Ne dopada mi se pojam nade. Zasnovan je na zavaravanju
čiji rezultat je, u zavisnosti od ishoda, zadovoljstvo ili
razočaranje. Ona je nešto na čega ne utičemo, nego ono
što očekujemo kao višu silu. Gotovo kao praznoverje.
Nada je rupa koja se popunjava nesigurnošću.
Potiskivanjem svesti o smislu nade otvaraju se vrata za
nastajanje nesigurne i nezadovoljne osobe. One koja
opterećuje i sebe i svoju okolinu.Svojim nerealnim isčekivanjima.
Vera (ne u religioznom nego u smislu poverenja) je nešto drugo.
Stvara se vremenom na osnovama iskrenosti, odanosti i
pouzdanosti. Jednom, kada se naruši, nastala praznina se
popunjava nadom.Tom labilnom podlogom za poverenje,
prijateljstvo i sponatnost, koja u odnos ugradjuje oprez kao
razorni elemenat bliskosti. Bezdan koji vremenom guta ljubav.
A u suštini svega je ljubav, kao uzrok i kao posledica,
kao razlog življenja. Laka i lepršava kada postoji, a strašljiva i
nesigurna u nadi koja podrazumeva nepoznatu budućnost ili
izneverenu prošlost. Zapravo, nada ne podrazumeva ljubav.
Ona je strah isčekivanja ispunjen nespokojem.
Komentari:
"A u suštini svega je ljubav, kao uzrok i kao posledica, kao razlog življenja."
Da, upravo tako !
Ne umem drugačije...
U pravu si..nadati se znaci odlagati zadovoljenje.Nada ne sluzi nicemu osim da se mucimo dok cekamo.
Tako je za one koji su od ljubavi satkani.
@yin, I uglavnom znamo kada nada ima osnove, a onda vec nije nada nego siguran ishod i kada se, kako kažeš, mučimo verujući da će se čudo desiti.
Nada bez vjere i ljubavi je upravo to sto si rekla "praznoverje"!
Medjutim, kada postoje vjera i ljubav, onda nada tu postaje pokretac novih ideja, nesto sto ozivljava!
U tom smislu, nada je divna!
Izmenio Wolfie dana 18/10/2006 u 18:55Da Lady
slazem se u potpunosti sa tobom na ovu temu
Nesigurnost je rupa koja se popunjava nadom. Nespokojna, ako smo mi nespokojni. Bez nade je život besmislica.
Lady usmeri nadu na pravu stranu
Ljudi se nadaju onda kada ih ljubav i vera napuste...
Vera, nada i ljubav i religioznom smislu nisu bili tema mog posta.
@Periodan, život je besmislica ako o se zasniva na nadi. A onaj ko "usmerava" nadu kao da usmerava ništa. Tako, a ako te baš zanima, ja verujem i znam. I na to se oslanjam a tako se i usmeravam. Nada je obično kao mehur od sapunice. Nadaš se, nadaš a ispadne ništa...od svega čemu si se nadao/la. Samo pukne i poteku reke suza. Istina, nije loša za poetiku...
Ko je spomenuo religiozni smisao?
)
Mozda je nekada neka religija otkrila da su ljubav, vjera i nada tri jako bitna stanja u zivotima ljudi?
Ipak, ja bih na prvo mjesto stavio slobodu. Bez nje nema ni ljubavi, a ljubav je, po meni, najljepse stanje u kom se covjek moze naci.
Stanje nadanja je stanje za koje je jako lose ako postoji samo za sebe...
@Ellectra, ja ne kažem da nada ne postoji. Pokušala sam da ukažem da može da donese mnogo teža stanja od onih koja su realna i koja treba da sagledamo. A kada se nadas a nestanu i vera i ljubav onda se upitaš a šta je to uopšte i bilo kad je nestalo? Ograđujem se od diskusije vezane za bolesti ili neke fizičke traume...iako je i tu smisao isti.
Wolfie, sada smo se razumeli.Potpuno se slazem sa ovim sto si rekao.
Drago mi je!
)
Zao mi je medjutim sto ovdje svi nadu posmatraju na neki patetican nacin...
Nada zna biti jako dobar izvor ideja, kreativni pokretac, i zato je pogresno ne iskoristiti je!
Kada pricam o nadi, vise pricam o hrabrosti da se masta: "Sta bi bilo, kad bi bilo!", a ne o vjerovanju da ce se desiti to o cemu mastam.
Zato mnogi brkaju nadu sa (kako sama rece) praznovjerjem... Ne - u nadi ne smije biti ni trunka niti sumnje, niti vjere. Nada treba da postoji samo kao mogucnost koju imamo na pameti i nista vise. Vjeru da se ta mogucnost ostvari, prepustimo vjeri!
Zato i kazem da je nada divna! To je ustvari isto sto i masta!
))
Ovaj Anoniman, to sam bio ja...
))
Raspravljati o vlastitim ogranicenjima i ona ce ostati iza tebe..., slazem se sa Vukom, nada je ustvari masta, ono sta bi bilo kad bi bilo..., a samo ograniceni ljudi se nadaju onako necemu konkretnom bez neke stvarne osnove, pa je lepo biti i jako realan i jako mastovit, ako si samo realan a nisi mastovit, onda gubis mnogo, ako si samo mastovit a nisi realan, onda si malo blesav...
nada je kreativna
)))
jeste
ona je pokretach koji realizuje ideju,
ischekivanje..
...nadam se da tju uspjeti da oblikujem ...
ali mozda ja krenuh u drugom pravcu,
a vi nastavite ..
Izmenio Lady dana 18/10/2006 u 21:27upishi mi ime Ly,
da ne stoji anonimno..
nemam nade
verujem u sebe
nekad je to dovoljno
Кад је реч о нади све је
врло субјективно и релативно.
У мени је стално настањена
и умире последња.
Jako su zanimljivi komentari. Svaki je za po jednu dobru diskusiju. Nada kao kreativnost, kao maštovitost, kao verovanje ........a kao pojam bez osnove vodi u destabilizaciju licnosti. Evo, nadam se da ste me dobro razumeli
. A ne nadam se da će mi izrasti amputirani prst, niti da ću postati operska pevačica, da ću ozdraviti od neizlečive bolesti, da će me zavoleti neko ko me ne voli...Potrebno je imati mogućnost da se sagleda stvarnost i u njoj realizuje ono sto želimo.
ali stvarnost Ly ?
neko zivi sagledavajutji je i postavljajutji sve u zivotu na svoje mjesto promishljeno i po chvrstoj odluci
jer prati red i rad..
neko opet voli da se probudi sa namjerom
da je bash u jednom dahu pretumba,
provocira,
mijenja,
bez ustruchavanja
a sa nadom da tje do zadnje kapljice stvarnosti uzivati ,
gustirajutji je,
)
idemo dalje ..
@ff, vidiš, mislim da većina nas živimo i po prvoj i po drugoj pretpostavci ili načinu koje si pomenula. Druga je prijaznija srcu, poletu, veselju, radosti. Ali ta "kapljica" koju pominješ može biti propuštena ako nismo spremni da sagledamo neke stvari. Da mozda na vreme treba da se pretumbamo, jutro sobom iznenadimo i gustiramo tu kapljicu ...dok je naša. Kada se pretvori u "suvi" pojam nade, ništa od toga.
gotovo ste sve rekli, teshko da mogu shta da dodam osim da se nadam da tju i dalje kroz zivot ploviti spontano i nepredvidljivo
))
@ Z,
)
naučila sam odavno da se ne nadam. Samo proživljavam trenutak, bilo dobro ili loše... a neke druge ciljeve, one daleke, ki njima koračam baš tako - korak po korak...
Htedoh onim komentarom da iskazem moje razmisljanje... meni se cini da kada imam argumente i cinjenice, kada je nesto koliko toliko izvesno-onda u to verujem (ili volim) , da ce se desiti, da se nece desiti i sl... i vera, bolje receno uverenje je to koje me pokrece na akciju. Kada nemam na sta da se oslonim u proceni i kada izgleda da ne postoji nista sto se moze uraditi...onda mogu samo da se nadam, ali tada ne verujem. Po prirodi sam osoba koja ne voli da zavisi od drugih i njihovih dela (barem ne ako bas nista ne mogu da doprinesem), te verovatno za mene ta mogucnost samostalnog delovanja predstavlja granicu izmedju nade i vere (definitivno ne u religioznom smislu)...
Korak po korak, jullie, život...
Нада враћа веру!
jako lijepo... pozdrav, boro
@Ellectra, "meni se cini da kada imam argumente i cinjenice, kada je nesto koliko toliko izvesno-onda u to verujem.. " DA
LJUBAV, VERA, NADA to so tri najbolje prijateljice...hahah....hvala na posjeti....pusica i Tebi
@Boro, hvala
@Tay, ja verujem
Нада се сећањем враћа.
