27/5/2009
Nepoznata tišina
Nekada se jednostavno odlučiš da sve radiš u tišini.
Razlog je prost. Manje komplikacija i rezultat je bolji,
a zadovoljstvo je veće. To su životne finese gde se
čovek prebacuje sa jednog na drugi kolosek, da sebi
život učini bolji, lepši ili podnošljiviji. Menja navike.
Obično zbog drugih. Što manje ljudi zna, ono što
ne treba da je njihova briga, to bolje. Odjednom se
onda, u toj dotle nepoznatoj tišini, otvori prostor
neslućenih razmera i vidici sjajnih mogućnosti.
Treba samo da se prilagodimo. I sve može...
Objavio Lady u 03:41 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
22/5/2009
Miris bašte

Raširilo se ovo proleće poput bakinog razvučenog

 

testa na stolu i širi se toliko da sve visi okolo, a ja

 

nekako zbunjena i iznenađena, tom već pomalo

 

zaboravljenom pojavom, između lakta i šake

 

namotavam onaj višak, deblji i tegljiviji, što

 

se slobodno spušta prema podu i pokazuje neke

 

znake svojeglavosti, koju baš i nije lako obuzdati.

 

Da ne bi dodirnulo pod sve brže jurim oko stola

 

i motam, motam, stvarajući klupko na ruci

 

i sa osećajem vrtoglavice prema levoj strani

 

pratim putanju nadolazećeg testa. Zaustavlja 

 

me miris bašte skupljene u naramak cvetova,

 

protivteži sećanju na bakine pite.

Objavio Lady u 03:55 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar
19/4/2009
Неверица

Ускрс је увек био обавијен посебним велом радости.

Првенствено зато што је све било везано за зеку, а

не за неког брадатог, па и помало страшног човека

у црвеном оделу. Божић се славио свечано, а Ускрс

весело. Сваке године бих у другом углу собе направила

гнездо од свеже набране траве и жељно исшчекивала

поклоне.Неколико дана пред Ускрс бих се  посебно

трудила да будем добра, не би ли зека за то чуо и

обрадовао ме, баш по мојим жељама. По правилу

је и било тако. Гнездо пуно шаренхих играчака,

бонбоница и чоколада. Али једна година је била

посебна. Наравно, да чим бих се пробудила, још

буновна бих трупкала према гнезду да видим

остварење својих жеља. Те године, онако, још

издалека учинило ми се да је гнездо празно.

То су моментки када срце од страха поскочи,

па застане, очи се разрогаче, а уста осуше. Све

у једном моменту. Трену разочарања. Направила

сам корак ближе да се уверим у неверицу и

потпуно остала без даха. Сасвим ушушукан у

траву, са полегнутим ушима и округлим црвеним

очима, вирио је мали, прави зека.  Не знам ко

је од нас двоје више био забезекнут или

препаднут али је то био моменат који

оставио успомену на срце преплављено

радошћу и срећом. Узела сам га у руке, а он

није бежао. Није се ни опирао. Шћућурио се

на мојим недрима и малим рукама, као да је

одувек био ту. Тако смо ми почели наш

заједнички живот, пун дивних тренутака,

који је трајао неколико година.

Мој Мишко и ја.

 

 

Objavio Lady u 09:39 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (16) | Pošalji komentar
9/4/2009
Volim noći punog meseca
*
Ovo veče je moje i mogu sa nijm šta hoću.
I misli su moje i to je jedino što mi niko ne
može oduzeti. Zato sam se zagledala u
mesec i pružila ruke. Dodirnuvši njegovu
toplinu saznala sam da mogu sve što hoću.
Dobar je to osećaj.
*
Tako volim noći punog meseca.
*
Objavio Lady u 22:38 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (34) | Pošalji komentar
27/3/2009
Tišššina
Postoji tišina koju razbijem rečima.
Postoji tišina koju probijem pogledom.
Postoji tišina koju ućutkam mislima.
Postoji tišina koju ugrejem dlanovima.
Postoji tišina koju slušam,
koju privijem na nedra
i ona kojoj se predam...
Objavio Lady u 17:11 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (29) | Pošalji komentar
23/3/2009
Zima
Zima je svečano godišnje doba. Raskošna,
kao mlada. Sva u belom. Jednostavna i elegantna.
Graciozna i valovita, kao mesta gde se dodirju
obline planina sa obroncima neba koje se na
njih spušta. U vreme praznika bude i gizdava,
našarana i ukrašena. Svetleća i bučna. A onda
opet utone u svoje mirno obličje. Ali je lepa
samo dok joj je vreme. Nije dobro kada zima,
već odmakla, kao starica, uvuče svoje bele vlasi
u proleće i ne da mu da se probudi. Guši ga i
stiska, a ono neobuzadnom, nesmotrenom
i neiskusnom mladošću srlja svojim pupoljcima
u ledene prste dame u belom. Zato bi sada trebalo
da ode i sačeka mirno, ponovo, svoje vreme...
jer sada je vreme za proleće.
 
 
Objavio Lady u 07:11 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar
21/3/2009
Planina

Iza visokog belog zida, gde više nema ni skijaša,

ni šetača, pojavljuju se vrhovi jela uobličenih

u najlepša vajarska dela, koja je ruka nepoznatog

umetnika napravila. Šire se toliko slobodno da

posmatrač postaje deo beskrajne linije gde se

spajaju nebo i vrleti. Pogledom se ulazi u neki

drugi  svet daleko od gradske vreve i haosa.

Najviši vrh, kao piramida, belinom para nebesko

plavetnilo.Čini se da ih dlan može dotaći. Zato

čovek i pruža ruke prema toj nestvarnoj lepoti,

savršenoj harmoniji. Atmosfera je posebna.

Spokoj i mir obuzimaju dušu koja dospe do vrha.

Nije to  neka planinarska vratolomija. To je mali

pomak od uobičajenog puta. Možda samo iskorak.

Tamo gde se diše vazduh slobode, gde se duša

pusti da se izjuri po obroncima, gde sve miriši

na bakinu uštirkanu belu posteljinu i gde je čovek

na zemlji deo neba.

Objavio Lady u 23:21 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
6/3/2009
Март
Волим боје и мирис марта. Волим срећу и тугу којом је испуњен.
Волим то мешање зиме и пролећа, тај ветар који хладним и
топлим прстима завлачи своја осећања у моју косу и вијори њом
као својом, тамо крај Дунава. Волим сунце које почиње да се
шепури и  широким златним велом просипа топлину, у зимским
вечерима  обећаних бајки, о цвећу и пролећу. Волим мартовске
ноћи пуне звезда и сјаја. Наговештаје буђења. Моји мартови су
пуни љубави, смрти, бомбардовања, рођендана, надања и
страховања, пуни светлости и страсти, радости и бола.
Испратих маму једнога марта, а неког другог, дочеках своје
најдраже. Дадох љубав и добих срећу. Свега има и све је
то некако испреплетено у клупче живота које као да се
сабило у тај месец и из њега се даље шири целом годином...

 
Objavio Lady u 23:43 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
5/3/2009
Zvuk reči
*
Ne volim muziku na blogovima, automatski
postavljenu, iako su to pažljivo odabrane,
lepe melodije koje mi se obično dopadaju.
Više volim mogućnost da muziku uključim
kada ja to želim. Zato što volim zvuk
kojim reči sviraju.
*
Objavio Lady u 20:13 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
28/2/2009
Drugi pravac
nebeska ruža
*
Ljudi se nekad zapute, zaokupljeni mislima,
nekim dogadjajem ili osobom, tako da ni ne
primete da su svoju sreću zapostavili, idući
stranputicom. Da bi je vratili moraju otići na
mesto gde je zaboravljena i odatle krenuti 
u drugom pravcu.
*
Objavio Lady u 12:44 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar