеш, онда
имаш и меморијске кључеве
тих тренутака.
Сетиш се гледајући их
мириса, укуса, температуре, боја...свега
Ja ništa ne delim... Ni muziku, ni mirise, ni snove...
Čuvam ih cele, da se duže pamte...
I poklanjam sve, ne deleći ništa.
Bez ostatka.
nikada nećeš prazninu svekoliko popuniti, a nikada ne smeš prestati da je popunjavaš
Tay, postoji nešto što ne može da se fotografiše. Iz trenutaka o kojima pričamo. A znam da misliš da fotografije asociraju na to što pominjem.
Bibo, lepo bi bilo ispuniti "prazne" periode srećom koja se povremeno oseti. Kao kad bi se bol obojio radošću. Nikako nisam mislila na neko skrnavljenje.
Da nemiri, i sasvim si u pravu.
