Otvorila sam dlanove da latice na njih slete i lagano ljuljuškajući se
poređaju po svom nahođenju. Bilo je zanimljivo posmatrati kako se
udobno nameštaju, pčelice ili slova, tačkice ili latice i nose svoj radosni
osmeh kojim mi po liniji života, beskrajno dugoj, ispisuju dar očima.
I sve se uključuje u tu nevidljivu igru šapata oblikovanog u želju koja se
u trenutnom ruhu cvetnih ukrasa spušta na ruku. Sutra će to biti zvezdice,
prekosutra mrvice. Gledam ih strpljivo i puštam da se udobno smeste,
a onda ih pokrijem drugim dlanom jer je obično još rano jutro ili
već kasna noć, te je prohladno, a tako im predam malo svoje topline,
po koju su došle. Kada se zgreju i upišu u engrame sećanja pažljivo
dunem u njih, da otplove ili odlete tamo odakle su došle, oslađene
nektarom mojih misli.
Objavio
Lady u 17:09 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
)