U razbijanju svakodnevice koja utire put navike,
lutam stranputicama grešeći često, u strahu
da ne ostanem u zamci zablude nametnutih pravila.
Uskovitlanim mislima obilazim mesta svojih maštanja,
nestvarno obojena muzikom mojih snova. Poneta tajnom skriveno zamišljene lepote življenja, u sukobljavanju sa istinom, razotkrivam svoje slabosti i svoj neodgovarajući otpor nepravdama. I idem dalje...
2.11.2008
OSTAJTE OVDE O VI SLABI I NEODLUČNI. TUDJA RUKA SVRAB NE ČEŠE. SUNCE TUDJEG NEBA, NE GREJE JAČE. -
Žao mi je kada naša omladina odlazi u inostranstvo, misleći da ih čekaju evri, franci i dolari i samo treba da pruže ruke i da to sve uberu na drveću.
Žao mi je jer znam šta ih čeka tamo negde daleko.
Žao m je jer znam kako moja mnogobrojna rodbina živi na dva kontinenta.
Žao mi je jer znam da će se gorko pokajati i da će biti kasno kada odu.
..............
ALO VI ZALUDJENI!!!
NEMA SREĆE U NEMAČKOJ, ENGLESKOJ, FRANCUSKOJ, AMERICI.
ALO VI ZALUDJENI.
NEĆETE BITI SREĆNIJI AKO BUDETE IMALI PLATU OD 1500 EVRA- REDOVNO.
ALO VI ZALUDJENI.
NEĆETE ZA TE PARE MOĆI DA KUPITE ONO ŠTO VAM TREBA I ONO ŠTO STE OVDE OSTAVILI.
ALO VI ZALUDJENI.
VI STA SAMO BEDNI STRANCI KOJE TREBA EKSPLOATISATI I IZVUĆI SVAKI ATOM SNAGE DO STAROSNE ILI INVALIDSKE PENZIJE.
ALO VI ZALUDJENI.
VI STE SAMO JOŠ JEDAN ŠRAF U KAPITALISTIČKOJ INDUSTRIJI.
ALO VI ZALUDJENI.
VI STE SAMO JOŠ JEDAN USELJENIK KOJI NIJE DOBRO DOŠAO KOD OBIČNOG SVETA.
ALO VI ZALUDJENI.
NIJE SREĆA U NOVCU VEĆ U NEČEMU DRUGOME.
......................
OSTAJTE OVDE ZALUDJENI I ZAVEDENI PROPAGANDOM.
MUĆNITE MALO GLAVOM - VI ZALUDJENI.
DA LI ZNATE KOLIKO BOGATAŠA IMA U SRBIJI I KOJI SU NESREĆNI?
DA LI ZNATE KOLIKO BOGATAŠA IMA U SRIBIJI KOJI NE MOGU DA KUPE SVE?
DA LI ZNATE KOLIKO BOGATAŠA IMA U SRBIJI KOJI BI SE ODREKLI BOGATSTVA SAMO DA IMAJU MIR I DA IMAJU MALO SREĆE...
.................
ALO VI ZALUDJENI- JEBALI VAS EVRI, FRANCI, FUNTE, DOLARI.
DESETINE I DESETINE OSOBA ZNAM KOJE RADE TAMO GDE VI ŽELITE DA ODETE ILI STE VEĆ OTIŠLI PA SE KAJETE.
SVI ONI PATE.
VEĆINA SU NESREĆNI U SUŠTINI.
ŠTA TAMO IMAJU???
SAMO DOBRA KOLA I UREDJEN IZNAJMLJEN STAN.
U KREDITIMA SU DO GUŠE.
11 MESECI RADE KAO CRNCI, DA BI JEDAN MESEC DOŠLI U RODNI KRAJ...
ŽIVE ZA TAJ JEDAN MESEC.
ŽIVE ZA TIH TRIDESETAK DANA.
.................
E VI ZALUDJENI- POJMA NEMATE ŠTA VAS TAMO ČEKA...
ČEKA VAS NEMAC SA CRVENIM TEPIHOM???
ČEKA VAS FRANCUZ SA CRVENIM TEPIHOM???
ČEKA VAS ŠVEDJANIN SA CRVENIM TEPIHOM???
MA KAZAĆE U SEBI:
"HAJDE CIGANE, PERI TO SUDJE DOK NE KREPAŠ"!
KAZAĆE U SEBI:
"HAJDE CIGANE, RIBAJ TAJ WC DOK SE NE UGUŠIŠ"!
KAZAĆE U SEBI:
"HAJDE CIGANE, ZIDAJ MOJU NEMAČKU DOK NE KREPAŠ, ILI PADNEŠ SA GRADJEVINE"!
....................
(NARAVNO CIGAN JE SRBIN ZA NJIH )..
................................
BLAGE VEZE VI NEMATE...
BLAGE...
IDITE VI SAMO..
IDITE...
AJTE PRED AMBASADE...
BIĆE NAMA BOLJE BEZ VAS.
BIĆE NAMA KOMOTNIJE.
"PAMETNI" ĆE OTIĆI A
PAMETNI ĆE OSTATI I SMEJATI SE GLUPOSTI "PAMETNIH"....
IDITE
ČEKAJU VAS EVRI, FRANCI, DOLARI.........
IDITE IZGUBLJENE DUŠE KOJE NISTE MOGLE SEBE DA NADJETE U SVOJOJ SREDINI.
AKO MISLITE DA STE BOLJI OD NAS--- MNOGO STE SE ZAJEBALI...
DRAŽI SU MI 300 EVRA, ŠTO ĆU SAM- OVDE - ZARADITI,
NEGO 3000 EVRA KOJI BI MI DAO ŠUGAVI KAPITALISTA!
Poslao
ČEKA VAS NEMAC u 02:45, 12/12/2008 | Link | |
Ne slažem se sa prethodnim komentarom.
Ne treba ostati OVDE, po svaku cenu.
Život je samo jedan, treba ga živeti, a ne uvek samo čekati neko bolje sutra.
Šta smo dobili mi koji smo, kao neke budale, ostali ovde?
Šta smo dali mi koji smo, kako neke budale, ostali ovde?
Lako je voleti draganu koja je uvek nasmejana, srećna, zadovoljna malim, voleti samo svoju zemlju nije dovoljno za normalan život.
Omladina desetinama godina odlazi, ne zavaravajmo se, odlaziće i dalje... Nama će ostati gomila nerešivih problema koje ne želimo da vidimo... nove inflacije... trke za zaradom... trka za preživljavanjem od danas do sutra... ovde bre ne smeš ni da se razboliš... jer moraš biti doktor da bi objasnio šta ti je. Niko više ne radi svoj posao kako treba...otaljavamo ga...
Naši ljudi u inostranstvu rade najbolje što mogu... ovde?... znata i sami.
Naši zakoni se menjaju kao što žena menja gaće... ne možeš da se osloniš ni na kakav propis...sve je sutradan već drugačije...
Zašto odlaze?
Odlaze da mogu da žive!
Vratiće se...jednog dana kad budu imali inostrane penzije i kad će se u svojoj, sada nepoznatoj zemlji osećati kao GROFOVI...
@Šantiću ti bi mogao da znaš, kao dobar pesnik
da taj odlazak nije potpun. Prekrasna ti je
Šantiću ta pesma.Mene je rukovodila a možda
bi bolje bilo da nije.Izmedju ostalog.
@ČEKA VAS NEMAC. čini mi se malo besmislenim da odgovaram na nekog ko sebi daje ovakvo ime ali informacije radi ti ljudi su sve što su zaradili uložili ovde, kupili stan za sebe, za decu...sada su pola tu a pola tamo...ne sudi prerano.Pitaj prvo. Ja sam prepričala jedan lep gest. Nisam pominjala čak ni sebe sem moje podrške. Tako da je reakcija gruba i neprimerena.
Hm?
Svako bi morao stati pred ogledalo i dobro se pogledati u oči, onda iskreno dogovoriti sa sobom.
Svi smo različiti i nemguće je da svi jednako mislimo i osećamo ovakve stvari. Takvi smo rođeni.
Poznajem mnogo onih koji su otišli i sigurno se nikada neće vratiti, kako da se živi u ovoj zemlji, neki čak i ne dolaze u posete rodbini, ali poznajem dosta i onih koji jako pate i nemerljivo su nostalgični.
Lično mislim da je svaki odlazak - bežanje, a lično nikada nisam voleo da bežim, ali ljudski je i pobeći ako misliš da je to rešenje, kao što je ljudski i ostati i boriti se na sve načine i po svaku cenu.
Što se penzija tiče, negde sam pročitao da se manje od trećine njih vraćaju ovamo sa penzijama.
Teško je i nezahvalno suditi odlukama drugih. Život nije nigde lak i jednostavan. Puno napora treba uložiti, bilo gde da si, da bi njime bio zadovoljan.
U ovoj priči, slažem se s autorom, najvažnija je podrška, prava i prijateljska.
Znam ovu priču. Ima je u hiljadama primeraka. Ovde nije reč o podršci, jer bi slika onda bila: ruka na ramenu, poljubac u obraz, leđa sa koferom u ruci, mahanje na na stanici ili aerodromu.
Ovde je reč o prodatoj podršci, o ogrlici čija je slika postavljena. Ne kažem da je namera postojala, ali je primanjem ostvarena prodaja. Kriv je darodavac a ne primalac.
I na kraju, tako je kako je.
@Kojak, ja to ne bih nayvala bezanjem.To je zivotna odluka.Ne moze se covekov cin promene posla, stanovanja, ili bilo sta slicno, pa cak i selidbe iz grada u grad zvati bezanjem.Ne to nije bezanje.
@janik , lepo si ovo rekla. No meni nije jasno zasto s e uopste doslo do toga da se nekome "sudi".
Verovatno je ovaj segment koji sam ispricala nedovoljan.No ja nisam ni zelela da to bude studija o pecalbarstvu ngo da prepri;am jedan lep dogadjaj.
@Freeda u ovom slucaju odlazak nije bio da bi moglo da se zivi.Mogli su da zive i ziveli su isto kao i mi svi.Bila je stvar odluke.Tuzno jeste kada neko mora da ode iz pravih egzistencijalnih razloga. Ja sam uvek spremna da podrzim neciju zelju za promenom, boljitkom i verom da negde drugde, mozda, mogu nesto bolje.Pa to je stvar izbora, slobode.
Pa rekoh ja da smo "svi različiti", što je veoma dobra stvar i da vrlo različito to doživljavamo.
Ja lično poštujem one koji ne odlaze, jer im se isprečio problem, nego idu, jer su radoznali i teže da upoznaju svet, a takvih je (na žalost) jaaako malo ovde i većina "beže" od problema, odnosno teškog života i na njih ja mislim kad to govorim.
No, rekoh i da ne osporavam ni mišljenja poput tvog da to jeste rešnje i da ima smisla.
Prostije rečeno - ima smisla sve ako smo stvarno srećni zbog toga, a mnogi (rekoh), na žalost nisu.
Lady, pomalo setna priča : ) Ali neka; svako traži svoj život (što reče AnaM, jedan je), da ga barem malo osetimo. Ne mora da bude ništa spektakularno, ali da imamo bar nečega da se sećamo, sem neimaštine i mnoštvo izlizanih snova i nadanja, koji su nam nestali u najboljim godinama....
@3030H ne znas ovu pricu.Jer da znas ne bi tako govorio.Znas samo jedan dealj iz celozivotnog druzenja i iz nejga izvodis zakljucak koji nema smisla.Da li bi trebalo da nabrajam sta je koja kojoj poklonila u kojoj prilici?
@ silence, možda da bude jasnije.Nema konačnice. To je odnos. Jedno trajno, prijateljasko stanje. Htela sam da kažem da su ljudi uspeli i zato mogu da kupe bisernu oglicu na poklon. Jednako bi mi bi drag blo koji bižuterijski detalj: Da ne kažem da su susret i zagrljaj dovoljni. Kao kada na početku leta na velikom žitnom polju ubereš mali klas a na kraju leta stabljiku punu zrelih plodova. Izmedju ima mnogo. A polje će se ponovo sejati.Razumeš?Nije to što sam ispričala početak i kraj.Ili dva jedina dogadjaja u nizu godina.Puno i često smo zajedno. Prijateljstvo je to, s oglicom ili bez nje.
Lady .. shvacam sto zelis reci
iskreno na ogrlicu se nisam niti osvrnula...
ono sto me se dojmilo je nesebicna podrska,
naime ponekad nam je potrebna, posebno od
dragih nam osoba ...
ipak i da nije dobila tvoju podrsku, vjerujem kako
bi svejedno sami odlucili da li da odu ili ne ...
u tom kontesktu stoji ovo u 'konacnici'
lijepo je pozeljeti srecu nekome ...
to je zapravo najmanje sto i mozemo
uciniti ....
Da, Silence. Kada čovek dodje dotle da donese takvu odluku sigurno a će je doneti sa ili bez prodške a tačno je da je lakše kada je imamo.U tom kontekstu, da. Zapravo je ogrlica zasmetala u mojoj želji da iskažem radost što im je dobro, jer ipak smo svedoci da se te priče sa odlascima ne završavaju uvek uspešno.Nažalost.
istina je da mnoge price ne zavrsavaju kao ova, no
kao sto si i sama rekla zbog situacije bilo bi steta
barem ne pokusati ... mnogi su otisli, ali su se i vratili ....
neki i danas zale sto nisu niti pokusali...
s druge strane da si na dar dobila jednu ruzu umjesto
skupe ogrlice, paznja bi bila jednaka ... jer darovi ionako imaju vrijednost koju im mi sami 'odredimo' ))
Potpuno se slažem Silence.Kao što bi ruža, a bilo je i ruža, imala isto značenje kao i ogrlica i ogrlica ima isto značenje kao ruža. U tome je čar prijateljstva.
Lady,
Nasmejala si me... ne bi se mnogi složili sa tobom o mojoj "bistroći" i pameti...
na blogu,
niko...
naprotiv...
ali, sve ide u rok službe...
a svaka glupost se plaća ...
Bog ti je podario mudrost i to je pored dobrog zdravlja najveće bogatstvo u životu. Zato te volim i redovno posjećujem od mog prvog dana na ovom blogu. Mislim da će ti ogrlica lijepo pristajati i rado bih te vidjeo sa njom. Može li i jedan fotos?
...mnogi su otisli...neki su imali dobra neki losa iskustva,neki su se vratili neki ostali...ali je jedno sigurno da svi nose to nesto dobro veliko i pregrst zagrljaja sitnih savrsenstava!
