nebeska ruža
*
Ljudi se nekad zapute, zaokupljeni mislima,
nekim dogadjajem ili osobom, tako da ni ne
primete da su svoju sreću zapostavili, idući
stranputicom. Da bi je vratili moraju otići na
mesto gde je zaboravljena i odatle krenuti
u drugom pravcu.
*
Komentari:
Slazem se, jer sve se da promeniti ako se vratimo na onaj pocetak gde smo skrenuli sa pravog puta...Popravljati ovlas i ponesto ne donosi nista novo, to je samo iluzija o promeni...iscupati koren problema, daje pravu promenu...
))
Morao bih se suprotstaviti ovoj tezi , suviše je uprošćena i gruba .
Bojim se da ,..... život je ipak jedna krivulja koja je ograničena vremenskim tokom , teško da bi trpeo kretanje u nazad , gotovo da sam smrtno siguran kako nikome nije pošlo to za rukom
Spoznaja sopstvene greške je vrlo katostrofalna po život . Nemožeš ništa promenuti što je ona izazvala nekada - ma kako god se trudio da se vratiš na raskrsnicu svoje stranputice . Jedino što možeš je duboko kajanje i sebe izbaciti iz koloseka u kojem se tada nalaziš . Gde ćeš tada završiti to ti niko ne može reći ali sigurno nećeš vreme preći i početi tamo gde si trebao biti a da nisi krenuo stranputicom .
U naj boljem slučaju možeš se nadati da ćeš na približno isto mesto završiti no i to je vrlo upitno
Ostaje ti krajnja mogućnost samo žrtvovanja i nade da ćeš nekome uverljivije no iko drugi moći nagovestiti kako se približava famoznoj raskrsnici i putu koji vodi ka stranputici ..............da ćeš bar nečiju dušu spasiti kad si već svoju upropastio
@svetlosti, da, približno tako, gubljenje vremena.
@gulanferu, mislim da je život mnogo veseliji i radosniji.
U natuknutoj misli ja zapravi vidim samo vedrinu
Čudno, verovatno drugačije zvuči.
Nisam želeo zvučati nesrećan nego realan ........pokušavam poslati poruku da teško se sreća pronalazi a lako gubi , koliko je tek teško jednom izgubljenu ponovo pronaći ?
Lakše je biti ispravan u svome putu i muke proživljavati no živeti u iluziji kako ima više šansi u životu
sa druge strane u ničiju sreću ne sumnjam , dapače drago mi je zbog nje :-))))
A ja moram da priznam da sam to prilično površno rekla imajući u vidu više misao za razradu nego kao konstataciju iako zapravo tako zvuči.
Sreca ce se pojaviti kad to najmanje ocekujemo
)))
Zalutamo, da bismo znali za pravi put...
))) I dobro je dok je tako...
Dobro veche Lady..
))
hi Lady
ajd i ja nešto da kažem
prfo
treba znati raskršća
i setiti se da je to baš preokrenulo tok
drugo
čak i ako spoznaš skretanje
da li je izbor sveden samo na dve mogućnosti
ili je to mlogo više kombinacija
III
ko ti garantuje ispravan izbor nove odluke
preporuka
matematika
ali nije ni ona dovoljna
ima jedna mala svetlucava iskra
raznobojna
nekad dođe u svetlosti dijamanta
nekad bude kao rubin
nekad je safir...
pojava takvih tvari poznate su u fizici
kao neispitano područje
teorija ukazuje na entalpiju
koja je kontra entropiji
i da vas ne bih duže gušio
veoma je mala šansa izbora najbolje odluke
ili narodski
uvek može bolje
kao što bi čika ajnštajn rekao
sve je relativno
ili kao što bih ja rekao
sve je moguće
@ Bobby, da to je jedna lepa neočekivana pojava
.U pravu si
))
@ Specificna da, dobro je da je tako
.
Dobro veče Spec. .)))
@ hi III,
moja prva asocijacija kada sam pročitala da si pomenuo raskršća je jedan izvanredan post, davno objavljen...na blogu Raskršća. Imam ga negde...
Na raskršćima može a ne mora da se preokrene tok.No, neka je tako, čim su raskršća i na njima naravno da treba da ima mnogo više kombinacija od dve, pomenute. Ali nekada se zablenemo i ne vidimo sve mogućnosti nego se uputimo jednom, ne vodeći računa o onima koje pominješ a koje bi svakako, ako bi se o njima razmišljalo
dale šansu za bolju odluku. Kako si sam pomenuo svetlucavu iskru od koje se razvija neslućena energija, tako mi u tom neispitanom području nemamo preterane mogućnosti za odabiranje najbolje šanse. Jer slepilo koje
izazove iskra, vezujući i oslobadjajući energiju zapravo amputira mogućnosti širine spoznaje ili odluke gde treba.
Tako da zaista ostaje to da je uvek moglo bolje...
.... I tako, razmišljajući o onome što je bilo juče, i kako je sve moglo da bude, razmišljajući o onome šta će biti i šta će se uraditi sjutra, prekosjutra ili sledećeg mjeseca ili godine, zaboravljaju stvarnost, ono "sada", onu stvarnost što neminovno i nepovratno prolazi. I tako mnogi ne primjećuju kako je nebo čudesno, lijepo plavo, kako je Dunav lijepo zelen, kako je zvjezdano nebo, tajanstveno, zagonetno prekrasno.
Ova zaista "Nebeska ruža" je Refleksiona maglina NGC 7129 u sazvježđu Cefej, koju je otkrio Viljem Heršel. To je ustvari jedan ogroman oblak vodonika (u prečniku oko 10 svjetlosnih godina), koji je od nas udaljen 3300 svjetlosnih godina i koji jedno zvjezdano jato od oko 130 mladih zvijezda izaziva da svijetli. I u njemu se naravno rađaju nove zvijezde.
Drago mi je da ti ova ljepota nije promakla, sa ovako širokim spektrom interesovanja postaješ za mene zagonetka kao i ova ruža. Dali je to interesovanje i osjećaj za lijepo na neki način vezano za tvoju profesiju?
Dragi Orione, slobodna sam da tako kažem jer kroz naše povremene prepiske stekla sam neki osećaj sličan prijateljstvu in vivo i eto dosta lično, kao u starim pismima te oslovila.Nekako sam znala, da ćeš ako budeš video ovaj moj post i kometarisati, čak i bez obzira na sadržaj teksta, ponukan slikom koju sam postavila. Gledajući ponešto iz tvog "resora" naišla sam na ovu fantastičnu pojavu u prekrasnoj, raskošnoj prezentaciji za nas obične smrtnike, u obliku cveta koju nazvaše nebeska ruža. Malo sam pročitala od tome ali sam znala da ćeš ti dopuniti moje skromno znanje iz te oblasti ali ne i malo interesovanje. Lepota slika i prizora me privuče i zaokupi moju pažnju tako da neke svoje trenutke predam svojoj znatiželji. Što se profesije tiče ona je vezana kombinatoriku i dobru vizualuzaciju s tim da je za kombinatoriku neophodno znanje, što se samim tim podrazmeva. Oči i mozak su moji alati. I ja baratam njima najbolje što umem. A svoja znanja iz drugih oblasti koje nisu vezane za moju profesiju sa velikim zadovoljstvom širim kad god za to imam vremena.Neka ti to bude dovoljno. Hvala ti na strpljenju i nesebičnosti da uvek deo onoga što znaš podeliš sa nama.
I drugo, što se vremena i odnosa prema životu tiče potpuno se slažem da je sadašnjost ta koju smatram najbitnijom. Od prošlosti nemamo ništa, sem bremena opterećenja, bez obzira da li je lepo ili ružno, jer ako je lepša nego sadašnjost patimo što sada nije tako i sada ili ako je ružno patimo što je bilo ružno ili tužno, a za budućnost ne znamo. Tako da se slažem da čovek sebe treba da da u sadašnjost, ipak ne zanemarujući ono što naslućuje u budućnosti. Tako nekako...
I dodjosmo do trenutka...neka
kasnije, doćiće se i do nivoa...
Trenutak nikada nije bio sporan.Život je satkan od trenutaka. A što se nivoa tiče, nekada u njima živimo a da to i ne znamo. A to je tužno. Ne, takve nivoe ne priznajem. Ne kažem da ne mogu da postoje i da ne postoje, ali su onda odraz nečega drugog a ne TOga.
I da, varaš se TO, a i ne vidim šta je tu smešno.
Mnogi stranputicom krenusmo,nesvesno...
))
Ljudi obično nisu svesni koliko su srećni,
nego traže nešto što već imaju...
Svako od nas je skup uspeha i promašaja, a naši životi se krecu putevima i stranputicama, a šta je i gde, čija sreća, teško je reći u jednoj rečenici, a da se ne pogreši.
@KALI, svaka stranputica je put kojim nekada idemo...svesno ili nesvesno svejedno. No zovemo je stranputicom obično ako je lošeg ishoda.Nekada stranputica odvede i na pravi put
@ AnaM, obično...ako znamo šta je sreća...
@kojak, potpuno se slažem sa tobom.
Ja ne mogu da se vratim...nikada.Ostaću zauvek nesretna!
Nećeš Nedostižna, nećeš...
