Прва руска царица била је друга жена Петра Великог, Катарина Прва, родом Пољакиња, коју су рођаци, после смрти њених родитеља, послали у Русију на васпитање једној тетки. Отац будуће царице је био литвански кмет Самуило Скавронски. Захваљујући својој лепоти Катарина напушта кметски сталеж и удаје се за припадника шведске коњичке јединице. Током Шведско-руског рата 25.августа 1702.године град Мариенбург у коме је живела пада у руске руке, а њен муж највероватније гине. По типичном тадашњем обичају град је био препуштен на милост и немилост војника .  По завршетку тога периода руски фелдмаршал Шереметов који тада има 50 година је требало међу представљеним женам да изабере свој ратни трофеј. Избор је пао на Катарину коју потом води са собом. Како му је убрзо досадила он ју шаље кнезу Меншикову, блиском пријатељу Петра Великог, чија љубавница постаје. У том домаћинству је запажа сам цар, заљубљује се у њу и  потом је одводи у своју палату. Током следећих 6 година још увек ванбрачне везе будућа царица ће родити две кћерке Ану и Елизабету, чији потомци ће владати царством све до његовог краја. Имајући тада већ двоје деце и упитно потенцијално насљеђивање престолонаследника Алексеја, Петар је одлучио да озакони везу венчањем у фебруару 1712.године. У браку ће родити још петоро деце, али у чудном обрту судбине преживеће  до пунолетства само ванбрачна. До удаје и преласка у православље звала се Марта Скавронскаја. После женидбе Петар Велики живео је и владао још само тринаест година, а када је умро, 1725., на сверуски престо је дошла она. Цар Петар Велики високо је ценио женин ум и урођени такт, па ју је ваљда зато и водио често са собом кад је путовао ван земље. Чак је у њену част установио орден Св. Катарине, а њеним је именом названа и једна топовњача. Никада није објашњено зашто 1724. године цар Петар Велики крунисао своју супругу за царицу и сувладара. Ту одлуку није променио ни велики скандал који избија исте године с царицом у његовом средишту. Судбина тог крунисања постаје слична судбини венчања пошто убрзаном ритмом долази до општег погоршања царевог здравља. Да би му се спасио живот оперисан је у лето с наводним успехом. Без обзира на то у јануару 1724 . његово здравље се поновно нагло погоршава. На дан смрти 8.фебруара 1725. када су сви очекивали да прогласи свога наследника Петар Велики позива своју ћерку Ану. У доба када је требало да каже име наследника пред сведоцима он је изгубио глас и недуго потом умро. По тадашњем обичају царев наследник је био његов унук Петар син принца Алексеја, али уз помоћ дворске гарде и дела племићких кругова око кнеза Меншикова Катарина врши државни удар и преузима власт. Цена за то преузимање власти убрзо постаје њено препуштање племићима у Врховном тајном савету под руководством кнеза Меншикова.

Без обзира на то у њеном кратком периоду власти царица је постала омиљена у народу због својих поклона војницима или сиромашним становницима земље ( чији захтеви су дошли до ње).Она се није нарочито ни бавила државним пословима, него им је претпоствила лак и безбрижан живот. Ипак је нашла времена и за неке потезе на којима ће јој историја руске културе остати заувек захвална. Већ исте године када је умро Петар Велики, Катарина Прва је основала Академију наука у Петерсбургу, а убрзо је са њеним пристанком и уз лично залагање организована експедиција Беринга на Далеки исток. С друге стране она живи у луксузу уживајући у непрекидним забавама што јој је на крају постало пренапорно по здравље. Катарина Прва умире од туберкулозе у својој 44 години живота 17.јуна 1727.

википедија

крстарица