Као чудни тропски цветови који се одржавају испаравањем сопственог лишћа,

тако и наше жеље могу да никну ниоткуда. Неочекивано. Није им потребно семе. Ни сунце. Само машта,зрно лудости и довољно храбрости да сањамо отворених очију. Живимо живот који смо принуђени да проживимо, али упоредо са њим, стварамо свој свет. Посебан. У који се повремено склањамо од баналности и површности.
Да постоји фонтана жеља у коју преко леђа могу убацити новчић, данас бих пожелела најмање две жеље. Овако, моје маштарије лете,  док их овај луди ветар разноси на све стране. Кад боље размислим, живети живот у сновима и живети живот својих снова су две подједнако вредне истине. За које се вреди борити. До краја.
(преузето са интернета ,аутор непознат,али лепо збори)

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se gasi; izbrisati je da ne
boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje i ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mijesaju utvara i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, a ni cistog zivota.

á

Uspomene i sjecanje me najvise jebu. Da nije njih, poslije ovih 12 godina provedenih ovdje, bio bih pravi Amerikanac. Bio bih glup, radio bih od jutra do mraka, jeo hamburgere, gledao televiziju i stedio pare da, jednom kad napunim (ako napunim) 70, odem na put oko svijeta.

á

Dobio sam novi broj telefona. Jebe me i taj broj pa sam pozurio da ga javim staroj raji sirom svijeta. Novi broj za staru raju. Sjetio sam se poslije da me niko nije zvao ni na stari, pa sam zakljucio da bi bilo najbolje da im svima kazem da ih vise necu zvat sa onog starog broja nego sa novog. Jebe me i ta odluka, i stara raja, a jebe me i to sto nemam nove raje, pa njima ne moram javljat ovaj broj. Ima u svakom zlu i malo dobra. Sve mi smeta. Jebe me sto mi je zena, kako je starija, sve slicnija svojoj mami.

á

Jebe me sto mi djeca nece u Bosnu. Kazu radije bi na Havaje, dosadno im u Sarajevu. Eto, jebe me i Bosna, i Sarajevo, i prije i sad. Jebu me i Havaji, jer se i meni jebe za Havaje.

á

Bio sam u Bosni, do sad, osam puta. Potrosio silne pare i jebe me i to jer sam mogao mirno zivjeti bez duga na kreditnim karticama, pa me sad jebe i dug. Jebe me i to sto mi nije zao para, a kad mi nije zao, vidim da cu jos dugo ostati samo skoro Amerikanac.

á

Jebe me i naglasak, pa kad god progovorim, uvijek me neko pita odakle sam. Zato najradije sutim. Jebe se njih odakle sam ja.

á

Vrucina na Floridi i uragani me pravo jebu i zato tamo i ne idem. Na odmore ne idem vec godinama. Od kad su zabranili pusenje u restoranima, jedem samo kuci. Jebe me sto ne mogu pusiti gdje ja hocu, a jebu me i cigare od kojih sve teze disem. Jebe me americka unutrasnja i vanjska politika. Jebu me americki predsednik i svi oko njega i do njega. Jebu me visoki porezi, skup benzin i slab odnos dolara prema euru.

á

Jebu me crnci, Spanci, Meksikanci, Kubanci, njihov jezik, njihova muzika. Jebe me i to sto vise ne mogu slusati ni nasu muziku. Jebe me americka televizija, americki filmovi, a jebu me i nasi novi filmovi koji su svi kao, ono, poucni. Kad mi je tesko i kad mi se skupi, idem trosit pare - kupovat. Tako se ovde prazni. Jebe me to sto ne znam drugaciji nacin da se ispraznim, osim da kupujem.

á

Jebe me sto vise ne pisem i sto nemam motiva. Jebe me sto osjecam da sam postao glup i sto mislim da prije nisam bio. Mozda me to najvise jebe.

á

Svoj stav vise nemam. Izvlacim iz sjecanja ono sto mi odgovara pa pravim neke teze i zakljucke.

á

Jebe me rat u Bosni. Jebu me price iz tog rata. Jebu me Srbi, Hrvati i Muslimani, oni sadasnji i prosli. Jebu me price o herojima, lopovima i politicarima iz tog rata. Jebe me rat, a sad me jebe i mir. Jebe me sto nista nije kao prije, sto ni ja nisam kao prije, sto mi nismo kao prije i jebe me to nije.

á

Buducnost, sadasnjost i proslost me opako jebu. Gdje cu biti za godinu ili 5, pojma nemam. Jebe me sto ne znam gdje bi. Jebe me sto mi se ne ide nazad u Bosnu i sto mi se ovde ne ostaje. Jebu me obziri prema sebi i prema drugima. Sadasnjost me razvaljuje, pomijesana sa prosloscu, a ova buducnost ceka iza coska da prevagne.

á

Prije neki dan sam uselio u novu kucu. Na silu priveo dvojicu da mi u lice kazu kako im se kuca svidja. U novoj kuci imam i novi broj telefona. Dosad me jos niko nije zvao, ali sigurno hoce. Nemaju ljudi vremena i para.

Zovu me oni kojima broj nisam ni javio. Kazu: ovo je vas sretan dan, hocete li novu kreditnu karticu? Kako samo znaju moj broj, a nisam im javio? Jebu me ovi sto sve znaju, pa i telefone. Jebe me tehnika. Novi tv ne kupujem. Koristim ovaj star 10 godina. Sumnjam da sad svaki u sebi ima kameru.

á

Jebe me spijuniranje svega sto se krece i zivi, a tek da misli... Doduse jebu me i veliki racuni za telefon. To dok sam svima javio. Poslije opet izgube ljudi broj kad ga zapisu na komadic papira.

á

Jebe me i to sto svakom Amerikancu moram objasnjavati da su kod nas bolnice i skole bile besplatne i da su nam komarci k'o njihovi, a ne veliki ko rode. Jebe me sto mi ne vjeruju kad im pricam o uspomenama. Toliko su lijepe da je u njih i tesko povjerovati.

á

Jebe me i to sto me zovu dijaspora ili dijareja i dijaliza, ne znam vise ni sam. Jebe me nesvjesna laz i svjesna istina. Jebu me bivsi gradjani i sadasnji papci. Jebu me njihove zivotne price i istorije. Jebe me prostor bivse Jugoslavije sa kojih su ti dosli. Jebu me i zemlje koje su nastale na tom prostoru.

á

Jebe me i ujedinjena Evropa. Jebe me Njemacka bez marke i Italija bez lire i Ponte Rosa. Jebu me i Rumunija i Bugarska koje su tu u Evropi. Jebe me Prag sa svim nasim izbjeglicama u njemu. Jebe me sto Madjarska i dalje nema mora.

á

Fudbal vise ne znam gledati. Jebe me dosadni NBA i glupi bezbol, gdje neki guzati ljudi mlate toljagama po jadnoj lopti.

á

Jebu me i auto dileri u bijelim kosuljama i sa velikim znojnim flekama ispod pazuha. Americko skolstvo me pravo jebe sa djecom koja uce 6 predmeta cijelu godinu, od kojih cak tri biraju po zelji.

á

To sto je Zenica imala 3 pozorista i 30 dimnjaka me pravo jebe, jer u Orlandu koji ima 3 miliona stanovnika nema pozorista, a kladim se u milion dolara da na ulici nikad niko nije cuo za covjeka, recimo, koji se zove Gabrijel Garsija Markes.

á

Jebu me i americki homlesi, koje tinejdjeri ubijaju svakodnevno k'o kerove po ulici. Jebe me i americko pravosudje, gdje ima prava samo onoliko koliko ima para. Jebe me i to sto me stalno pozivaju u porotu, jer nemaju nikog ili gotovo nikog ko nije bio osudjivan, pa ih se jebe sto i ne govorim engleski.

á

Jebe me sto nema Boema. Jebu me i rap i djez i bluz. Narkomani svih vrsta me pravo jebu.

á

Jebu me i njihovi doktori, koji ce ti do kraja zivota drzat' gips na slomljenoj ruci, samo da bi ti naplacivali slijedecih 100 godina. Jebe me americki lazni moral i sto k'o covjek ne mogu vidjet' zenske gole sise na televiziji. Jebe me sto moram stalno gledati kako neki pilama sijeku drugima glave. Jebe me ta pila i te sise. Svjedno je.

á

Jebe me mafija jer je vise nema. Sad su to bankari i poslovni ljudi sa laptopima u ruci, a ne sa pistoljima. Jeb'o Ameriku bez mafije. Jebu me izbjeglice svih boja i vrsta. Jebe me njihova nada i prica o Americikao zemlji gdje mozes uspjeti.

á

Rasizam me pravo jebe. Mrzim sve boje ljudi - od crnih do bijelih. Ja sam pravi bosanski rasista. Dedo mi je takodje bio rasista. Rasizam je nasljedan, a i to me jebe. Jebe me prica o nasim kamiondzijama sto mlate lovu i pisaju u boce od Gatorada. Jebe me i prica o jednom nasem sto je bez prekida radio 72 sata pa onda pao u nesvijest.

á

Jebu me ovi nasi sto hodaju u trenerkama i sto voze Fordove Mustange. Jebu me i njihovi roditelji, sto ih ovdje obilaze iz Bosne i imaju vize na 6 mjeseci, a svi se vrate nakon mjesec ili 2.

á

Jebu me bosanska djeca sto izmedju sebe pricaju engleski, bez akcenta.

á

To sto sam ja volio Selimovica me pravo jebe kao i to sto znam napamet puno toga sto je on napisao. Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se gasi; izbrisati je da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje i ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mijesaju utvara i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, a ni cistog zivota.

á

Dave se i osporavaju neprestano.

á

Sadik Kobic,

Microbiologist principal

á

kobics@dhw.idaho.gov

***

Кликни да видиш

као и остале хитове,

 на све твоје рођендане.

Nedavno je umrla 98 godišnja gospođa imenom Irena Sendler. Za vrieme Drugog svjetskog rata dobila je dozvolu za rad u Varšavskom getu kao vodoinstalater-stručnjak za odvode.Iza svega je imala jedan skriveni motiv ...Budući da je bila Nemica, znala je šta nacisti planiraju sa Jevrejima.Irena je na dnu svoje torbe za alat koju je nosila, kradom iznosila malu decu. Pozadi u svom automobilu imala je vreću od grubog platna za veću decu.  Imala je i psa koji je bio izvežban da laje kada bi je nemački vojnici puštali unutra i napolje iz geta.Njegovo je lajanje pokrivalo dečji plač. Vojnici, naravno, nisu ništa hteli psu.Za vrijeme dok je tamo radila i načinom na koji je radila, uspela je da izvuče 2500 dece.Ipak su ju uhvatili te su joj slomili obe ruke i noge i žestoko je pretukli. Irena je sačuvala zapis s imenima sve djece koju je prokrijumčarila, držeći ga u staklenom peharu ispod drveta u svom dvorištu koje je kasnije izgorelo. Nakon rata pokušala je pronaći bilo koje od roditelja koji su preživeli i ujediniti porodicu.Većina ih je, na žalost, bila ugušena gasom, pa su deca kojima je pomogla smještena po porodicama ili su usvojena. Prošle godine, Irena je nominovana za Nobelovu nagradu... Izgubila ju je. Pobjedio je Al Gore, načinivši film o globalnom otopljenju.    

  Prema grčkim legendama Hijacint, spartanski princ bio je prekrasan i atletski građen Apolonov ljubavnik. Njih su dvojica vežbali bacanje diska, kad je odjednom Hijacint pogođen u glavu s diskom koji je skrenuo s puta, a uzrok tome bio je Zefir koji je bio ljubomoran na Apolona jer je i sam voleo Hijacinta. Kad je Hijacint umro, Apolon je bio slomljen i prokleo je svoju besmrtnost želevši da se pridruži svom ljubavniku u smrti. Od njegove krvi Apolon je stvorio zumbul (lat. Hyacinthus), a suze Apolonove postaše latice zumbulova cveta.

*

Zumbul-ceo tekst.

Još o zumbulu.

Slika je iz POLITIKE.

Даме - Ако случајно пресолите јело док се кува, убаците један огуљени кромпир и он ће упити вишак соли за аутоматски fix-me-up
Праве жене - Ако пресолите јело док кувате, то је ужасно лоше. Молим понављајте за мном мото Правих жена: “Ја сам то скувала и ти ћеш то да једеш и не занима ме колико је лош укус”.

Даме - Лек за главобољу: Узмите лимун, преполовите на пола и утрљајте у чело. Пулсирање ће нестати.
Праве жене - Узмите лимун, помешајте с текилом, охладите и попијте. Можда ћете још увек имати главобољу, али кога је то брига! Дрмните још једну текилу.


Даме - На дно корнета ставите мали „manshmallow“ да би спречили цурење сладоледа.
Праве жене - Једноставно исишите сладолед одоздо - за-Бога-милога-. Ионако вероватно седите гузицом на каучу с подигнутим ногама.

Даме - Да би спречили клијање кромпира, убаците једну јабуку у џак с кромпирима.
Праве жене - Купите кутију готовог кромпир - пиреа и нећете морати да бринете о кромпиру коме расту ноге и руке.


Даме - Када рецепт за колаче захтева побрашњавање калупа, употребите мало суве смесе за колач па неће бити белих трагова с спољне стране колача.
Праве жене - Идите у пекару/посластичарницу - они ће чак и декорисати кучкиног сина за вас.


Даме - Премажите измућено беланце преко корице пите пре печења да би  добили прекрасан сјајни finish.
Праве жене - Упутства на готовим замрзнутим питама не укључују премазивање беланца, према томе то не радите.


Даме - Ако имате проблема с отварањем тегли, покушајте употребити гумене рукавице за прање судова. Оне онемогућавају проклизавање стиска и чине отварање тегли лакшим.
Праве жене - Идите и замолите јако ЗГОДНОГ комшију да вам је отвори.


Даме - Не бацајте остатке вина. Замрзните у коцкице леда за будућу употребу у у сафтовима и гулашима.

Праве жене -Остаци вина??!

KLIKNI

I RECI KAKO IDE.

 IZ KOLIKO PUTA

BRILIJANTNO?