Po ko zna koji put sam gledala film BUENA  VISTA i uživala. 

            Svoje utiske sam počela da iznosim a onda sam zastala i

            pažljivo saslušala viđenja podstaknuta filmom:

             "VIĐENJE  A 

Slagao bih i ogrešio se o sopstvenu dušu, kada , konačno, ne bih priznao   da  

sam se osećao superiorno kada god sam bio u prilici da boravim iza tzv. “  

Gvozdene zavese”. 

Sa studentskim džeparcem i par najlon košulja ili jednim farmerkama  

obezbeđivali smo sebi status uglednog gosta. Najskuplji hoteli, restorani,  

ručkovi i sl. 

Ljude smo, naravno, sretali. Uglavnom osoblje restorana i hotela,  

taksiste,prodavačice... Ostali su bili predusretljivi, oprezni, ljubazni i sa njima  

se nismo družili. 

Naši su se prostačili.  

Nisam pravio nikakve svinjarije sem, ekstremnih, bakšiša kojima sam, sada  

shvatam, umirivao savest. 

Nikada neću zaboraviti svoju sramotu kada je u Hotelu  » Kasprowi« u  

Zakopanima pijani Beograđanin pozvao konobara i pitao : Šta znači mala  

metalna oznaka( ono inv.br. ZL...) ispod ogromnog biljurnog ogledala koje je  

pokrivala polovinu zida prelepog restorana. Kada je konobar objasnio da je to  

nešto oko 10 DM poletela je puna flaša šampanjca i ogledalo u kome se  

ogledala, na Zimskoj olimpijadi 1938. godine ,  Sonja Henny je nestalo.

VIĐENJE  B 

Nastavio sam sa posećujem  iste zemlje. 

Poslovno, turistički i na sportskim  turnirima. 

Gvozdena zavesa se kod njih razmicala, nestajala, kod nas je nastajala. 

Odjednom su moju pažnju počele da okupiraju prelepe fasade zgrada u  

Budimu i Pešti  i mostovi. Slično je bilo i u Bukureštu, Bratislavi, Pragu..

Na turnirima su pobeđivali Poljaci,  Mađari, Rumuni... 

Družili smo se. Ljudi govore jezike, imaju slične probleme. 

Poslednjih godina pokazuju primetnu zabrinutost za našu sudbinu. 

Ja ih tešim i stvari prevodim na šalu. Oni i dalje vrte glavom. 

Sram me jede što u ono vreme nisam stigao da bilo kog Rusa, Mađara,  

Rumuna, Bugara, Čehoslovaka pitam kako mu je. Šta čita, koje filmove gleda,  

koje su mu preokupacije.

ZAKLJUČAK: 

Režimi, poput Staljinovog, Čaušeskuovog , Kastrovog, Mao Ce Tungovog,  

Sadamovog, Gadafijevog, Bokasinog i da ne spominjem ostale  satelite i,  

naravno, Brozovog, mogu da zaustave naciju, mogu da je naruže stave na stub  

srama ali kad tad će ono što ta nacija nosi i vredi, pre svega u svojoj kulturi, 

ponovo izaći na videlo sveta  i tada dobiti zaslužena priznanja.

 PREPORUKA: 

Pogledajte film Social club » Buena vista« . Muzičari od 70 do 90 i nešto  

više godine sviraju divnu muziku i svedoče o jednom vremenu kada je klub u 

kojem su svirali nekim dekretom ukinut. Zahvaljujući jednom entuzijasti 

oni nakon 40 godina sviraju ponovo zajedno i dostižu svetski uspeh.  

PS. Priznajem : diže mi si kosa na glavi kada me dežurna propaganda ubeđuje  

kako su sa nama Kinezi. Koreanci, Iračani, Libijci, Belorusi, Ukrajinci,  

Kubanci, Zambijanci....  Prikazuju nam slike kako se tzv. naši zvaničnici sreću  

sa tzv. njihovim zvaničnicima a ja se pitam kako je njihovim podanicima,  

odnosno, sada već znam kako im je. 

Neću više ponoviti istu grešku sa bilo kojim Kubancem, Iračaninom.  

Zambijcem, Libijcem... Razgovaraću i saslušaću ga. Pitaću ga nešto i odgovo- 

riću na njegova pitanja, bar zbog » Boljeg pogleda«.

 Buena vista !"