U razbijanju svakodnevice koja utire put navike, lutam stranputicama grešeći često, u strahu da ne ostanem u zamci zablude nametnutih pravila. Uskovitlanim mislima obilazim mesta svojih maštanja, nestvarno obojena muzikom mojih snova. Poneta tajnom skriveno zamišljene lepote življenja, u sukobljavanju sa istinom, razotkrivam svoje slabosti i svoj neodgovarajući otpor nepravdama. I idem dalje... https://www.blogoye.me/lady/ sr Fri, 04 Sep 2026 16:23:48 +0200 BlogOye!  Tako je lepo videti te opet... Fri, 23 Sep 2022 22:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/110050/ čovek na cvet naidje... Fri, 14 Sep 2012 23:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/97014/ E, konačno je došla ova 2011., dugo čekana. Čista je, sveža,okićena injem. Prevalismo  prvu dekadu milenijuma i ova 11 je simbolična.Po broju moja! Svakave poruke i dobre vibracije nosi u sebi. Neka vam je sa srećom. U zdravlje! Sat, 01 Jan 2011 13:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/84664/ Zahvaljujem svima koji su mi slali chain-junk mailove i postove. Jer, zahvaljujući vasoj dobroti : 1. Server se srušio već 172 puta, a i iz sedišta firme su mi već 23 puta poručili da ako ovako nastavim da mogu Ugovorom o radu obrisati cipele. 2. Nagomilao sam otprilike 3000 godina nesreće i umro dosad već 67 puta zbog raznoraznih pisama koje nisam prosleđivao. 3. Kad izlazim iz dučana ne gledam nikoga jer me strah da me ne odvedu u neki nepoznati hotel, drogiraju i izvade mi bubreg da bi ga prodali na crnom tržištu organa. 4. Sirota devojcica Amy Bruce iz Kambodže dobila je moju godišnju zaradu koju joj je isplatio Microsoft za svaki poslani mail. Ona je naime bila u bolnici 7000 puta u zadnjih nekoliko godina, a od 1995. ima uvek 8 godina? 5. Moje ime kruži svemirom na platinastoj ploci jer sam ga morao upisati kraj ostalih 2 milijarde barem 25 puta dosad. 6. Saznao sam recept za večnu ljubav i sreću : dovoljno je prosleđivati mailove na sve moguće adrese u roku 3 sekunde od prijema, pritom se českati levom rukom po ledjima skakućući funky chicken oko Renoa 4 suprotno od kazaljke na satu. 7. Jos uvek čekam da mi nepoznati bogataš iz Boukistana prebaci milijardu boukistanskih zlatnika i Nokiu koju sam zaradio saljuci mail u Ericsson. 8. Spasio sam bar 2 endemske ugrožene vrste kratkorepih beloruskih veverica. 9. Procitao sam svih 25 tomova sabranih djela Dalaj-Lame i skupio 4690 godina mira i blagostanja. VAŽNO: ako ovaj mail ne prosledite u sledećih 20 sekundi na barem 850 email adresa, svemirski dinosaur ce doći i pojesti vas i vašu porodicu zajedno s malom Amy Bruce koja je, avaj, opet u bolnici.. Sat, 27 Jun 2009 03:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/65905/ Nekada se jednostavno odlučiš da sve radiš u tišini. Razlog je prost. Manje komplikacija i rezultat je bolji, a zadovoljstvo je veće. To su životne finese gde se čovek prebacuje sa jednog na drugi kolosek, da sebi život učini bolji, lepši ili podnošljiviji. Menja navike. Obično zbog drugih. Što manje ljudi zna, ono što ne treba da je njihova briga, to bolje. Odjednom se onda, u toj dotle nepoznatoj tišini, otvori prostor neslućenih razmera i vidici sjajnih mogućnosti. Treba samo da se prilagodimo. I sve može... Wed, 27 May 2009 03:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/64403/ Raširilo se ovo proleće poput bakinog razvučenog   testa na stolu i širi se toliko da sve visi okolo, a ja   nekako zbunjena i iznenađena, tom već pomalo   zaboravljenom pojavom, između lakta i šake   namotavam onaj višak, deblji i tegljiviji, što   se slobodno spušta prema podu i pokazuje neke   znake svojeglavosti, koju baš i nije lako obuzdati.   Da ne bi dodirnulo pod sve brže jurim oko stola   i motam, motam, stvarajući klupko na ruci   i sa osećajem vrtoglavice prema levoj strani   pratim putanju nadolazećeg testa. Zaustavlja    me miris bašte skupljene u naramak cvetova,   protivteži sećanju na bakine pite. Fri, 22 May 2009 03:55:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/64222/ Chidi Okoye * Као чудни тропски цветови који се одржавају испаравањем сопственог лишћа, тако и наше жеље могу да никну ниоткуда. Неочекивано. Није им потребно семе. Ни сунце. Само машта,зрно лудости и довољно храбрости да сањамо отворених очију. Живимо живот који смо принуђени да проживимо, али упоредо са њим, стварамо свој свет. Посебан. У који се повремено склањамо од баналности и површности. Да постоји фонтана жеља у коју преко леђа могу убацити новчић, данас бих пожелела најмање две жеље. Овако, моје маштарије лете,  док их овај луди ветар разноси на све стране. Кад боље размислим, живети живот у сновима и живети живот својих снова су две подједнако вредне истине. За које се вреди борити. До краја. (преузето са интернета ,аутор непознат,али лепо збори) Mon, 04 May 2009 15:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/63440/ Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se gasi; izbrisati je da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje i ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mijesaju utvara i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, a ni cistog zivota. á Uspomene i sjecanje me najvise jebu. Da nije njih, poslije ovih 12 godina provedenih ovdje, bio bih pravi Amerikanac. Bio bih glup, radio bih od jutra do mraka, jeo hamburgere, gledao televiziju i stedio pare da, jednom kad napunim (ako napunim) 70, odem na put oko svijeta. á Dobio sam novi broj telefona. Jebe me i taj broj pa sam pozurio da ga javim staroj raji sirom svijeta. Novi broj za staru raju. Sjetio sam se poslije da me niko nije zvao ni na stari, pa sam zakljucio da bi bilo najbolje da im svima kazem da ih vise necu zvat sa onog starog broja nego sa novog. Jebe me i ta odluka, i stara raja, a jebe me i to sto nemam nove raje, pa njima ne moram javljat ovaj broj. Ima u svakom zlu i malo dobra. Sve mi smeta. Jebe me sto mi je zena, kako je starija, sve slicnija svojoj mami. á Jebe me sto mi djeca nece u Bosnu. Kazu radije bi na Havaje, dosadno im u Sarajevu. Eto, jebe me i Bosna, i Sarajevo, i prije i sad. Jebu me i Havaji, jer se i meni jebe za Havaje. á Bio sam u Bosni, do sad, osam puta. Potrosio silne pare i jebe me i to jer sam mogao mirno zivjeti bez duga na kreditnim karticama, pa me sad jebe i dug. Jebe me i to sto mi nije zao para, a kad mi nije zao, vidim da cu jos dugo ostati samo skoro Amerikanac. á Jebe me i naglasak, pa kad god progovorim, uvijek me neko pita odakle sam. Zato najradije sutim. Jebe se njih odakle sam ja. á Vrucina na Floridi i uragani me pravo jebu i zato tamo i ne idem. Na odmore ne idem vec godinama. Od kad su zabranili pusenje u restoranima, jedem samo kuci. Jebe me sto ne mogu pusiti gdje ja hocu, a jebu me i cigare od kojih sve teze disem. Jebe me americka unutrasnja i vanjska politika. Jebu me americki predsednik i svi oko njega i do njega. Jebu me visoki porezi, skup benzin i slab odnos dolara prema euru. á Jebu me crnci, Spanci, Meksikanci, Kubanci, njihov jezik, njihova muzika. Jebe me i to sto vise ne mogu slusati ni nasu muziku. Jebe me americka televizija, americki filmovi, a jebu me i nasi novi filmovi koji su svi kao, ono, poucni. Kad mi je tesko i kad mi se skupi, idem trosit pare - kupovat. Tako se ovde prazni. Jebe me to sto ne znam drugaciji nacin da se ispraznim, osim da kupujem. á Jebe me sto vise ne pisem i sto nemam motiva. Jebe me sto osjecam da sam postao glup i sto mislim da prije nisam bio. Mozda me to najvise jebe. á Svoj stav vise nemam. Izvlacim iz sjecanja ono sto mi odgovara pa pravim neke teze i zakljucke. á Jebe me rat u Bosni. Jebu me price iz tog rata. Jebu me Srbi, Hrvati i Muslimani, oni sadasnji i prosli. Jebu me price o herojima, lopovima i politicarima iz tog rata. Jebe me rat, a sad me jebe i mir. Jebe me sto nista nije kao prije, sto ni ja nisam kao prije, sto mi nismo kao prije i jebe me to nije. á Buducnost, sadasnjost i proslost me opako jebu. Gdje cu biti za godinu ili 5, pojma nemam. Jebe me sto ne znam gdje bi. Jebe me sto mi se ne ide nazad u Bosnu i sto mi se ovde ne ostaje. Jebu me obziri prema sebi i prema drugima. Sadasnjost me razvaljuje, pomijesana sa prosloscu, a ova buducnost ceka iza coska da prevagne. á Prije neki dan sam uselio u novu kucu. Na silu priveo dvojicu da mi u lice kazu kako im se kuca svidja. U novoj kuci imam i novi broj telefona. Dosad me jos niko nije zvao, ali sigurno hoce. Nemaju ljudi vremena i para. Zovu me oni kojima broj nisam ni javio. Kazu: ovo je vas sretan dan, hocete li novu kreditnu karticu? Kako samo znaju moj broj, a nisam im javio? Jebu me ovi sto sve znaju, pa i telefone. Jebe me tehnika. Novi tv ne kupujem. Koristim ovaj star 10 godina. Sumnjam da sad svaki u sebi ima kameru. á Jebe me spijuniranje svega sto se krece i zivi, a tek da misli... Doduse jebu me i veliki racuni za telefon. To dok sam svima javio. Poslije opet izgube ljudi broj kad ga zapisu na komadic papira. á Jebe me i to sto svakom Amerikancu moram objasnjavati da su kod nas bolnice i skole bile besplatne i da su nam komarci k'o njihovi, a ne veliki ko rode. Jebe me sto mi ne vjeruju kad im pricam o uspomenama. Toliko su lijepe da je u njih i tesko povjerovati. á Jebe me i to sto me zovu dijaspora ili dijareja i dijaliza, ne znam vise ni sam. Jebe me nesvjesna laz i svjesna istina. Jebu me bivsi gradjani i sadasnji papci. Jebu me njihove zivotne price i istorije. Jebe me prostor bivse Jugoslavije sa kojih su ti dosli. Jebu me i zemlje koje su nastale na tom prostoru. á Jebe me i ujedinjena Evropa. Jebe me Njemacka bez marke i Italija bez lire i Ponte Rosa. Jebu me i Rumunija i Bugarska koje su tu u Evropi. Jebe me Prag sa svim nasim izbjeglicama u njemu. Jebe me sto Madjarska i dalje nema mora. á Fudbal vise ne znam gledati. Jebe me dosadni NBA i glupi bezbol, gdje neki guzati ljudi mlate toljagama po jadnoj lopti. á Jebu me i auto dileri u bijelim kosuljama i sa velikim znojnim flekama ispod pazuha. Americko skolstvo me pravo jebe sa djecom koja uce 6 predmeta cijelu godinu, od kojih cak tri biraju po zelji. á To sto je Zenica imala 3 pozorista i 30 dimnjaka me pravo jebe, jer u Orlandu koji ima 3 miliona stanovnika nema pozorista, a kladim se u milion dolara da na ulici nikad niko nije cuo za covjeka, recimo, koji se zove Gabrijel Garsija Markes. á Jebu me i americki homlesi, koje tinejdjeri ubijaju svakodnevno k'o kerove po ulici. Jebe me i americko pravosudje, gdje ima prava samo onoliko koliko ima para. Jebe me i to sto me stalno pozivaju u porotu, jer nemaju nikog ili gotovo nikog ko nije bio osudjivan, pa ih se jebe sto i ne govorim engleski. á Jebe me sto nema Boema. Jebu me i rap i djez i bluz. Narkomani svih vrsta me pravo jebu. á Jebu me i njihovi doktori, koji ce ti do kraja zivota drzat' gips na slomljenoj ruci, samo da bi ti naplacivali slijedecih 100 godina. Jebe me americki lazni moral i sto k'o covjek ne mogu vidjet' zenske gole sise na televiziji. Jebe me sto moram stalno gledati kako neki pilama sijeku drugima glave. Jebe me ta pila i te sise. Svjedno je. á Jebe me mafija jer je vise nema. Sad su to bankari i poslovni ljudi sa laptopima u ruci, a ne sa pistoljima. Jeb'o Ameriku bez mafije. Jebu me izbjeglice svih boja i vrsta. Jebe me njihova nada i prica o Americikao zemlji gdje mozes uspjeti. á Rasizam me pravo jebe. Mrzim sve boje ljudi - od crnih do bijelih. Ja sam pravi bosanski rasista. Dedo mi je takodje bio rasista. Rasizam je nasljedan, a i to me jebe. Jebe me prica o nasim kamiondzijama sto mlate lovu i pisaju u boce od Gatorada. Jebe me i prica o jednom nasem sto je bez prekida radio 72 sata pa onda pao u nesvijest. á Jebu me ovi nasi sto hodaju u trenerkama i sto voze Fordove Mustange. Jebu me i njihovi roditelji, sto ih ovdje obilaze iz Bosne i imaju vize na 6 mjeseci, a svi se vrate nakon mjesec ili 2. á Jebu me bosanska djeca sto izmedju sebe pricaju engleski, bez akcenta. á To sto sam ja volio Selimovica me pravo jebe kao i to sto znam napamet puno toga sto je on napisao. Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se gasi; izbrisati je da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje i ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mijesaju utvara i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, a ni cistog zivota. á Dave se i osporavaju neprestano. á Sadik Kobic, Microbiologist principal á kobics@dhw.idaho.gov Sun, 26 Apr 2009 21:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/63111/ Ускрс је увек био обавијен посебним велом радости. Првенствено зато што је све било везано за зеку, а не за неког брадатог, па и помало страшног човека у црвеном оделу. Божић се славио свечано, а Ускрс весело. Сваке године бих у другом углу собе направила гнездо од свеже набране траве и жељно исшчекивала поклоне.Неколико дана пред Ускрс бих се  посебно трудила да будем добра, не би ли зека за то чуо и обрадовао ме, баш по мојим жељама. По правилу је и било тако. Гнездо пуно шаренхих играчака, бонбоница и чоколада. Али једна година је била посебна. Наравно, да чим бих се пробудила, још буновна бих трупкала према гнезду да видим остварење својих жеља. Те године, онако, још издалека учинило ми се да је гнездо празно. То су моментки када срце од страха поскочи, па застане, очи се разрогаче, а уста осуше. Све у једном моменту. Трену разочарања. Направила сам корак ближе да се уверим у неверицу и потпуно остала без даха. Сасвим ушушукан у траву, са полегнутим ушима и округлим црвеним очима, вирио је мали, прави зека.  Не знам ко је од нас двоје више био забезекнут или препаднут али је то био моменат који оставио успомену на срце преплављено радошћу и срећом. Узела сам га у руке, а он није бежао. Није се ни опирао. Шћућурио се на мојим недрима и малим рукама, као да је одувек био ту. Тако смо ми почели наш заједнички живот, пун дивних тренутака, који је трајао неколико година. Мој Мишко и ја.     Sun, 19 Apr 2009 09:39:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/62690/ * Ovo veče je moje i mogu sa nijm šta hoću. I misli su moje i to je jedino što mi niko ne može oduzeti. Zato sam se zagledala u mesec i pružila ruke. Dodirnuvši njegovu toplinu saznala sam da mogu sve što hoću. Dobar je to osećaj. * Tako volim noći punog meseca. * Thu, 09 Apr 2009 22:38:00 +0200 https://www.blogoye.me/lady/62068/ Postoji tišina koju razbijem rečima. Postoji tišina koju probijem pogledom. Postoji tišina koju ućutkam mislima. Postoji tišina koju ugrejem dlanovima. Postoji tišina koju slušam, koju privijem na nedra i ona kojoj se predam... Fri, 27 Mar 2009 17:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/61116/ *** *** *** *** ****** А све је почело овако.Надом. ***** Mon, 23 Mar 2009 21:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/60916/ Zima je svečano godišnje doba. Raskošna, kao mlada. Sva u belom. Jednostavna i elegantna. Graciozna i valovita, kao mesta gde se dodirju obline planina sa obroncima neba koje se na njih spušta. U vreme praznika bude i gizdava, našarana i ukrašena. Svetleća i bučna. A onda opet utone u svoje mirno obličje. Ali je lepa samo dok joj je vreme. Nije dobro kada zima, već odmakla, kao starica, uvuče svoje bele vlasi u proleće i ne da mu da se probudi. Guši ga i stiska, a ono neobuzadnom, nesmotrenom i neiskusnom mladošću srlja svojim pupoljcima u ledene prste dame u belom. Zato bi sada trebalo da ode i sačeka mirno, ponovo, svoje vreme... jer sada je vreme za proleće.     Mon, 23 Mar 2009 07:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/60844/ Iza visokog belog zida, gde više nema ni skijaša, ni šetača, pojavljuju se vrhovi jela uobličenih u najlepša vajarska dela, koja je ruka nepoznatog umetnika napravila. Šire se toliko slobodno da posmatrač postaje deo beskrajne linije gde se spajaju nebo i vrleti. Pogledom se ulazi u neki drugi  svet daleko od gradske vreve i haosa. Najviši vrh, kao piramida, belinom para nebesko plavetnilo.Čini se da ih dlan može dotaći. Zato čovek i pruža ruke prema toj nestvarnoj lepoti, savršenoj harmoniji. Atmosfera je posebna. Spokoj i mir obuzimaju dušu koja dospe do vrha. Nije to  neka planinarska vratolomija. To je mali pomak od uobičajenog puta. Možda samo iskorak. Tamo gde se diše vazduh slobode, gde se duša pusti da se izjuri po obroncima, gde sve miriši na bakinu uštirkanu belu posteljinu i gde je čovek na zemlji deo neba. Sat, 21 Mar 2009 23:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/60762/ Волим боје и мирис марта. Волим срећу и тугу којом је испуњен. Волим то мешање зиме и пролећа, тај ветар који хладним и топлим прстима завлачи своја осећања у моју косу и вијори њом као својом, тамо крај Дунава. Волим сунце које почиње да се шепури и  широким златним велом просипа топлину, у зимским вечерима  обећаних бајки, о цвећу и пролећу. Волим мартовске ноћи пуне звезда и сјаја. Наговештаје буђења. Моји мартови су пуни љубави, смрти, бомбардовања, рођендана, надања и страховања, пуни светлости и страсти, радости и бола. Испратих маму једнога марта, а неког другог, дочеках своје најдраже. Дадох љубав и добих срећу. Свега има и све је то некако испреплетено у клупче живота које као да се сабило у тај месец и из њега се даље шири целом годином...   Fri, 06 Mar 2009 23:43:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/59675/ * Ne volim muziku na blogovima, automatski postavljenu, iako su to pažljivo odabrane, lepe melodije koje mi se obično dopadaju. Više volim mogućnost da muziku uključim kada ja to želim. Zato što volim zvuk kojim reči sviraju. * Thu, 05 Mar 2009 20:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/59598/ nebeska ruža * Ljudi se nekad zapute, zaokupljeni mislima, nekim dogadjajem ili osobom, tako da ni ne primete da su svoju sreću zapostavili, idući stranputicom. Da bi je vratili moraju otići na mesto gde je zaboravljena i odatle krenuti  u drugom pravcu. * Sat, 28 Feb 2009 12:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/59281/ Нисам знала ни да намерава да оде, нити да је отишао. Само сам једног празничног дана, после прославе нове године добила честитику. Електронском поштом. Од тада свако вече, касно, због временске разлике отварам сандуче и са усхићењем чекам та једноставна, духовита писма.Одраз једне изванредне личности. Занимљив је стил, који подсећа на путописе а заправо представља  проницљиво виђење једне интелектуално супериорне особе коју је трагичан развој економске и политичке ситуације почетком деведесетих завио у сивило и затрпао недаћама његову веселу природу и бистар ум. Сада у тим писмима поново препознајем ону ведрину и бистрину особе  која је некад красила једну последњу гимназијску клупу а потом са лакоћом завршила фаултет да би се према тој дипломи, а пре свега знању, негативном селекцијом испливалих индивидуа, односиле као небитним стварима, у односу на њихово незнање, лоповлук и неморал. "...Ovde je sve naopako! U autu je korman sa desne strane. Takve automobile voze levom stranom, pa kad prelazim ulicu moram prvo da gledam desno. Desno, levo, desno.....sad više ni sam nisam siguran da li mi je desna ruka sa desne strane. Kao kad stanem pred ogledalo, pa mi desna ruka ispadne da je leva!!!?? Da je samo to nego sad počinjem da imam problem sa gore-dole. * Tu sam ribu uhvatio rukama. Nisam je upecao. Zato je čudna riba. Zato je i nisam slikao sa štapom za pecanje nego sa rukom. Zbog poznatih problema sa levo-desno, čini mi se da je desna ruka. A ima i sa štapom (ali to nije čudna riba).I manja je od čudne ribe. Na prosečnih 22 stepena leti ovde Sunce tako prži da se za dvadesetak minuta pretvoriš u pepeo. A na plaži, u hladu, bude ti zima, pa se oblačiš. Ali kako je tek zima ovim ptičurinama. One su samo dvadesetak metara od plaže gde se kupam!!!! Svuda oko ovih ptičurina je led!!Da li sam ti poslao: u čemu je razlika izmedju štete i tragedije???? * Na temu štete i tragedije može, naravno, jako mnogo da se tandrče. Ja ću vrlo kratko: Objašnjava učiteljica deci razliku izmedju štete i tragedije: -- Šteta, to vam je, deco, na primer, kad zec udje u kupus i pojede sav kupus. To je šteta...strašno!!! --Tragedija, to vam je, deco, na primer, kad leti avion. U avionu predsednik vlade, ministri...avion se sruši i svi poginu. To je tragedija....strašno!!!! Da li ste razumeli razliku? -- Jesmo!!!!!! Sutradan dolazi prosvetni inspektor u školu i pravo kod uciteljice na cas. --Deco, cujem da ste ucili razliku izmedju stete i tragedije. Da li moze neko da mi objasni sta je to tragedija? Javi se mali Perica: --Tragedija, to vam je kad je u avionu predsednik vlade, ministri....avion se srusi i svi poginu. To je tragedija......... Ali to nije šteta!!!!!!  Šteta je kad zec udje u kupus i......... Tema štete i tragedije moze i ovako da se posmatra. Ne mora da izaziva neke mračne asocijacije. Bilo bi mi drago da ova tema, posmatrana na moj način, izazove osmeh kod tebe." Sun, 22 Feb 2009 20:25:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/58888/ malo, na sneg i sunce. Fri, 06 Feb 2009 20:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/57659/ Foto by Tinaaa * само ми је  лепа ова слика... * Wed, 04 Feb 2009 16:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/lady/57509/