Starost je već dugo harala izmorenim telom.Potpomognuta
bolešću utirala je svoje staze iako je i sama po sebi bila
dovoljna. U želji za životom u prirodnoj borbi za održanjem,
u nagonu koji je najjači od svih ishod je ipak uvek isti.
Razvija se borba za svaki mesec, za svaki dan, za svaki sat.
Besmisleni rat u normalanom sledu dogadjaja, na koje čovek treba
da je pripremljen. Postoji izreka koja kaže da bi svaki čovek koji dovoljno
dugo živ mogao da doživeo svoj "rak". Svoju bolest.Svaka smrt je strašna,
ali srećno proživljen život i dočekana duboka starost treba da donesu
spokoj i želju za smirajem posebno u nedostatku kvaliteta života koji se iz
dana u dan sve više razvija i onemugućava ga u njegovim najosnovnijim
svakodnevnim potrebama. Ali protiv biologije se ne može ništa.
Savremena medicina omogućava da se život značajno produži,
bližnji da svi nedostaci budu nadomešteni na sve moguće
načine i opet je ishod isti.I kada smrt, čak pažljivo, dođe u
snu i donese olakšanje i starcu i okolini, skotrlja se suza
oproštaja ostavljaći na obrazu trag jednog minulog života.
Komentari:
neminovno je...što drugo reći draga moja,...možda je smrt olakšanje, možda je razriješenje, ja ju čekam hrabro svakog dana i zahvalim stvoritelju što sam i taj dan doživjela..kako sam ispunila dan to je puno važnije..ja zaista vjerujem da me čeka neki drugi svijet...možda je moja vjera hrabrost, ali mi sigurno daje snage..svakog dana....da se nosim sa svojom i tuđim smrtima..
Ја сам за еутаназију или ону смрт у оргазму!
složiću se sa nurlisoul..
dobar komenatr na poprilično tužnu priču.."...ili onu smrta u orgazmu"..bravo!
))
Vedar duh i tada vidi nešto lepo...a naravno da je to strašna sudbina u svakom mslislu..
Ja je mrzim , nepodnosim , uništio bi je bez trunke savesti samo kad bi imala razumljivu formu . Ovako povećava samo bol koju mi je nanela ružnim podrugljivim ponašanjem začikujući me svaki dan preko meni drage osobe i stavljajući do znanja da joj nemogu ništa kao što nisam mogao niti zadnjeg puta
Ne nemogu se nikada pomiriti sa njom neželim ikada smiraj jer i kad budem umirao umreću u grču borbe sa njom , ja to znam i ne očekujem nikakvo prosvetljenje da mi se desi bar ne u vezi odnosa prema njoj
@nurli, vera je sigurno hrabrost. Lepo si sve to rekla.
@Tayyyyyyyyyyyy ведриш мало
@Lazo i ja sam se slozila ali nazalost moja vera nije tako jaka...
mrzim je...
@Guki, zaista si sasvim razlozno objasnio
svoj stav.
@Bibo, vecna tuga...
to je tako......i tu se ne moze nista.
dan
@yin, bas nista.
Dan
neminovna potrebna stvar da bi zivot imao i kraj i novi pocetak, ako se i prihvati kao deo zivota onda nije strasno at all!
@Dakk, of course.
Fotografija mi se sviđa. Sumorno je lijepa. Tekst takođe, samo mi ne liči na tebe. Mislim da ne odgovara tvojoj prirodi.
@Orion,fotografiju sam odabrala da bude sumorno lepa.Ostalo što kažeš mi je donekle provokativno
iako si delimično u pravu. No izgleda si prenebregao
činjenicu da sam pisala o vrlo starom čoveku bez
ispoljavanja neke posebne bliskosti. Šta tu ne liči na mene ili moju prirodu? Da li su to samo utisci na osnovu postova ili crpiš podatke iz meni nepoznatog
izvora?
U svim tvojim dosadašnjim tekstovima i fotografijama sam na neki način osjećao izuzetnu snagu života i postojanja pa mi je ovo bilo malo neobično. Ukoliko si nešto slično ranije pisala ili sam propustio ili zaboravio. Upravo sam prelistao tvoje zadnje radove. Ja sam ponekad provokativan u svojim slikama ili fotografijama, ali nikad direktno i nikad prema nekoj određenoj osobi. Zašto bih bio prema tebi? Već dugo godina sam u udruženju slikara i fotografa gdje sam navikao na intenzivnu razmjenu mišljenja ili "prijateljsku kritiku" koja nema veze sa omalovažavanjem, potcjenjivanjem, ljubomorom i sl. Uzimamo jednostavno u obavezu da svako kaže nešto o nečijem radu i kroz to bez ikakvih zamjerki uviđamo greške i intenzivno učimo. Ali mislim da si u potpunosti u pravu, ja se često zaboravim pa uzimam previše slobode.
Izgleda se nismo razumeli. Zapravo ja nisam shvatila ponetu tvojih misli. Stekla sam utisak da govoris u nekom cudjenju zbog mog nacina opisa dogadjaja koji sam iznela i vidjenja jednog zavrsetka zivota.Cak sam pomislila, a verovatno sam na neki nacin o tome mislima u svom licnom preispitivanju, da nije pravedno bez obzira na godine na takav nacin pisati o smrti. Kao normalnom sledu ili cak delu zivota.
'Netje ostati u notji nijedna zvezda,
netje ostati notj,
umretju i sa mnom zbir
nepodnoshljive vasione.
Izbrisatju piramide, medalje,
kontinenta i lica,
izbrisarju nagomilanu proshlost,
u prah tju pretvoriti istoriju,
u prah praha.
Posmatram poslednji zalazak Sunca,
chujem poslednju pticu,
Nikome nishta zaveshtavam..."
..umesto komentara...
Sve ima svoj početak i svoj kraj...pa i ljudski život...
Smrt je jedina izvjesna u životu, sve drugo je relativno...
@Asterion, vise od komentara...
@Pakao33 i da ne mislim tako posle tvojih postova
i komentara bih se slozila.
Sve je to Zivot!
koliko god bila neminovna,normalna,"ocekivana"... nekako stoji i ta nespremnost za nju, kad god da je dosla
@mars, to je sasvim tacno ali prvenstveno zbog naseg odnosa prema smrti.
Ја сам и даље за еутаназију
или ону смрт у оргазму!
@Тау, ја такође мислим да би то
било боље решење.
Uzimam jednostavno u obavezu da kažem nešto o nečijem radu i kroz to bez ikakvih zamerki uviđam greške i intenzivno učim.
