Moja dva čudna ljubimca. Jednog više nemam. Uginuo je.
Koliko brige, posebne ishrane, pojenja na pipetu ali nije vredelo.
To su one životinjice koje dobijete i onda kada ne znate šta
ćete sa njima zavolite ih i negujete.I postanu vam ljubimci.
Kada odu osetite bol gubitka. Za malim dragim stvorom čiji
je život zavisio od vas. Učinili ste sve što znali ali to nije
bilo dovoljno. Tada se pojavi i onaj mali crv sumnje da je
moglo još nešto. Ipak da mi je neko rekao da ću prstima
uzimati crviće i tako hraniti kameleona rekla bih da je to
nemoguće. A ispalo je moguće. Itekako. Čak s radošću i
ljubavlju.Dok je jeo. A onda je prestao. I danima lagano
umirao. Sada je Koki ostao sam.To je kornjačica koja je
duplirala svoju veličinu za ovih nekoliko godina od kada
je ovde. Zimi se zakopa u zemlju i u kućici čije mesto ne
znam gde je, prezimi i sa prvim toplijim zracima sunca se
pojavi. Gladna, veća i sve slobodnija. Na dodire više ne
uvlači glavicu i noge nego ide gde je naumila. Slobodna
u svom malom carstvu.
Kada jedan ode tako tužno nedostaje njegovo malo
hladno telo i znatiželjan pogled.
Objavio
Lady u 08:11 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
)
